КЛИМА НАМ "ОТЕЛА" ШЕСТ МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА: Франсин Пикап, стална представница Програма Уједињених нација за развој (УНДП) у Србији

ПРЕМА најновијем извештају УНДП климатске промене причиниле су и Србији велику штету, која је у последњих 20 година, услед екстремних временских прилика изгубила више од шест милијарди долара.

Фото: Приватна архива

Стална представница Програма УН за развој Франсин Пикап проценила је у интервјуу за "Новости", да ће без увођења хитних мера адаптације на климатске промене, износ штете до 2030. године достићи 13 милијарди долара. Глобално загревање у великој мери проузроковано је људском активношћу.

Можемо ли и како да ублажимо последице природних катастрофа које односе животе, уништавају домове и биосистеме?

- Србија се прикључила светским напорима за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште. То је важно јер су последице климатских промена веома видљиве. Зато и морамо брзо да се прилагодимо на нову реалност. УНДП већ помаже Влади Србије да изради први Национални план адаптације на климатске промене. У њему ће бити наведене све хитне мере које ће помоћи Србији да постане отпорнија на климатске промене.

Можете ли издвојити најважније мере?

- Ако бисмо, на пример, причали о пољопривреди и заштити приноса од све топлијег времена, мере које бисмо спровели имале би за циљ побољшање наводњавања, прелазак на употребу семена отпорног на сушу, изградњу више стакленика и редовније коришћење противградних мрежа и система. Да би биле обезбеђене довољне количине воде за производњу хране и енергије, Србији су потребне нове бране и резервоари, али и системи за дренажу. Упоредо са тим неопходно је радити и на садњи новог дрвећа које би помогло у спречавању поплава, клизишта и ерозије. Много је мера којима покушавамо да ублажимо последице климатских промена.

Кажете да су то хитне мере. Шта је потребно да се уради на дуже стазе?

- Србија, као и остале земље, треба да пређе на циркуларну економију која за производњу користи мање природних ресурса као што су дрво, минерални ресурси, вода и тло, а да притом производи и мање отпада. Таква, зелена транзиција, захтева улагања, али то не треба да доживљавамо као трошак, него као прилику и једини начин да обезбедимо трајан и одржив привредни раст. Успешно издавање прве зелене обвезнице у Србији је важан корак у том смислу, јер показује посвећеност Владе привредној транзицији и може да мобилише значајна средства на међународном тржишту капитала. Смањењем емисија угљен-диоксида, српска привреда и компаније ће постати не само конкурентније на глобалном тржишту, већ ће моћи и да привуку све доступнија средства банака, међународних институција и инвеститора за "зелено" финансирање.

Фото: Приватна архива

Пораст просечне температуре

СРБИЈА се налази у региону где температура расте брже од глобалног просека - више од једног степена Целзијуса. Пораст температуре је већ проузроковао честе екстремне временске непогоде - углавном дуге периоде суше или поплаве које утичу на производњу хране и доступност пијаће воде.

Ако температуре наставе да расту, Србија неће моћи да одржи пољопривредну производњу какву има сада. Климатске промене успориће привредни раст и у области шумарства, енергије, транспорта и инфраструктуре.

Глазговска конференција

ПОД окриљем УН, у Глазгову ће се окупити лидери 197 земаља, укључујући и Србију. Управо и на овом скупу ће се причати о споразуму о предузимању хитних мера усмерених за ублажавање ефеката климатских промена.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Препоручујемо

Економија

0 1

САД ПОМЕРИЛЕ РОК: Продаје се међународна имовина руског енергетског гиганта

26. 02. 2026. у 22:18

Економија

0 0

"СПОРАЗУМ СТОЛЕЋА": Индија смањује царине на европске аутомобиле са 110 на 40 одсто

26. 02. 2026. у 21:48

Економија

0 0

ЦЕНЕ НАФТЕ РАСТУ: Објава Техерана да обогаћени уранијум не напушта Иран "урадила посао"

26. 02. 2026. у 21:27

Економија

0 0

ВЕЛИКА ШАНСА ЗА ДОМАЋУ ПРОИЗВОДЊУ: Влада Србије одобрила средства за прераду воћа и поврћа - ево колико је издвојено

26. 02. 2026. у 20:39

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације