И ОД ОТПАДА ДОБАР БИЗНИС: Шта све може да се рециклира у Србији

В.Н.

04. 04. 2021. у 10:46

TРИ пута се увећало стварање комуналног и индустријског отпада од осамдесетих година до данас због повећаног конзумеризма и прекомерне потрошње.

И ОД ОТПАДА ДОБАР БИЗНИС: Шта све може да се рециклира у Србији

Фото Архива

Данас је могуће рециклирати готово све, од алуминијумских лименки, стакла, ПЕТ амбалаже, картона, до пластике, гвожђа, хемијских средстава...

Да би ширили бизнис у овом сектору, привредници се надају изменама закона, субвенцијама за рециклажу и формирању наменских фондова у ту сврху. У борби за одрживи развој у наредном периоду важну улогу ће одиграти управљање отпадом. Циркуларна економија је развојна шанса коју је Србија почела да примењује. У концепту циркуларне економије отпад не постоји, већ само сировина која може опет да се употреби. Развој индустрије рециклаже отпада могао би да донесе нових 30.000 радних места до 2030. у Србији.

Текстилни отпад, Фото Архива

ОЧУВАЊЕ

Покретање бизниса у области рециклаже текстила, батерија, отпадних возила, пластике, повећало би БДП за 1% и допринело очувању животне средине - Синиша Митровић, директор Центра за циркуларну економију ПКС.

Јединствени пројекти у Шапцу и Прахову

Фабрика "Еликсир Зорка" из Шапца користиће отпад као алтернативну сировину у процесу производње НПК ђубрива, каже за „Предузетник“ Игор Радош, директор "Еликсир енерџија".

100.000 тона картонске

   амбалаже и папирног отпада
   се рециклира
85 % отпада заврши на више
  од 150 великих депонија
3.500 дивљих сметлишта има
  у Србији
5 % отпадних вода се
  прерађује
80.000 тона одеће се прода
  годишње
90.000 тона индустријског
  отпада се годишње депонује

Домаћи пословни систем "Еликсир група", који запошљава више од 1.500 радника у фабрикама минералних ђубрива и фосфорне киселине у Шапцу и Прахову, ради на примени новог пословног модела како би се рационализовала потрошња природних ресурса и постигла енергетска ефикасност.

- Успостављајући кружење сировина у производном процесу минимизујемо потребу за одлагањем отпада који излази из наше производње, али и значајно смањујемо коришћење ресурса укључујући и енергију, тако да су бенефити по животну средину вишеструки“ -  објашњава Радош.

Покренули су и два капитална пројекта у индустријском комплексу Прахово - изградњу постројења за термички третман индустријског и нерециклабилног отпада, и инсталацију постројења за пиролизу отпадних гума. Потенцијал виде и у коришћења пепела од спаљивања муља из пречишћавања комуналних вода.

 
И рециклажом одеће до профита

Више од 5.000 тона текстилног отпада заврши на депонијама у Србији. Због садржаја вештачких боја и синтетичких влакана, текстил представља један од највећих загађивача природе. Улагањем у изградњу рециклажних погона створиле би се нове могућности пословања и запошљавања.

Прерада отпада, Фото Архива

- Засада, у Србији постоји могућност једино за третирање текстилног отпада одређеним хемијским средствима како би се након тога спаљивао у цементарама и на тај начин се користио као нека врста енергента“ - каже Немања Јовановић из Удружења за текстил, одећу, кожу и обућу Привредне коморе Србије. За почетак, било би добро да се у свим већим градовима поставе контејнери за одлагање одевних предмета.

Европска унија обавезала је чланице да до 2025. уведу одвојено прикупљање текстилног отпада. Ово правило ће скоро извесно важити и за кандидате за чланство.

Даљи развој рециклажне индустрије подразумева заједнички напор државе, привреде, цивилног сектора и грађана, као и прилагођавање постојећих модела финансирања и боље управљање токовима отпада, каже Синиша Митровић, директор Центра за циркуларну економију Привредне коморе Србије.

ПОНОВНА УПОТРЕБА

Кључно је успоставити финансијске механизме који подстичу рециклажу и коришћење отпада као алтернативног горива

како би се повезао ланац производње
и поновне употребе -  Игор Радош, директор "Еликсир енерџија"

Имамо решење

ПКС и Технолошки факултет су осмислили програм збрињавања текстилног отпада. То подразумева термичко, хемијско и механичко третирање, а неупотребљиви део би се спаљивао на око 2.000 степени. Једино постројење у земљи за обраду текстилног отпада је компанија „Стејпак“ из Бачког Петровца. Планирају нова улагања у технологију и проширење центара за прикупљање текстила.

- Имамо центар за прикупљање текстилног отпада у Алексинцу, а очекујемо отварање још једног у Ариљу“ - каже Драган Милојковић из „Стејпак - а“.

Naslov

Инвестиције у рециклажне погоне су изузетно велике,

али су у кратком року исплативе - Немања Јовановић, Удружење за текстил, одећу, кожу и обућу ПКС

Дигитална платформа за циркуларну економију

Привредна комора Србије покренула је и Дигиталну платформу за циркуларну економију намењену привреди и представницима државне управе и локалне самоуправе и стручној јавности. CE-HUB платформа представља извор знања и активности намењених првенствено привреди Србије, како би се окренула зеленим инвестицијама

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТЕРИТОРИЈА ПОТПУНОГ БЕЗАКОЊА: Лавров загрмео - Срамна одлука ПССЕ да тзв. Косову да зелено светло за пријем

"ТЕРИТОРИЈА ПОТПУНОГ БЕЗАКОЊА": Лавров загрмео - Срамна одлука ПССЕ да тзв. Косову да зелено светло за пријем

РУСКИ министар спољних послова Сергеј Лавров оценио је данас као срамно то што је Парламентарна скупштина Савета Европе дала зелено светло да тзв. Косово буде примљено у пуноправно чланство Савета Европе.

05. 05. 2024. у 23:50

Коментари (0)

КАДА ЈЕ РАК ПЛУЋА ИЗЛЕЧИВ? Докторка Ђурђевић дала одгоор на питање о страшној болести (ВИДЕО)