ПЛАТЕ БРЖЕ ОД ПРИВРЕДЕ: Држава наредних година очекује веће приходе од пореза на добит, али зато мање од акциза

С. Б.

12. 07. 2021. у 08:00

ДРЖАВА наредних година очекује мање јавне приходе, када се мере у односу на бруто домаћи производ.

ПЛАТЕ БРЖЕ ОД ПРИВРЕДЕ: Држава наредних година очекује веће приходе од пореза на добит, али зато мање од акциза

Фото Танјуг

Очекује се да ће они ове године чинити 41,8 одсто БДП, а на истеку 2024. године - 40,6 одсто. Истовремено се предвиђа да ће БДП расти, и то шест одсто ове и по четири одсто наредне три године.

Како се види из Фискалне стратегије, највећи пад се очекује од пореза - 0,7 одсто. Надлежни верују да ће порасти једино приход од пореза на добит правних лица. Овај намет би са садашњих 1,8 одсто БДП, могао да достигне 2,1 одсто. Са друге стране, акцизе ће пасти са 5,4 на 4,9 одсто БДП.

И Фискални савет верује да средњорочне пројекције јавних прихода генерално одговарају очекиваним макроекономским кретањима.

- Приближно половина овог смањења последица је враћања пореских прихода на структурне нивое након економске кризе - оцењује Фискални савет.

- Наиме, у овој години очекује се виша наплата прихода услед пренетих пореских обавеза, и то за око 0,6 одсто БДП, док се, с друге стране, због пада привредне активности предвиђа да ће порез на добит ове године бити нижи од својих уобичајених нивоа. Други део смањења пореских прихода резултат је очекиваних макроекономских трендова, споријег раста приватне потрошње, стабилне потрошње нафтних деривата, смањења прихода од акциза, ПДВ и осталих пореских прихода.

Пројекције прихода од пореза на доходак и доприноса претпостављају бржи раст масе зарада од БДП, што је, имајући у виду постојеће трендове на тржишту рада, највероватније оствариво, процењује Фискални савет. Након што се средњорочне фискалне пројекције прилагоде за једнократне наплате пренетих пореских обавеза из 2020. године, долази се до тога да Министарство предвиђа међугодишњи раст масе зарада у просеку од око осам одсто у наредне три године.

Фото Танјуг

Очекује се и да ће акцизе смањити учешће у БДП за око пола процента. Има се на уму да се тржиште дуванских производа смањује око три одсто годишње, премда намети на њих расту.

- За разлику од дуванских производа, ситуација на тржишту нафтних деривата је знатно мање промењива - стоји у стратегији.

- Боља контрола и ефекти маркирања нафтних деривата смањили су могућност и исплативост нелегалних активности. У наредним годинама, услед опрезности, није претпостављен наставак раста потрошње нафтних деривата, иако се може очекивати да ће убрзање економске активности допринети расту потрошње.

ВАНРЕДНЕ УПЛАТЕ, ДИВИДЕНДЕ...

НАДЛЕЖНИ очекују да ће пасти учешће непореских прихода - са 4,6 одсто у 2020. на 3,5 одсто у 2024. години. Искључују се из базе сви прихода који се не сматрају трајним. То се првенствено односи на једнократне, у одређеној мери неизвесне приходе - ванредне уплате добити јавних предузећа и агенција, дивиденде, приходи по основу наплаћених потраживања...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

КАРЛЕУША ОТКРИЛА ЦЕЦИ ИСТИНУ О СНАЈИ: Није остала равнодушна на речи о Вељку и Богдани