Економија

ПОДСТИЦАЈИ ЈУГУ ЗЕМЉЕ: Београдска и Јужнобачка област праве 67,3 одсто бруто додате вредности, потребно је отклањање регионалних разлика

С. БУЛАТОВИЋ

30. 08. 2021. у 11:17

БЕОГРАДСКИ регион обухвата од 41 до 55 одсто свих предузећа, запослених, капитала, прихода, профита. Насупрот њему, Јужна и Источна Србија држе свега 6 до 14 одсто овог "колача". Београдска и Јужнобачка област стварају чак 67,3 одсто бруто додате вредности остварене у нашој земљи.

ПОДСТИЦАЈИ ЈУГУ ЗЕМЉЕ: Београдска и Јужнобачка област праве 67,3 одсто бруто додате вредности, потребно је отклањање регионалних разлика

Регионалне разлике стара су бољка Србије, а Предлог просторног плана до 2035. године покушава да понуди решење. Једно од њих је утврдити комплетно нов подстицајни механизам за неразвијена подручја.

У структури новостворене вредности привреде Србије у периоду од 2008. до 2018. године приметан је тренд раста бруто додате вредности Београдске, Јужнобачке, Сремске и Шумадијске области. С друге стране, значајан је пад Западнобачке, Подунавске, Браничевске, Златиборске, Рашке и Нишавске области.

- Регионалне диспаритете на нивоу општина најбоље илуструју распони између зарада по запосленом, чији се екстреми константно просечно крећу у односу 2,5 према 1 - стоји у Предлогу просторног плана. - То је однос зарада по запосленом у Сурчину или Врачару, у односу на Белу Паланку, Сврљиг или Трговиште. Регионални економски диспаритети између градова и остатка Србије су се у транзиционом периоду повећали. Привреда 28 града остваривала је у 2018. чак 85,4 одсто додате вредности привреде Србије. У њима је пословало четири петине предузећа и укупно запослених, који су остваривали 84 процента прихода и 87 одсто добити привреде земље.

Аутори нове верзије просторног плана зато предлажу потпуно нов систем подстицаја, пре свега на југу Србије и подручју Старе Рашке, укључујући појас уз Косово и Метохију и српске заједнице на подручју АП КиМ, а по потреби и друге неразвијене и приграничне самоуправе.

- Ефикасна подстицајна политика и мере треба да буду засновани на приоритетима просторног развоја региона и локалних самоуправа кроз процес интегралног стратешког планирања - стоји у документу. - Многе анализе показују да би један од најефикаснијих модела образовања средњег, регионалног, нивоа управљања у Србији представљало груписање регионалних области. Основни подаци показују доста високу уједначеност, ако се из анализе искључе Београдска и Јужнобачка област.

Даљи развој регионалног просторног планирања требало би да прати увођење средњег нивоа управљања и планирања економског развоја, уз примену принципа флексибилности и децентрализације у контексту све интензивнијег развоја нових производних, информационих и комуникационих технологија и формирања нових структурних организационих облика у процесу рада између сектора и унутар њих.

НЕРАЗВИЈЕНЕ 44 ОПШТИНЕ

ПО економским индикаторима издваја се седам градова, а концентрација привредних активности је у Београду и Новом Саду. У оквиру групације градова приметна је релативна стагнација Ниша и Суботице.

Неразвијено подручје обухвата 44 општине, у којима живи 712.000 становника - десет одсто Србије. Ту послује свега 4,5 одсто предузећа, 3,5 одсто запослених и на коме привреда остварује свега 1,7 одсто прихода.

ВАЖНО УСКЛАЂИВАЊЕ СА ЕУ

УСКЛАЂИВАЊЕ политике регионалног развоја Србије са политиком ЕУ је значајно - стоји у Предлогу просторног плана. - Регионални модел Србије је високоцентрализован, институционално неизграђен, са огромним негативним ефектима у простору, ефекти прикључења у ЕУ добијају посебну позитивну димензију. Да би се преокренуо деценијски негативан тренд регионалних неравномерности, пресудан је значај индиректних ефеката интеграционих процеса ЕУ на регионални развој Србије.

25. 02. 2026. у 21:41

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)

Свет

0 24

НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)

УКРАЈИНА је у суботу увече погодила једно од стратешки најзначајнијих одбрамбених постројења Русије, напавши Воткински машински завод у удаљеном региону, скоро 1.300 километара од украјинске границе - што представља најдубљи удар икада изведен украјинским оружјем домаће производње.

25. 02. 2026. у 12:25