СВАКИ "КЛИК" ЗА БАНКАРЕ КЕШ: Многи клијенти негодују после масовног увођења провизија на плаћање банкарских онлајн услуга
ЕЛЕКТРОНСКО и мобилно банкарство, које је у старту промовисано као бесплатно - одавно то није. Иако се многи клијенти питају шта је заправо трошак банака када су у питању онлајн трансакције, други их нису ни свесни, свако плаћање на "клик" им избије из џепа од девет до 15 динара.
Фото Shutterstock
Приликом отварања својих електронских налога и мобилних апликација, грађани су били обавештени да на те трансакције банке неће урачунавати провизију. Полако, без помпе, готово неприметно, финансијске установе су почеле да се "уграђују" по сваком налогу, у зависности од суме, као и броја трансакција у току месеца. И све то упоредо са све већим бројем онлајн трансакција. Судећи по коментарима незадовољних клијената, банкари нису хтели да испусте још једну "златну коку", у све већој дигитализацији плаћања.
Према подацима НБС за осам година, од 2012. до 2020. године, плаћање електронским банкарством порасло је више него двоструко, а мобилним вртоглавих 80 пута!
- Број платних трансакција које грађани и привреда обављају употребом електронског и мобилног банкарства је у сталном порасту - кажу у Народној банци Србије. - Тако су у 2012. грађани и привреда 72.802.538 пута платили употребом електронског банкарства, а 466.258 платних трансакција су обавили преко мобилног банкарства. Лане је обављено знатно више трансакција електронског банкарства - 143.414.962, а мобилног банкарства - 37.809.125.
Према последњим расположивим подацима за ову годину, у прва три месеца већ је догурано до 35.902.177 платних трансакција употребом електронског банкарства и 12.161.666 плаћања мобилним банкарством. Из године у годину расте вредност платних трансакција. Тако је 2012. преко е-банкарства "обрнуто" 12.089 милијарди динара, што је више од 100 милијарди евра. Прошле године бројке су порасле на 22.386. милијарди динара за е-банкинг и 519 милијарди динара за м-банкинг.
Колике су накнаде зависи од рачуна, пакета, али и од ценовне политике банака. Док поједине дозвољавају известан број бесплатних трансакција, најчешће до 20 месечно, друге за сваку наплаћују 15, 20, 30 или чак 60 динара, а за суме изнад 300.000 динара и до 150 динара. Код већине банака ова услуга је бесплатна уколико се трансакција обавља интерно, унутар банке, са рачуна на рачун.
Изговори са којима су у старту клијенти наговарани да пређу на електронско банкарство су да ће им бити лакше јер неће чекати пред шалтерима. На крају је испало да су банке смањиле број запослених, а таксе пребациле и "на клик".
Приликом отварања својих електронских налога и мобилних апликација, грађани су били обавештени да на те трансакције банке неће урачунавати провизију. Полако, без помпе, готово неприметно, финансијске установе су почеле да се "уграђују" по сваком налогу, у зависности од суме, као и броја трансакција у току месеца. И све то упоредо са све већим бројем онлајн трансакција. Судећи по коментарима незадовољних клијената, банкари нису хтели да испусте још једну "златну коку", у све већој дигитализацији плаћања.
Према подацима НБС за осам година, од 2012. до 2020. године, плаћање електронским банкарством порасло је више него двоструко, а мобилним вртоглавих 80 пута!
- Број платних трансакција које грађани и привреда обављају употребом електронског и мобилног банкарства је у сталном порасту - кажу у Народној банци Србије. - Тако су у 2012. грађани и привреда 72.802.538 пута платили употребом електронског банкарства, а 466.258 платних трансакција су обавили преко мобилног банкарства. Лане је обављено знатно више трансакција електронског банкарства - 143.414.962, а мобилног банкарства - 37.809.125.
Према последњим расположивим подацима за ову годину, у прва три месеца већ је догурано до 35.902.177 платних трансакција употребом електронског банкарства и 12.161.666 плаћања мобилним банкарством. Из године у годину расте вредност платних трансакција. Тако је 2012. преко е-банкарства "обрнуто" 12.089 милијарди динара, што је више од 100 милијарди евра. Прошле године бројке су порасле на 22.386. милијарди динара за е-банкинг и 519 милијарди динара за м-банкинг.
Колике су накнаде зависи од рачуна, пакета, али и од ценовне политике банака. Док поједине дозвољавају известан број бесплатних трансакција, најчешће до 20 месечно, друге за сваку наплаћују 15, 20, 30 или чак 60 динара, а за суме изнад 300.000 динара и до 150 динара. Код већине банака ова услуга је бесплатна уколико се трансакција обавља интерно, унутар банке, са рачуна на рачун.
Изговори са којима су у старту клијенти наговарани да пређу на електронско банкарство су да ће им бити лакше јер неће чекати пред шалтерима. На крају је испало да су банке смањиле број запослених, а таксе пребациле и "на клик".
МНОГО ВИШЕ НАЛОГА
О ЗНАТНО већој употреби овог банкарства прошле у односу на 2012. говори и податак о броју корисника услуга интернет и мобилног плаћања - кажу у НБС. - Тако је на крају 2012. године 875.420 клијената имало уговорену услугу електронског банкарства, а 2020. године 3.156.041 што представља повећање од 3,6 пута.
О ЗНАТНО већој употреби овог банкарства прошле у односу на 2012. говори и податак о броју корисника услуга интернет и мобилног плаћања - кажу у НБС. - Тако је на крају 2012. године 875.420 клијената имало уговорену услугу електронског банкарства, а 2020. године 3.156.041 што представља повећање од 3,6 пута.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача
НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.
10. 01. 2026. у 15:43
КРАЈ: З1 укида емитовање усташке емисије "Бујица"
ХРВАТСКА З1 телевизија објавила је на друштвеним мрежама да укида емитовање усташке емисије "Бујица" аутора Велимира Бујанца.
10. 01. 2026. у 17:15
АЦО ПЕЈОВИЋ ИЗГУБИО БРАТА РАДОЈИЦУ: Све се десило због грешке лекара! - увек му запали свећу
ДАВНЕ 1976. године, Пејовићева мајка носила је близанце
10. 01. 2026. у 18:27
БУЈНО ПОПРСЈЕ - ЗУМИРАНО: Едита у купаћем - врело издање
ПЕВАЧИЦА Едита Арадиновић решила је да хладне дане замени плажом и врелим песком, па је отишла у Дубаи.
10. 01. 2026. у 16:21
КИНЕСКИЊА - СРПСКА СНАЈА: Са Дејаном чека друго дете, а једна ствар у Србији јој је ВРЛО ЧУДНА
КСУЕ Ленг, која се због љубави према Дејану преселила у Србију, постала је права звезда друштвених мрежа. Након што је савладала све српске обичаје и донела на свет малу Мињу, открила је да у 2026. годину улази са најлепшим могућим разлогом за славље.
10. 01. 2026. у 13:21
КОЈИ ЈЕ ИБРИН МАТЕРЊИ ЈЕЗИК? У Босни му жестоко замерили због изјаве - ВРЕЂАЈУ га и због изговора
НИЈЕ тајна да је славни нападач Златан Ибрахимовић пореклом са простора бивше Југославије, одакле су се његови родитељи одселили седамдесетих година прошлог века. Мајка Јурка Гаврић је Хрватица која је радила као чистачица у Шведској, отац Шефик Ибрахимовић је певач из околине Бијељине, а иако је Златан одрастао у Скандинавији, далеко од бивше државе, и те како је везан за ово подручје.
10. 01. 2026. у 12:36
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Најновије из рубрике
ГРЕЈАЊЕ УЛАЗИ У НОВУ ЕРУ: Плаћаћемо по утрошку, ево од када
ГРАЂАНИ у Србији тренутно већином плаћају грејање по паушалу, без обзира на то колико га стварно користе, али то би ускоро могло да се промени, каже професор Машинског факултета у Београду, Милош Бањац.
10. 01. 2026. у 18:05
РОК ЗА ПРЕДАЈУ ЈЕ 31. ЈАНУАР: Ово су 5 ставки које могу донети поврат новца грађанима Немачке
ПОДНОШЕЊЕ пореске пријаве на доходак за 2025. годину може бити веома исплативо, иако га многи доживљавају као обавезу и административно оптерећење.
10. 01. 2026. у 17:19
ОДЛАЗАК У ПЕНЗИЈУ СА МАЊЕ ОД 40 ГОДИНА РАДНОГ СТАЖА: Ево како се према закону утврђује коначни износ примања
МНОГИ грађани нису сигурни да ли се пензија умањује уколико у старосну пензију оду са мање од 40 година радног стажа, али са навршених 65 година живота. Закон о ПИО прецизно дефинише у којим случајевима долази до умањења, а када оно не постоји.
10. 01. 2026. у 16:19
РАСТЕ ЦЕНА НАФТЕ: Може ли доћи до поремећаја у снабдевању
ЦЕНЕ нафте порасле су за скоро 3 одсто, што је највећи раст од октобра, јер трговци рачунају да геополитичке тензије могу пореметити снабдевање.
10. 01. 2026. у 16:19
ПОЗНАТА ФИРМА КОЈА ЋЕ СРУШИТИ ВЈЕСНИКОВ НЕБОДЕР: Ево колико ће новца добити за тај посао
МИНИСТАРСТВО грађевинарства одлучило је ко ће рушити култни Вјесников небодер, који је изгорео у пожару у ноћи између 17. и 18. новембра, када је ватрену стихију гасило више од 100 ватрогасаца са око 50 возила и 10 добровољних ватрогасних друштава.
10. 01. 2026. у 15:52
Коментари (0)