ОВО ДРВО СМАЊУЈЕ ТРОШАК ОГРЕВА ЗА ЧЕТИРИ ПУТА: Производи се у Србији, расте "као лудо" и греје боље од угља

Новости онлајн

24. 06. 2022. у 12:58

ГРЕЈАЊЕ на гас је доминантно у Србији, а за добијање топлотне енергије чак 65 одсто користи овај енергент, док се дрвно гориво користи свега 0,5 одсто.

ОВО ДРВО СМАЊУЈЕ ТРОШАК ОГРЕВА ЗА ЧЕТИРИ ПУТА: Производи се у Србији, расте као лудо и греје боље од угља

Фото: В.Ћ.

Стручњаци ипак напомињу да је потенцијал који има огрев на дрва далеко већи, а биомаса добијена из брзорастућег дрвећа сматра се "горивом будућности".

Дрво пауловније је дрво будућности

Плантажа дрвета пауловније која се за то користи налази се у селу Марковац на имању Горана Мирчића које је он посадио пре шест година. То је најбрже растуће дрво на свету које је Горан Мирчић посадио из радозналости.

"Нисам веровао да једно дрво може тако брзо да израсте и постане зрело дрво за тако мало времена", каже Мирчић.

Истиче да је предност то што је његова енергетска вредност велика, па се све више размишља о његовој употреби за огрев.

Дроби се и претвара у пелет

Жељко Спасојевић, из расадника пауловнија "Планто", навео је да се ово дрво не користи као типично дрво за огрев, и објашњава да је његова обрада сасвим другачија.

"Није то дрво које ћете сећи и ложити Смедеревац, не није то за то. Међутим, дробљено, претворено у пелет и сабијено оно има изванредну вредност. Може да се користи чак и као компонента за стварање пелета са буквом, али и са другим врстама", каже Спасојевић.

Фото: В. Ћирић

Он је указао на то да се мали број људи у Србији бави употребом овог типа дрвета за производњу пелета, те да се пелет највише прави од букве и храста, док остале брзорастуће врсте попут врбе, тополе и багрема имају другачију сврху.

Бранко Стајић са Шумарског факултета објашњава да се дрво прерађује и да се на тај начин добија такозвани "дрвни чипс".

"Основни производ из таквих засада јесте дрвна сечка или дрвни чипс. Та дрвна сечка настаје тако што се огревно дрво, остаци од грања и други остаци стине. Она после тога може да се пренесе до одговарајућих котлова и може да се ложи", каже он.

"Овако добијена биомаса без проблема може да замени фосилна горива", каже декан Шумарског факултета. Према подацима којима располаже ова установа, током 2021. године у Србији је потрошено 115.000 тона мазута и 45.000 тона лож уља, што је укупно коштало 88 милиона евра.

"Када бисмо хтели да то урадимо, да користимо биомасу из ових енергетских засада брзорастућих врста дрвећа, требало би нам око 520.000 тона биомасе укупно. Када се то прерачуна, то би коштало 26 милиона евра. То значи да је уштеда на мазут од три до четири пута", каже Стајић.

700 хектара пауловније широм Србије

Иако брзорастуће биљке могу да направе велику уштеду, енергетских засада у Србији нема превише. У околини Лазаревца и Обреновца, на јаловиштима рудника угља постоје засади врбе, такође је засађено око 700 хектара пауловније широм Србије.

Фото: В. Ћирић

"Немамо велике количине, све су то мале парцеле. Ви за једну озбиљну плантажу за пелет где је густа садња у питању морате да имате ротацију сваке године да имате шта да сечете, а то значи да имате 20 хектара у круг где ћете сваке године експлоатисати по пет или седам хектара која ће вам омогућити да сваке године имате приход", каже он.

Прва сеча пауловније у Србији очекује се следеће године. Препоручује се да се дрво пауловније сече између седме и десете године, када стабло достигне обим од 45 центиметара. Од три исечена стабла може се добити око два кубна метра грађе.

Услови за њихово гајење у Србији су повољни, кажу стручњаци и одбацују тврдње да након оваквих биљака земљиште остаје јалово. Препоручују, међутим, да би после извесног времена на истом земљишту требало посадити другу културу.

(Еуроњуз Србија)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (4)

ТРИ ДЕСТИНАЦИЈЕ - ТРИ ФЕНОМЕНАЛНА XANADU ХОТЕЛА: Ни са једним нећете погрешити, који год да буде ваш избор за одмор