МАЛИ: Шошкић у медијској офанзиви, пријају му вести о кандидатури

Novosti online

20. 01. 2022. у 13:27

МИНИСТАР финансија у Влади Републике Србије и потпредседник Српске напредне странке Синиша Мали данас је реаговао на интервју некадашњег гувернера Народне банке Србије Дејана Шошкића и констатовао да је видљиво да му пријају вести о кандидатури, с обзиром на то да је се додатно активирао у опозиционим медијима, где даје опширне интервјуе.

МАЛИ: Шошкић у медијској офанзиви, пријају му вести о кандидатури

Фото: Новости архива

- На чак шест страна господин Шошкић, који „није заинтересован за бављење политиком“, детаљно анализира нашу фискалну и монетарну политику, и пере се од својих лоших резултата. За неког ко није заинтересован за политику и предстојеће изборе, господин Шошкић се пречесто појављује у медијима, и то по правилу у оним које контролише Драган Ђилас. По томе вам је јасно да је то човек који не зна за стид и срамоту, па му тако није непријатно да упркос својим лошим резултатима, говори о њима правдајући се лошим изговорима - рекао је министар Синиша Мали.

Он је оповргао тврдње Шошкића о успешној економској политици која је вођена од 2010. до 2012. године.

- Тврдња о успешно вођеној економској политици у периоду до 2012. године је краjње непримерена, имајући у виду да су висока и волатилна инфлација и снажна депрецијација девизног курса утицале на општи привредни амбијент и на животни стандард становништва. Теза да је депрецијација курса од 11% у кратком временском периоду пожељна и здрава за економију једне земље и њене грађане, а у условима неодговорно вођене политике јавних финансија, оповргао је и ММФ суспензијом аранжмана већ током прве ревизије Програма крајем 2011. године - истакао је министар финансија.

Oн је појаснио шта су то све наводна достигнућа некадашњег гувернера Народне банке Србије.

- Најважнија економска достигнућа у периоду од 2010. до 2012. су стагнација економске активности, заоштравања дужничке кризе, висока и растућа незапосленост, успоравање кредитне активности и раст проблематичних кредита у банкарском сектору. Недостајале су структурне реформе којима би се отклониле кључне препреке привредном расту. У области спољне трговине забележено је повећање трговинског и последично текућег дефицита платног биланса са 6,5% БДП у 2010. на 10,3% БДП у 2011. и 10,9% БДП у 2012. На тржишту рада забележен је наставак пада запослености и повећање стопе незапослености (према Анкети о радној снази, са 20,9% у 2010. на 24,9% у 2011. години и 25,9% у 2012) - навео је Синиша Мали.

Он је додао да је као последица лоших одлука дошло и до повлачења инвестиција и до стварања изузетно лошег пословног окружења.

- Фискална позиција Србије је значајно погоршана због раста сиве економије и њеног утицаја на смањење прихода и због значајног раста и неповољне структуре јавне потрошње, што је довело до неодрживог повећања фискалног дефицита и јавног дуга. Висока, волатилна и двоцифрена инфлација у том периоду (нпр. просечна инфлација у 2011. години од 11%) била је последица снажне депрецијације девизног курса (pass through efekat). Као последица опште економске климе, имали смо повлачење дела инвестиција, раст премије ризика, пад пословног и потрошачког поверења, урушавање јавних финансија. Поред кризе јавног дуга држави је претила и криза ликвидности. Стање на рачунима државе су се топила, а средства којима се располагало нису била довољна ни да се покрије редовна дотација за пензије, с обзиром на то да је у јулу 2012. године на рачунима државе било свега 8,5 милијарди динара - истакао је министар Мали.

Министар је навео и да је веома лако оспорити тврдњу Шошкића да се јаким динаром скрива истина о платама и БДП-у.

- Наиме, НБС је у претходних пет година била нето купац преко четири милијарде евра девиза и својим интервенцијама је спречила претерано јачање динара, а не његово слабљење. Лако је закључити да би без интервенција НБС девизни курс био јачи, а не слабији. Дакле, динарски износ плата и БДП прерачунат у евре би био већи а не мањи да су изостале интервенције НБС на девизном тржишту. Када је реч о стабилности девизног курса и његовим ефектима на јавни дуг, стратегија динаризације је важеће опредељење и Владе и НБС - навео је министар финансија.

Он је рекао и да о негативним ефектима девизног курса на извоз говори податак о расту извоза и значајно унапређеној структури извоза.

- Извоз српске економије расте по двоцифреним стопама у претходних девет година, тако је робни извоз у 2012. износио 8,7 милијарди евра, а крајем 2021. ће износити преко 21 милијарду евра, дакле биће више него дуплиран. То говори да политика девизног курса није била препрека у експанзији српског извоза, већ саставни елемент укупне макроекономске, финансијске и фискалне стабилности - навео је министар Синиша Мали.

Министар је навео и да је занимљиво што Шошкић говори о томе како велике земље слабе своје валуте да би подстакле извоз и раст, а он је успео и да ослаби валуту и да доведе до привредног пада.

- Званични подаци су да је за време мандата Дејана Шошкића 2010. године раст БДП-а износио 0,7%, затим 2011. године 2%, а последње 2012. године - 0,7%. Са друге стране, ми смо успели да у највећој економској кризи, за ове две године, имамо кумулативно највећи раст у Европи, одмах после Ирске, која је специфична јер је седиште највећих мултинационалних компанија на свету. И то јесте чињеница и истина, иако је господину Шошкићу то тешко да прихвати.

Он је рекао да Влада Републике Србије и Народна банка Србије данас воде одговору фискалну и монетарну политику, што је довело до тога да се на прави начин избори са кризом.

- И сам господин Шошкић је на почетку пандемије рекао да је важно да се очувају предузећа и да се сачува запосленост, што је наша држава успешно и постигла, само што је господину Шокшкићу тешко да то данас призна. Много лакше од тога, и политички пожељније, је да неосновано критикује наше добре резултате. Занимљиво је и да је упорно причао о томе како ће се повећати удео јавног дуга у БДП-у, те да ће бити изнад 60%, а ми данас имамо јавни дуг од 51,3% БДП-а – рекао је Мали.

Он је додао да је грађанима доста оних који и би и не би да се баве политиком, али би да се баве економијом за свој рачун.

- Грађани су у међувремену научили како може да се води економија земље, као и да држава може и мора да стоји иза својих грађана. То је политика будућности, а не повратак на старо и општи лоповлук који је некада био једина политика. Србија без таквих једино и може да иде напред и да из године у годину постаје боље и лепше место за живот - закључио је Синиша Мали.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

РОМАНТИКА НА НЕШТО МОДЕРНИЈИ НАЧИН: Хотел намењен само старијима од 16 година који знају добро да се забаве