ЗАКОН О ДИГИТАЛНОЈ ИМОВИНИ ДАНАС СТУПИО НА СНАГУ: Србија међу првим земљама створила регулаторни оквир за област дигиталне имовине

ЗАКОН о дигиталној имовини којим се уређује област дигиталне имовине и пословања у Србији, ступио је данас на снагу.

Фото З. Јовановић

Република Србија је међу првим земљама у свету које су, захваљујући усвајању наведеног Закона, створиле регулаторни оквир за област дигиталне имовине, и то не само тиме што је обезбеђен јасан оквир и правна сигурност за инвеститоре и кориснике дигиталне имовине, него и тиме што је послат сигнал свету да Србија постаје држава fintech-a.

- Усвајањем Закона о дигиталној имовини показали смо још једном да Србија иде у корак са развојем ИТ технологија, са иновацијама и променама у дигиталном свету, постали смо део растућег сегмента дигиталне економије и чланица ретког клуба земаља које су свеобухватно регулисале ову област, међу којима су Француска и Малта. Регулисањем ове области, дајемо шансу, пре свега младима, да користе нове, алтернативне изворе финансирања, а који су сада законски регулисани и задржавамо их у Србији, где могу да остваре своје пословне, иновативне идеје - саопштено је из Владе Србије.

Законом о дигиталној имовини омогућава се финансирање помоћу инвестиционих токена, унапређује и развија тржиште капитала коришћењем дигиталне технологије и јача се оквир за борбу против злоупотреба на тржишту дигиталне имовине, као и прања новца и финансирања тероризма.

У складу са наведеним, Закон о дигиталној имовини уређује питања издавања дигиталне имовине и секундарно трговање дигиталном имовином у Републици Србији, пружање услуга повезаних са дигиталном имовином, заложно и фидуцијарно право на дигиталној имовини, надлежност Комисије за хартије од вредности и Народне банке Србије, као и надзор над применом Закона.

Дигитална имовина, односно виртуелна имовина, према Закону, представља "дигитални запис вредности" који се може дигитално куповати, продавати, размењивати или преносити и који се може користити као средство размене или у сврху улагања, при чему дигитална имовина не укључује дигиталне записе валута које су законско средство плаћања и другу финансијску имовину која је уређена другим законима, осим када је другачије уређено овим Законом.

Иначе, постоје две врсте дигиталне имовине: виртуелна валута и дигитални токен. Дигитални токени су посебно значајни као вид алтернативног финансирања младих и иновативних компанија и стартапова. Виртуелне валуте, са биткоином као њеним најпознатијим представником на глобалном нивоу, јесу иновативна средства размене које не издају и не гарантују централне банке за разлику од обичног новца.

Законом се у вези са питањем издавања дигиталне имовине, уводи институт "белог папира", који у складу са међународном праксом, представља документ који је издавалац обавезан да објави и који садржи податке који омогућавају инвеститорима да донесу одлуку о инвестирању и процене ризике везане за улагање у дигиталну имовину.

Када су у питању пружаоци услуга повезаних са дигиталном имовином, Законом се уводи институт дозволе, као и минимални основни капитал који је привредно друштво у обавези да има када подноси захтев за добијање дозволе у циљу вршења услуга повезаних са дигиталном имовином.

Народна банка Србије и Комисија за хартије од вредности су одређени као надзорни органи у Закону о дигиталној имовини.

Препоручујемо

Економија

0 0

МИНИСТАР МАЛИ: Фискална транспарентност води до још већег поверења тржишта и оснаживања економске активности

29. 06. 2021. у 13:09

Економија

0 0

СИНИША МАЛИ НАЈАВИО: Данас исплата треће рате помоћи за аутопревознике

29. 06. 2021. у 10:34

Економија

0 10

СЈАЈНА ВЕСТ ЗА СРБИЈУ! ЕБРД повећала дупло прогнозу раста Србије на 6 одсто за 2021!

29. 06. 2021. у 10:27

Економија

0 0

КИНЕЗИ ИЗВОЗЕ У СВЕТ ПРЕКО БАРА: Црногорска лука обележила је јубилеј споразумом са компанијом "Зиђин" из Бора

29. 06. 2021. у 09:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације