СЕРИЈАЛ "НОВОСТИ" (3): У КРУШЕВЦУ НЕ ЗНАЈУ ДА ЛИ ИКО ЗАЛИВА - Централна Србија и Поморавље без великих система за наводњавање

Е. В. Н.

18. 08. 2022. у 09:15

БЕЗ озбиљних система за наводњавање је читава централна, јужна Србија, Поморавље...

СЕРИЈАЛ НОВОСТИ (3): У КРУШЕВЦУ НЕ ЗНАЈУ ДА ЛИ ИКО ЗАЛИВА - Централна Србија и Поморавље без великих система за наводњавање

Фото С. Бабовић

У то не улажу довољно ни они који се озбиљније баве воћарском или повртарском производњом. Чак и тамо где се користи нешто за заливање, конкретних података о површинама нема, јер нико није у обавези то и да пријави.

Колико износи површина обрадиве земље која се наводњава на територији Крушевца, али и колико има обрадивих површина, у Пољопривредној саветодавној стручној служби у Крушевцу - немају. Према раније објављеним подацима, засађена површина под пшеницом износила је близу 13.000, док је јечам посађен на неких 1.000 хектара.

У трстеничком крају, где само у Селишту и Великој Дренови годишње произведу и више од 10 милиона калемова, кажу за "Новости" да Западна Морава наводњава њихову земљу.

- За наводњавање користимо систем кап по кап, директно из реке - прича каламар Ивица Качаревић из Велике Дренове.

- Од реке зависи више од 300 произвођача само у нашем селу.

У последње време, улагања у систем наводњавања су све више присутна. У селу Планиница код манастира Љубостиње, породица Тошић је пре две године кренула са саксијском производњом боровница, а по специјалном систему, водом се напаја чак 3.200 садница.

Породица Качеревић из Велике Дренове уградила систем кап по кап, Фото С. Бабовић

Прву бербу имали су овог пролећа. Инвестиција је била значајна, али на већину опреме даје се повраћај, од припреме зељмишта, садног материјала, противградне мреже, па све до заливног система. Враћа се око 40 до 50 одсто без ПДВ.

- Цео систем је повезан са компјутером и у посебној "командној" соби задајемо параметре на основу информација добијених из саме саксије - каже боровничарка Љиљана Тошић.

- Компјутеризовани засади гарантују "фингирање" најидеалнијих планинских услова. У максималном роду, за три до четири године, очекује се принос већи од пет килограма по саксији! То би требало да донесе најмање 16.000 килограма боровница.

Ни поморавски ратари немају развијене системе за наводњавање, нарочито не на великим површинама. Њих, углавном, користе једино они који у близини њива имају опрему за наводњавање повртарских култура, али је број занемарљив.

Оправдање су нашли у ниској цена кукуруза, која не може да покрије улагање, иако би се оно исплатило кроз две до три године. Нарочито када су сушне године, јер би се тада новац веома брзо вратио. Ово нам је објаснио Миодраг Симић, стручни саветник за ратарство у јагодинској Пољопривредно-саветодавној и стручној служби.

- Већи је проблем што није урађена хидролошка студија да би се видело колико је воде уопште расположиво за наводњавање - истиче Симић.

- Требало би испитати колико има дубинских, а колико површинских вода. Као и да ли би могло да се направи вештачко језеро. У селима у којима су пољопривредници некада поливали засаде, вода се повукла или је има врло мало. Када су лета сушна, сеоске речице пресуше.

КАП ПО КАП ЗА ЈАГОДЕ

ЗАНЕМАРЉИВЕ су и површине повртарских култура које се наводњавају. Углавном је реч о паприкама и парадајзу "на отвореном", као и ситном воћу попут боровница, које захтева интензивнију производњу, објашњава Миланка Миладиновић, стручни саветник за ратарство ПСС Јагодина. Систем кап по кап има мали број пољопривредника који узгајају лубенице и јагоду на фолију. Пољопривредници више копају бунаре или воду узимају из водотокова преко пумпи.

Сутра: Пољопривредници траже ослобађање од таксе за одводњавање

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

Двојезичне државне школе све траженије, а једна се ускоро отвара и у Београду на води!