ВЛАДА УСВОЈИЛА НОВУ МЕРУ ПОМОЋИ ПРИВРЕДИ: Подршка предузећима погођеним сукобима у Украјини

Новости онлајн

19. 05. 2022. у 14:17

ВЛАДА Републике Србије усвојила је на данашњој седници Закључак о Анексу 2 Основног уговора о гаранцији Републике Србије за кредитирање привреде услед продуженог негативног утицаја пандемије болести ковид 19 изазване вирусом САРС-КоВ-2, што ће, по речима министра финансија Синише Малог, помоћи домаћим предузећима чије је пословање усмерено на тржишта Русије, Украјине и Белорусије.

ВЛАДА УСВОЈИЛА НОВУ МЕРУ ПОМОЋИ ПРИВРЕДИ: Подршка предузећима погођеним сукобима у Украјини

Фото Танјуг

Министар Мали је објаснио да је реч о подршци за око 1.400 предузећа, која ће имати могућност да користе другу гарантну шему за рефинансирање обавеза из прве гарантне шеме. 

- Ратна дешавања у Украјини су довела до промена околности које се нису могле предвидети избијањем пандемије. То паралелно негативно утиче на привредну активност, нарочито субјеката чија је пословна активност директно или индиректно везана за извоз и увоз роба и услуга и који имају развијену и претежну привредну сарадњу са привредним субјектима из Украјине, Руске Федерације и Белорусије. Зато смо одлучили да им помогнемо, а за реализацију овог Закључка није потребно обезбедити финансијска средства у буџету Републике Србије. Дакле, банкама је омогућено закључење анекса уговора којим ће корисници кредита моћи да рефинансирају обавезе из прве гарантне шеме, а све у циљу побољшања отплатних капацитета тих субјеката - навео је он. 

Напоменуо је да делује да је ова помоћ мала, али да ће много значити предузећима чије је пословање погођено сукобима у Украјини. 

Како је подсетио, проглашењем ванредног стања у Републици Србији у марту 2020. године, услед пандемије вируса корона, а у циљу ублажавања економских и финансијских последица, држава је предузела мере подршке привреди које су имале за циљ повећање ликвидности привредних субјеката. 

- Држава је до сада укупно издвојила око 8,8 милијарди евра за помоћ привреди и грађанима, а једна од мера је била доношење Уредбе о утврђивању гарантне шеме. Банкама је омогућено да пласирају износ до две милијарде евра кроз реализацију кредита. С обзиром на то да нису сва средства искоришћена, рок за закључивање уговора о кредиту је продужен, а држава је препознала и потребу за одобравањем додатних 500 милиона евра помоћи, у циљу одржавања ликвидности. Тиме је укупан износ средстава пласираних путем прве гарантне шеме достигао износ од 2,5 милијарди евра. Истовремено, рок за пуштање кредита у течај је продужен до 31. јула 2022. године - објаснио је Мали. 

Он је навео и да су банке до 31. марта 2022. године пласирале клијентима око 2,3 милијарди евра, кроз 39.248 уговорених кредита. 

Подсетио је и да је држава препознала потребу за додатну помоћ најугроженијим привредним субјектима која имају пад пословних прихода већи од 20 одсто у 2020, у односу на исти период у 2019. години, те је у априлу прошле године донет Закон о утврђивању друге гарантне шеме као мере додатне подршке привреди услед продуженог негативног утицаја пандемије, чиме је одобрено додатних 500 милиона евра помоћи. 

- Осим тога, у децембру 2021. године измењен је Закон о другој гарантној шеми, чиме је предвиђен изузетак да кориснику кредита који спада у предузетнике, микро, мала и средња предузећа која послују у секторима путничког транспорта, угоститељства, туристичких агенција и хотелијерства у градовима, може бити одобрен кредит обезбеђен гаранцијом, уз испуњење прописаних услова. Усвајањем Закона о утврђивању друге гарантне шеме поставило се питање рефинансирања обавеза корисника кредита пословних банака другом гарантном шемом, због чега је размотрена опција да се дозволи рефинансирање - навео је он.

Министар финансија је рекао да без обзира на бројне потресе које сада понајвише изазивају сукоби у Украјини и енергетска криза, у Србији и даље постоји раст привредних активности.

- Српске јавне финансије су стабилне и под контролом. Истакао бих да је удео јавног дуга у БДП-у тренутно на нивоу од 52,1 одсто, што је далеко од нивоа Мастрихта од 60 процената. Веома важан индикатор је и стопа незапослености која је између 10 и 11 одсто. Такође, дефицит ће ове године бити до три одсто јер имамо неупоредиво бољу наплату ПДВ-а него што смо планирали - објаснио је Мали и додао да Влада Републике Србије помно прати ситуацију у свету и на време предузима низ активности како би заштитила интересе и грађана и привреде.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

А СРБИЈА?! Питали Русе За кога ћете да навијате на ЕУРО 2024? - овако су одговорили