Подстицајима до млађег возног парка: Највећи број аутомобила који се возе у Србији старији од 17 година

ВОЗНИ парк Србије у просеку је потрошио другу деценију. Према подацима Групације увозника возила и делова при Удружењу за трговину Привредне коморе Србије, највећи део возила у нашој земљи старији је од 16 и 17 година. У последњих пет година у Србију је увезено више од 800.000 ових времешних четвороточкаша. Поједина удружења верују да је прави час да се ово питање реши због проблема загађења.

Фото: Depositphotos

Процењује се да чак половину тих возила, око 400.000, покрећу мотори "евро 3" стандарда. Многе земље окружења већ су забраниле увоз аутомобила те норме.

- Све указује на старост возног парка у Србији - истиче Жарко Малиновић, секретар Удружења за трговину ПКС. - Подаци су забрињавајући, имајући у виду чињеницу да је 2017. године увезено укупно 159.555 путничких возила. Од тога је 80.074 возила са "евро 3" мотором и 32.125 возила са "евро 4" нормом. Ситуација се незнатно поправила када је реч о броју возила са "евро 3" и "евро 4" нормама 2018. године, када су укупно увезена 171.802 возила. Од тог броја их је 73.047 било са "евро 3" мотором и 42.490 возила са "евро 4" мотором.

И даље је остао велики број старих возила који се у укупној маси и даље повећава. Реч је о возилима старости од десет до 14 година, као и оних од 15 до 20 година.

- Ова возила су највећи загађивачи животне средине - упозорава Малиновић. - Њихова сигурност и безбедност су под великим знаком питања. Чињеница је да је ауто-тржиште Србије "гробље" аутомобила којих се Европска уније увелико ослобађа. Неке мере државе, поред забране увоза возила са "евро 3" и "евро 4" нормама, као и увођење субвенција за куповину возила на електро и хибридни погон, сигурно би утицале на побољшање стања нашег возног парка. Тако би се утицало и на смањење загађења животне средине које је продукт саобраћаја.

Приликом обнављања возног парка у Србији не би се смело заборавити да је исто неопходно урадити и у случају јавних комуналних предузећа и предузећа јавног транспорта. И она би ваљало да су еколошки прихватљива возила.

- Морамо да имамо у виду нашу реалност и чињеницу да је велики ограничавајући фактор за куповину нових возила ниска платежна моћ грађана - напомиње Малиновић. - Мере које се могу предузети за решавање овог проблема не би пореметиле постојећу економску активност и не би биле велико фискално оптерећење. Довољно је да као финансијски подстицај користимо средства која се прикупе управо од еколошких такса на та иста возила. Такође, веома је важно да се овде значајан напредак може остварити кроз нефинансијске субвенције, што код решавања других аспеката загађења није случај.

Подстицаји би могли бити разврстани у две групе, финансијски и нефинансијски. Извор финансијских би биле еколошке таксе, а нефинансијски подстицаји би могли да се обезбеде како са републичког нивоа тако и са локалног. Асоцијације и удружења апелују да се осмисли пакет мера за будућност као одговор на климатску кризу.

- Сада је време најважнији ресурс који имамо - сматра Синиша Митровић, руководилац Центра за циркуларну економију ПКС. - Не можемо преко ноћи направити радикалан заокрет и угрозити мобилност заједнице, али пакетом мера можемо помоћи грађанима и пословном сектору да се брже трансформише и занови возни парк. Планиране су субвенције за нова возила, за такси службе, бенефити за коришћење јавних гаража, паркинг-места. Потребно је мотивисати грађане да у урбаним срединама користе јавни превоз и тиме смање притисак на околину. Важно је решавање емисије свих штетних материја, без обзира на то да ли их стварају аутомобили или енергетска постројења. Још су важнији синергија и заједнички приступ свих кључних актера, поготово крос-секторска сарадња министарстава.Еколошка возила су свакако будућност превоза. Подстицаји за набавку оваквих возила, према најавама из Министарства заштите животне средине, могу се очекивати крајем текуће године. Никако не смемо прескочити паралелно улагање у инфраструктуру неопходну за овакав саобраћај. Алтернативни извори енергије су обавезни како се цео систем не би обрушио на постојећу електромрежу. Држава Србија планира издвајања у овој години милион евра за е-мобилност.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације