ПАНЕЛ У СТУДИЈУ НОВОСТИ: На тему "Може ли економија да се врати у будућност" говорили су министри Мали и Момировић и бројни гости (ВИДЕО)

УВЕК идући у корак са временом, "Вечерње новости" су ове године отвориле свој ТВ студио у коме је у 12 часова почео панел на тему "Може ли економија да се врати у будућност".

Фото: Новости

Фото: Новости

Модератор разговора је Душан Стојаковић, уредник Економске рубрике у "Вечерњим новостима".

Фото: Новости

Мали: Србија са растом од најмање 7 одсто биће међу топ 3 земље у Европи

Нaшим мерама које су биле правилно таргетиране, координиране, били смо успешни у борби против највеће економске кризе која је погодила глобални свет.

Имали смо пад БДП-а минус 0,9. Ове године прогноза ММФ је 6,5 одсто раст, а знамо да ће бити најмање 7 одсто - рекао је Мали на панелу "Може ли економија да се врати у будућност", који се одржава у ТВ студију Компаније "Новости".

- Србија ће са тим растом бити међу топ три земље у Европи у доба највеће економске кризе, сачували смо производне капацитете, немамо вишак незапослених, испунили смо сва обећања грађанима.

Још трећи пакет помоћи није готов и посебно важно, наше опредељење, осим да смо помогли привреди, сачували производне капацитете, никад више новца у капиталне инвестиције, железнице, школе, набавку опреме нисмо улагали него сад.

Макроекономска стабилност се задржава, а удео дуга у БДП-у 57,2 одсто, сачували смо економију, капацитет.

Сада смо сведоци да Србија побеђује у ономе где никад до сада није побеђивала привреда, економија и стопа раста БДП-а.

Момировић: Србија има најјефтинију струју у Европи

Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Момировић истакао је да жели да да подсети грађане, пре свега људе који раде у хотелском сектору колику је помоћ држава дала у хотелској индустрији, као и да је спасила запослене у хотелима.

Поред туристичког и хотелског сектора погођен је и транспорт, а држава са 22 милиона евра помогла је компаније које поседују аутубусе и спасила 15.000 радника који раде у транспорту. Такође, осам милијарди евра држава је дала привреди, која је то моћ Републике Србије у овом тренутку.

Као неко из привреде јасно је што мала привреда подржава ову Владу. Велики привредници ће преживети.  Мала привреда је она која се тешко бори са оваквим ситуацијама. Србија је пример како се носи једна одговорна Влада са овако кризним ситуацијама.

Било да радите у предузећу или руководите једним ресором да ли сте способни поштени, желите да будете штедљиви, одговорни и обевезе које сте преузели да завшрите. некада ствари у одлучивању иду лакше.

Извршна власт подразумева процедуре које могу да укоче њено извођење било каквих пројеката. Међутим, ми смо као влада и политичка структура доказали не само грађанима, већ и људима у региону и Европи, што сте могли да видите када је у Србији била Ангела Меркел.

 Којим  се Меркел речима обраћала нашем председнику Републике, ако имате здраве амбиције ви можете да урадите све, а ово што ми сада радимо овај ивнесетициони талас по мом дубогом уверењу историја ће дати реч.  

Овај број ауто-путева који се гради, као  и брза пругу када 40 година нисте имали никакве инвестиције у железници, то је велики пројекат и то не могу злонамерени људи пуни мржње да оспроре када дођу до ове теме прескоче је.

Замислите да смо попустили под притисцима, где би данас били.

Наша енергија je јефтина , а ситуација таква је да је Немачка објавила како да се грађани понашају у условима рестиkцijе електричне енергије.

Србија то неће осетити. Грађани имају најјефтинију сутру у Европи, а привреда континуирано санбдевање свим енергентима - рекао је министар Момировић.

Мали: До краја 2025. године просечна плата 900 евра, а пензија 400 евра

- Не играмо се са стабилношћу јавних финаснија. Водимо одговорну политику. То смо показали од 2014. године мерама фискалне консолицаије. Нико није желео ни да говори о томе, а камоли да спроведе најтеже мере смањење плата и пензија - рекао је министар Мали.

Спроведене су како бисмо дошли да упрскос највећој глобалноиј кризи икада Србија буде када је њена економија у питању, јавна финансија и девизних резерви, да смо стабилни и лидери у Европи.

Годину и по дана уназад, цео свет је стао, никад пре тога глобална економија није стала, многе развијеније земље нису имеле ни респираторе ни вакцине, а ми смо за једну годину изградили три ковид болнице, фабрику вакцина, били смо једина земља урегиону која је све то и постигла, и која ће да прозводи своје вакцине.

Србија је испод тог нивоа 60 одсто удела јавног дуга БДП

Милиони људи у Америци без посла, у Србији се није десио хаос у привредним активностима, курсеви, инфлација, затварање фабрика, а Србија је све то избегла.

Два императива које је председник Вучић поставио спасавање живота и  економијесмо успели. То су доказали и ММФ , Свестка банка, као и  Европска комисија. Постали смо лидери и пример како да се држава одговорно носи са кризом.

Што се тиче будуђности, имамо јасну пројекцију стопе раста за наредни период, наредне године 4,5 одсто, идемо са смањеним дефицитом до 3 одсто како бисмо одржали тај ниво јавног дуга испод 60 одсто.

И следеће године имаћемо удео испод нивоа мастрихта, испод 60 одсто. Такође,

Ако се сетимо 2010  минимална је била 15.700 сада 35, а плус то показује формат и садржину одговорне економске политике. Боримо се за нове инвестиције,никада се више не гради, мрежа до сваког домаћинства, мрежа ауто- путева, да се у свакој локалној самоуправи изграде фабрике за пречићавање отпадних вода.

Мрежа нових пруга кроз Србију... инвеститоре подиже привредни раст и квалитет живота

Поново пале термоелектране. Ми имамо угља, термоелектране и добру цену гаса, преговарамо са руском федерацоијом, стабилни смо.

До краја 2025. године просечна плата 900 евра, просечна пензија 400 евра, завршени ауто-путеви, рекоснтрукције, највећих праваца железнице, канализациона мрежа, зелена агенда, пречишћавање отпадних вода, бољи животни стандард - рекао је Мали.

Foto: Фото: П. Милошевић

POGLEDAJ GALERIJU

Васић: Како је банкарски сектор прошао кроз COVID 19

Банкарски сектор је одржао кредитну активност и пословање банака током 2020. године упркос тешкој кризи изазваној пандемијом ковида 19, рекао је данас генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић на економском панел у организацији Новости "Може ли економија да се врати у будућност".

- Економски циклус није прекинут, настављена је потрошња иако је била ванредна ситуација, захваљујући брзој интервенцији државе и НБС - рекао је Васић и додао:

Држава је брзо реаговала и амортизовала ризик и посебно помогла малим и средњим предузећима са две гарантне шеме, а банке су пласирале новац у вредности одукупно 2,5 милијарди евра. Васић је напоменуо да је у том делу привреде запослено око 80 одсто радног становништва, као и да је број запослених чак и порастао прошле године.

- Све то говори да економија није стала, што је добра основа за прогнозе да ће раст БДД износити око шест или седам одсто - навео је он.

Васић додаје да је банкарски сектор добро одреаговао и убрзао дигитализацију рада банака, које су нормално функционисале и у тим условима.

Банкарски сектор је наставио да кредитира привреду и грађане и то је добар основ за даље, додао је Васић.

Ивковић: Србија иде сигурним путем

На питање морамо ли да се плашимо померања курса, могу ли наше финансије и монета да поднесу притиске поготову енегетска криза, вицегувернер Ана Ивковић каже:

Може економија да се опорави, после короне, и хоће, неки делови ће се вратити пре, неке касније зависно од стања у којима су економије биле пре него што се десила пандемија.

Гувернер, председник земље, Влада и министри који су имали важну улогу у борби против пандемије као носиоци економских политика су се борили.

Током првог тромесечја ове године, Србија је достигла предкризни ниво БДП, крајем другог смо на три одсто изнад предкризног и то говори да идемо сигурним путем.

Србија пре пандемије имала динамичне стопе раста од 4,5 одсто и тим путем је Србија кренула и наставља - каже Ивковић.

Такође, Ивковић је одговорила и  на питање ли Србија има довољно резерви да одбрани националну валуту.

- Када је кренула пандемија, прва је реаговала НБС, смањемем референтне каматне стопе, и у региону и свету .

Све мере које је преузела НБС, сваког месеца се реаговало са неком од мера у борби против економских последица пандемија. Привременост мера је потенцирана, јер трајање зависи од висине шока којим смо изложени.

Резултат  је сачувана ликвидност, несметано функционисање токова новца, сачувама радна места, дохоци, стабилност. То потврђује да су носиоци економске политике умели да Србију спроведу кроз пандемију.

Стабилност курса динара према евру сачлувана.

Девизне резерве на крају септемнбра 16,8 милијарди евра. Највиши ниво на крају једног месеца, и не да нису током пандемије смањене него су повећане за око 20 одсто

Тај стуб одбране валуте је сачубван, лане је НБС реаговала продајом девиза од 1,45 милијарде евра.

Ове године јануар-септембар нето куповина 1,1 милијарде евра . 76 одсто прошлогодишње нето продаје је компензовано. Све се дугује снажном економском расту. Сјајна вест о повећању пројекције ММФ за Србију је на 6,5 одсто са претходних кулских 6.

Пројекција за Србију за све три године, од прошле до следеће пројектују раст од 10 одсто, нема ниједна земља, ако искључимо Турску. Прва наредна Румунија 7,9 па Пољска 7,5.

Ана Ивковић је нагласила да постоје мишљења да се политика води ригидно. Да би новчана маса могла да буде мало храбрија да се повећа за 30 одсто.

Тачно је и да у претходних девет година инфлација била на нивоу два одсто, чак и током кризе она је у просеку 2, 2 одсто.

Изузетно ниско кретање инфлације нарочито април - мај када је дошло до затварања економије била 0,7. у међувремену дошло до деловања неких фактора.

 У НБС сагледавамо бројне предлоге који долазе. и заједнички именилац да они нису праћени детаљним анализама, него било каквим анализама како би се ти предлози спровели и какве би имали ефекте на укупну макреекономску слику, на макроекономска кретања. Нисмо чули да је неко за Србију предложио, али јесмо једно мишљење које се тиче политике курса динара. Коју би требало користи у циљу подстицаја извоза.

И то је све у складу са укупним кретањима у реалном сектору. Нисмо дозволили депрецијацију. То је једно од мишљења да се чује у медијима. уз то, подаци о извозу робе и услуга то не потврђују. С обизорм да је извоз робе 2, 3 пута већи у односу на 2012. ове године на нивоу 27 милијарди робе и услуга, а  само робе 20 милијарди евра.

Тај показатељ покривеност робе и услуга извозом робе и услуга повећан за 20 проценатних поена.

Позиција државе према не банкарском сектору и то утиче на фискални резултат - наглашава Ивковић.

Ивковић: Србија динамично расте

Оно што је НБС комуницирала је и подизање потенцијалног раста у средњем року са 4 на 4, 5 одсто и то се дугује инфраструктурним радовима да повећају грађевину у БДП.

Сриба има динамиачн развој, имамо поправљање пројектицје раста на средњи рок и четири снажна канала у финансирања.

Инвестициони кедити крај августа 5, 1 милијарду евра, други канал профитабиност српских предузећа повећана драстично у односу на 2014. годину.

Помогле мере НБС, драстично нижи трошкови камата и курсних разлика и неких 278 милијарди динара поправља резултата привреде по та два основа. Простор за инвестиције и то смо искористили и по стопи од 8,5 посто.

Напори председника да се обезведи енергетска безбедност али се прави и план реакције. Тако да тај предлог или би значио прекомерну кредитну активност или враћања на неоправдано висок фискални дефицит са којим је Србија раскрстила осим у кризној години, као пршле године. Србија динамично расте – нагласила је Ивковић.

Препоручујемо

Економија

0 0

МИНИСТАР МАЛИ: ММФ потврђује добре резултате, повећана пројекција раста на 6,5%

12. 10. 2021. у 16:39

Економија

0 2

СИНИША МАЛИ ДОСТУПАН ГРАЂАНИМА: Питајте министра о електронској фискализацији на Инстаграму

12. 10. 2021. у 15:49

Економија

0 2

МОМИРОВИЋ: Мионица прва гради комуналну инфраструктуру у склопу пројекта "Чиста Србија"

12. 10. 2021. у 12:15

Економија

0 4

ОДЛИЧНЕ ВЕСТИ ЗА СРБИЈУ: ММФ повећао прогнозу раста БДП-а наше земље

12. 10. 2021. у 15:35

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације