МОЖЕ ЛИ НИС У РУКЕ ДРЖАВЕ? Како избећи санкције ЕУ

Елена БОЖИЋ ТАЛИЈАН

19. 03. 2022. у 09:00

СРБИЈА се налази између чекића и наковња након четвртог пакета санкција Европског савета према Русији, којима је обухваћен и "Гаспромњефт". Тиме је под удар ових одлука доспела и "Нафтна индустрија Србије" која је у већинском власништву овог руског гиганта. Крајње лицемерно, овим мерама Европска унија ставља рампу на увоз и извоз нафте на нашој територији, док чланицама ЕУ омогућава да тргују са "Гаспромњефтом".

МОЖЕ ЛИ НИС У РУКЕ ДРЖАВЕ? Како избећи санкције ЕУ

Фото Никола Скендерија

Србија интензивно ради на решавању овог питања, које може драматично да нам отежа снабдевање црним златом и нанесе огромну штету нашој привреди. Због притисака Запада и ЕУ на наш енергетски сектор, велика је неизвесност у погледу даљег поскупљења енергената. Председник Србије Александар Вучић оценио је у среду да ће се Србија наћи у веома компликованој ситуацији ако не буде изузета од тих одлука.

Последњих дана, стручњаци указују да би овај Гордијев чвор могао да се разреши уколико би наша држава постала власник НИС-а. Удео "Гаспромњефта" у "Нафтној индустрији Србије" је 56,15 одсто, а Србије 29,87 процената. Око 10 одсто је у рукама грађана, запослених и бивших запослених, а остатак припада другим мањинским акционарима.

Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе ПКС, истиче да је сценарио о промени власничке структуре у фази нагађања, али да постоји неколико модалитета уколико би се кренуло тим путем.

- Један је да Србија повећа свој удео у оквиру акционарског друштва - наводи Станић. - Друга опција је да нађе новог стратешког партнера и трећа могућност је да НИС постане јавно предузеће, 100 одсто у власништву државе.

Економиста Миладин Ковачевић оцењује да би одлука да Србија постане власник НИС-а било принудно решење, којим бисмо избегли забрану увоза нафте. Који би се од могућих модалитета применио, то, како наводи, треба да буде резултат договора са досадашњим власницима.

Други стручњаци са којима смо разговарали објашњавају да, уколико би наша држава повећала свој удео и постала већински власник, а Руси остали мањински партнер, тиме би формално-правно било избегнуто да "Нафтна индустрија Србије" потпадне под санкције.

- Одлука Европског савета односи се на компаније у којима Русија има већинско власништво - прецизира наш саговорник. - Међутим, то би било само на декларативном нивоу, не значи да бисмо избегли даље притиске. Њихов циљ је да потпуно истисну Русе.

Након почетка сукоба у Украјини, широм Европе почела је антируска хистерија и најава да ће државе, које су до тада приватно власништво проглашавале за светињу, кренути да национализују руске компаније. Председник Вучић је тим поводом 2. марта поручио да Србија није спремна да отима.

- Разговарамо са представницима руских предузећа овде - казао је он. - Уколико им неко у неком тренутку ограничи пословање, онда ћемо покушати да се договоримо и да нађемо оно што би била фер цена и да нешто купимо, али, свакако, да не отимамо.

Одговарајући на питања у контексту НИС-а, он је рекао да ће се пратити до ког тренутка ће све бити потпуно нормално са увозом сирове нафте и свега другог.

- Уколико би дошло до поремећаја на тржишту, наравно да бисмо нашли најбоље правично и фер решење у којем ни на који начин не бисмо повредили интересе наших руских партнера - истакао је председник.

Након тога је и премијерка Ана Брнабић казала да Србија руским компанијама неће ништа одузимати, нити ће национализовати њихову имовину.

- Руководићемо се основним економским начелима, принципима и поштовањем приватног власништва и имовине, као и начелима међународног јавног права - прецизирала је тада Брнабићева.

Према подацима са "Београдске берзе", у петак се акцијама НИС-а трговало на нивоу од око 490 динара. Њихова вредност је пала, јер су се пре сукоба у Украјини продавале за око 620 динара. Наша земља је почетком 2009. године продала 51 одсто акција државне нафтне компаније НИС руском "Гаспромњефту" за 400 милиона евра, а он је куповином 5,15 процената акција од мањинских власника за 40,3 милиона евра повећао свој удео на 56,15 одсто. То је учињено на основу међудржавног, кровног споразума који су, крајем децембра 2008. године потписали тадашњи председници Србије и Русије, Борис Тадић и Дмитриј Медведев, а био је политичка гаранција за изградњу гасовода "Јужни ток", подземног складишта гаса Банатски Двор, и инвестирање 500 милиона евра у производњу.

Фото Танјуг

Због притисака Европске уније није изграђен планирани гасовод, јер је Бугарска била приморана да забрани пролазак цевовода кроз њену територију. Зато је Москва 2014. године одустала од тог пројекта, а као замена је урађен "Турски ток". Његов крак, познат под именом "Балкански ток", преко Бугарске и територије Србије иде ка Мађарској и ЕУ.

НИС је власник две рафинерије у нашој земљи, у Панчеву и Новом Саду. Из ове компаније се у буџет Србије у 2021. години, по основу пореза и других јавних прихода, слило 190,4 милијарде динара. НИС послује и на тржиштима у региону и запошљава укупно око 11.500 људи.

ГОРИВО ПОЈЕФТИНИЛО

ЕВРОДИЗЕЛ ће се до петка, 25. марта до 15 часова, продавати по цени од 187,23, а бензин европремијум БМБ 95 коштаће 176,05 динара. Ово су нове контролисане цене две основне врсте горива које су почеле да важе у петак у 15 сати, и ниже су за око пола динара у односу на оне које су се примењивале претходних седам дана. Оне се утврђују на основу механизма установљеног Уредбом Владе, тако што се на просечне велепродајне цене у Србији дода маржа пумпаџија, која не може бити већа од шест динара.

ПОЗИВАЈУ ПОТРОШАЧЕ ДА МАЊЕ ПУТУЈУ

ЦЕНЕ нафте су у петак поново порасле, и европски "брент" се продавао за 107,46 долара по барелу, а амерички WТI за 104,12 долара. На ово поскупљење утицале су строге санкције против Русије и поремећај испорука. Међународна агенција за енергетику (ИЕА) позвала је у петак потрошаче да мање путују, да деле превоз и да возе спорије, у оквиру мера од 10 тачака за смањење потрошње нафте. План ове организације са седиштем у Паризу, која окупља 31 индустријализовану земљу, без Русије, подвлачи потребу хитног решавања кризе снабдевања изазване санкцијама и аверзијом купаца према руској нафти, што је довело до раста цена горива.

Ова агенција је проценила да би препоруке, које укључују јаче ограничење брзине возила, рад од куће, увођење тзв. дана без аутомобила у градовима, појефтињење јавног превоза и коришћење једног аутомобила за превоз више људи, могле да смање потражњу за нафтом за 2,7 милиона барела дневно у року од четири месеца.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

УЖАС НА ПЕЦАЊУ: Звер обезглавила дечака (15)