БИЗНИСМЕНИ ЗАТАЈИЛИ И У ОВОЈ КРИЗИ: Српска пословна елита ћути о могућим последицама на нашу економију због ратног сукоба у Украјини

РАСПЛЕТ и дубину кризе започете ратом у Украјини нико не може да предвиди. Рекордне цене енергената, поремећени и прекинути ланци снабдевања и политичка нестабилност нагризају европску, па и српску привреду. А стрепе највише они најбројнији и најнемоћнији - њихови запослени. У страху од рецесије, стари знанци гледају ко ће коме притећи - држава бизнису или бизнис држави. У новијој историји, први је сценарио био чешћи.

Зоран Дракулић, Љубодраг Савић и Топлица Спасојевић / Фото Танјуг

Иако смо током дана питали десетине најуспешнијих домаћих привредника и великих система како је најбоље реаговати на ову кризу, само нам се одазвао власник ИТМ Топлица Спасојевић. Остали су остали неми, баш као што су то били и у ситуацијама када су им хапсили братију. Наставили су да ћуте и не мешају се, тако да се не зна шта мисле. Да ли су срећни кад им хапсе колеге или су равнодушни. Плаше ли се последица рата у Украјини...?

Ако је судити по ставу Топлице Спасојевића, првог човека "ИТМ система", привредници су спремни да помогну. Засад су задовољни потезима Владе Србије.

- Дешава се геополитичко реструктурирање, ово су највеће промене од Другог светског рата - истиче Спасојевић. - У економском смислу, ово је највећа криза после велике нафтне, забележене 1972. године. Питање је како ћемо се сада искобељати. Оптимиста сам и надам се да ће се рат брзо завршити. Последица би могла да буде да се Русија отера у Азију, што није добро. Русији је место у Европи. Влада повлачи добре потезе. Не можемо да им замеримо било шта. Све има смисла. Видећемо даље како ће се одвијати. Привредници су спремни да се укључе у било којој функцији. Било саветодавној, било инвестиционој. Када су кризна времена, држава би морала да инвестира у кључне инфраструктурне објекте. Не само у путеве, већ и у енергетску и ИТ мрежу.

Домаћа предузећа верују да су домећа улагања тренутно најважнија.

- У транзиционим временима инвестиције побегну, али ако постоје потпора државе и гаранције, оне су најважније за запосленост - додаје Спасојевић. - Код домаћих инвестиција нема одлива профита. Код странаца се то дешава.

Академска заједница, с друге стране, није уверена у филантопију српских бизнисмена. Како каже Љубодраг Савић, професор Економског факултета, уколико држава очекује помоћ привредника, то су "ћорава посла".

- Највећи број наших највећих привредника је окупљен у Клубу "Привредник" - каже Савић. - То удружење је основано крајем 19. века са хуманом мисијом. Идеја је била да помажу угроженим породицама тако што ће школовати сиромашну децу. Да се тако одуже отечаству. Уз дужно поштовање, и напомену да сигурно има изузетака, не видим да постоји много фондова којима се помаже људима. Наши привредници очекују да држава помогне њима. Они верују да је довољно што они запошљавају људе. Највећа помоћ би била када би они радницима дали права која им дају неке њихове колеге. Немачки послодавци, на пример. Вероватно има међу њима хуманих људи, али генерално људи који се баве бизнисом очекују да се њима помогне. Они нас, чује се то често на скуповима, и просвету и здравство сматрају издржаваним лицима. Поштујем сваки рад, али их питам да ли је лакше направити хлеб или ишколовати младог човека. Оног којег ће они после ангажовати. Притом, штеде на доприносима и често их уплаћују на износ минималца. Има ту врло поштених људи, не смеју се сви сврствати у исти кош, али нису већина.

НАФТА ИЗ БИЉАКА

ПРЕДСЕДНИК клуба "Привредник" Зоран Дракулић одбио је у четвртак да говори за "Новости", уз поруку да је све рекао на "Копаоник бизнис форуму" где је предложио да Србија производи енергетско биље.

- Сада је свет дужан 100.000 милијарди евра и светски дуг је већи од светског БДП-а - рекао је Дракулић. - Пуно је пара наштампано да би се свет вратио у нормалу. Данас је то неки други свет. У Србији има милион хектара необрађене земље. На милион хектара земље четвртог и петог квалитета могло би да се производи пет милиона тона нафте кроз енергетско биље. Ми данас увозимо три милиона тона нафте. Нико не зна шта ће бити сутра и прекосутра. Ове цене свет не може да издржи и ова инфлација нас води у чудо.

Препоручујемо

Економија

6 29

БЕЗ ГАСА И НАФТЕ ИЗ СИБИРА ЕВРОПА ИДЕ У ХАОС: Највећа енергетска криза од Другог светског рата, Србија има нафте за трећину потреба

10. 03. 2022. у 09:37

Свет

2 4

"БИЋЕ СТРАШНО!" Турска упозорава на ужасан сценарио због санкција Русији

09. 03. 2022. у 10:37

Политика

6 8

ВУЧИЋ О НАФТИ И ПРИТИСЦИМА НА РУСИЈУ: Разговарао сам са председником Ирана

09. 03. 2022. у 09:29

Економија

0 0

НАФТА И ГАС ПРОБИЛИ ПЛАФОН: Цене енергената у свету близу да оборе све досадашње рекорде само 12 дана од почетка украјинске кризе

08. 03. 2022. у 09:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације