КРЕДИТИ ПОСКУПЉУЈУ У НАРЕДНИХ 6 МЕСЕЦИ: Још једно подизање референтне каматне стопе очекује се средином маја

Б. ЦАРАНОВИЋ

09. 04. 2022. у 10:00

ОДЛУКА Народне банке Србије да повећа референтну каматну стопу на ниво од 1,5 одсто ускоро ће се одразити на динарске кредите које тренуно отплаћују грађани Србије. Стручњаци и банкари сматрају да је поскупљење кредита извесно, али да неће све дужнике погодити подједнако. Колико, зависиће од процене и политике сваке банке, врсте кредита, тренутка отплате, уговорене камате.

КРЕДИТИ ПОСКУПЉУЈУ У НАРЕДНИХ 6 МЕСЕЦИ: Још једно подизање референтне каматне стопе очекује се средином маја

Фото З. Јовановић

Засада се повећање референтне каматне стопе неће одразити на оне који су подигли позајмице у динарима са фиксном каматном стопом, као и на зајмове у еврима, каквих је срећом 99 одсто међу стамбеним кредитима. Ако, међутим, дође и до пораста еурибора за 0,5 одсто, месечна рата за ове дугорочне позајмице од рецимо 30.000 евра на 10 година, била би увећана за око пет евра. Од око 11 милијарди евра дуга, колико тренутно враћа становништво, половина су готовински кредити са променљивом каматом које ће поткачити промене.

Према речима професора Хасана Ханића са Београдске банкарске академије, тренутно повећање референтне каматне стопе ће највише осетити они са дужим периодом отплате, који су тек започели да враћају позајмицу. Још јачи удар на новчанике могао би да се догоди ако НБС и после следећег заседања Управног одбора у мају одлучи да због инфлације још једном повећа референтну каматну стопу.

- Сваки клијент потписује уговор са банком када подиже кредит, а у њему је назначено и у ком тренутку банка усклађује своје ценовнике са референтном каматном стопом НБС - каже проф. Ханић. - У зависности од тога када се навршава тих шест месеци када банке раде усклађивање, зависиће и моменат када дужници могу да очекују веће рате. Ако је рецимо усклађивање у конкретном случају било дан пре одлуке НБС, тај дужник плаћа по старом још пола године.

Рачуне у банкама има 5,6 милиона клијената, а како је укупан дуг грађана и фирми премашио 27 милијарди евра, вероватно већина отплаћује неку позајмицу. Ова мера НБС се не односи само на готовинске кредите, већ и на све остале производе - картице и дозвољени минус.

Већина дужника узела је кредите са променљивом каматном стопом. То не чуди, јер је за последњих 10 година референтна камата сада први пут подизана. Уназад је константно падала за 25 до 50 базичних поена.

Генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић сматра да ће у наредном периоду вероватно бити смањена потражња за кредитима, након што је вртоглаво расла месецима уназад.

- То и јесте циљ мере НБС, да се смањи потрошња и спречи инфлација - каже Васић. - Мислим да не може много да се осети ово поскупљење од 0,5 одсто, а и не значи да ће свака банка да подигне за толико своје камате. Може се чак очекивати и да неке банке, да би биле конкурентне на тржишту, смање своју маржу, да би камате остале на истом нивоу. Са друге стране, НБС је морала да одреагује, ово је избалансирана мера да се спречи обезвређивање новца и смањи количина у оптицају. Не очекујем озбиљне последице, јер кредити на које утиче ова мера нису дугорочни. Најдужи рок отплате је пет година.

ОЧЕКУЈЕ СЕ СКОК

АМЕРИЧКА централна банка је недавно повећала први пут после дужег времена камату и најавилаје да ће до краја године још три пута да повећа стопу. То је, како кажу стручњаци, очигледан одговор на растућу инфлацију. Засада кредити у еврима, везани за еурибор мирују, јер Европска централна банка још није подизала каматну стопу. Стручњаци очекују раст и ових камата, јер ће централне банке у свету морати да инструментима монетарне политике реагују на инфлацију.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)