ЦРВЕНО ЗЛАТО КАО ДИЈАМАНТИ: Малинари у Србији већ лицитирају овогодишњу откупну цену, али и крећу у потрагу за берачима

Ј. Субин

08. 02. 2022. у 11:00

АКОНТНА цена малине ове године могла би да достигне и 850 динара за килограм! Предвиђања су да ће се откуп кретати између 600 и више од 800 динара, али је извесно и да ће приноси бити мањи него лане. Стручњаци кажу да на то утичу, између осталог, лошија примена агротехничких мера, старе и неадекватне саднице и прошлогодишња суша.

ЦРВЕНО ЗЛАТО КАО ДИЈАМАНТИ: Малинари у Србији већ лицитирају овогодишњу откупну цену, али и крећу у потрагу за берачима

Фото Д. Дозет

Током брања 2021. године десила се велика суша и слабо је било израстања нових изданака, објашњава Добривоје Радовић, председник Асоцијације малинара Србије. Код малине се сваке године спрема садни материјал за следећу.

- Код нас се скоро 80 одсто малињака не наводњава - говори Радовић. - Ко има те системе добро је прошао, али је током децембра било доста мокрог снега, па су уништене младе саднице. Уз ову сушу, имамо велики дуг и недостатак на нашем и иностраном тржишту. Око 20.000 до 40.000 тона недостаје Европи и свету, што није могла претходних година да повуче. Просечан род некад је био 86.000 тона малине, последње три-четири године, око 35.000 до 45.000 тона.

Како објашњава Радовић, у Србији се малина, реално, гаји на неких 13.000 до 14.000 хектара. Има оних који су ливаде и пашњаке уписали као малину, због разних субвенција, па се тако у нашој земљи, званично води да је 25.000 хектара под овим бобичастим воћем. То, тврди Радовић, није тачно.

- Велики проблем је и садни материјал - каже Радовић. - Само 10 одсто малињака у Србији је урађено са здравим садним материјалом, све остало је узимање од самих малина, комшија, рођака... Када је добар материјал, род може да буде и 200 до 300 килограма по ару. Прошлогодишњи просек, на старим и лошим садницама је био од 35 до 40 килограма по ару. Када се погледа принос, саднице нису толико скупе, али их нема довољно, када би сви хтели да их замене. То се највише односи на виламет, који доминира у нашој земљи.

На цену ће утицати примена хемије и репроматеријал. Прошле године то је било јефтиније од ђубрива. Сада је све поскупело. Због тога, из ове асоцијације, препоручују малинарима да прво ураде анализу земљишта и виде да ли нешто и шта треба. Тако неће бацати новац.

- Било би добро да се уради анализа и да се послушају струка и наука - истиче Радовић. - Само тако може да се зна шта је битно. Уз добар садни материјал могу да се очекују одлични приноси. Прошле године виламет се аконтно плаћао од 400 до 420 динара за килограм. Има и малина чија је откупна цена била и више од 1.000 динара, које плод дају до првог снега.

БРОЈНИ ОГЛАСИ - ТРАЖЕ РАДНИКЕ

ОГЛАСИ по друштвеним мрежама већ су пуни оних у којима се траже берачи малина. Иако ће до бербе проћи још најмање шест месеци, до радника је тешко доћи.

Како нам је Радовић казао, моги бирају да иду у грађевину и да тамо раде, него што желе да раде ове сезонске послове. Прошле године је дневница била од 2.500 до 4.000 динара, укључује три оброка и смештај.

КУПИНА ДОЧЕКАЛА СВОЈЕ ВРЕМЕ

ПОД купином је пре три године било око 6.500 хектара и цена се кретала од 30 до 50 динара. Са новим тржиштем и купцима, откуп је нарастао на 400 динара.

- Предвиђа се да аконтна цена купине буде 500 динара за килограм - наговештава Радовић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (2)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!