ШТА ЈЕ МОБИНГ? Закон и пракса

НАЈЧЕШЋЕ питање послодаваца је како разграничити мобинг од манипулације мобингом од стране запослених – злоупотребе права на заштиту из лукративних разлога?

Фото ПКС

По Закону о спречавању злостављања на раду мобинг је понашање којим се запосленом вређа лично и професионално достојанство, ствара понижавајуће радно окружење и погоршавају услови рада, са циљем елиминисања из организације.

Манифестује се омаловажавањем, онемогућавањем комуникације, напредовања, изолацијом, контролама ради „лова у грешкама“, неконструктивним критикама ради релативизовања резултата, ускраћивањем информација потребних за рад...

Познат је и „синдром пуног и празног стола“ – претрпавање послом ради онемогућавања реализације или одузимање послова ради стварања осећаја сувишности, како код самог запосленог тако и у тиму. Мотиви мобинга могу бити емоционални (љубомора, анимозитет, ривалство...) и стратешки (вишак запослених малтретирањем натерати да сам оде, ради ослобађања послодавца од обавеза при отказу).

Мобирајуће понашање подразумева трајање/понављање, што значи да конфликт није мобинг. Конфликт је афекат, који се може дисциплински санкционисати, а мобинг је умишљај, који се утврђује у законом предвиђеном поступку.

Фото Shutterstock

Поремећени односи међу запосленима стварају непрофитно и нелојално окружење, а тужбе кваре имиџ, посебно због  могућности објаве пресуде у медијима, што ни један послодавац не жели.

С друге стране, заштита од мобинга даје запосленима могућност злоупотребе из лукративних разлога. Пријављивање мобинга често  крије  други мотив: стварање алибија за лош рад - „слабо радим јер сам „жртва“ мобинга, „оптужићу колегу, па ћу га елиминисати као конкуренцију“, „заштитићу се од отказа“, „тражићу накнаду штете“, „осветићу се јер нисам добио што сам очекивао“...

Послодавац је пред изазовом: како процесуирати и утврдити  стварни мобинг, а како злоупотребу права на заштиту, у складу са законом и етичким кодексима? Одговор отежава и пребацивање терета доказивања са запосленог (тужиоца) на послодавца (туженога). Због дисбаланса моћи, која је на страни послодавца, закон запосленом даје процесну олакшицу.

Довољно је да он постојање мобинга учини вероватним, а послодавац је дужан да доказима мобинг оспори. Како је „учинити вероватним“ много лакше него доказати негативну чињеницу, закон послодавцу даје право на утврђивање злоупотребе права на заштиту. Ако интерни покушај решења спора не успе, послодавац може покренути поступак утврђивања злоупотребе. Како Закон о раду не познаје дисциплински поступак, најбоље је да послодавац овај поступак уреди интерним актом. Многи злоупотребу права на заштиту предвиђају као отказни разлог, сходно чл. 179. став 3., тачка 8. Закона о раду. Критеријуми за утврђивање злоупотребе зависе од конкретне ситуације, а о примерима ће бити речи на семинару Мобинг и манипулација мобингом – закон и пракса, који организује Привредна комора Србије 9. марта.

Чест разлог пријављивања мобинга је и различито схватање дискреционих права из угла менаџера и запосленог. Менџер мисли да поступа у оквиру овлашћења, а запослени да су она прекорачена и извршен мобинг према њему. Зато је важно интерним актима што прецизније уредити обим дискреционих права и са тим упознати запослене, ради превенције спорова.

Препоручујемо

Предузетник

0 0

У ПРИПРЕМИ НОВИ ЗАКОН О АУТОРСКИМ И СРОДНИМ ПРАВИМА: Две милијарде динара штета од нелегалног преузимања књига са интернета

21. 02. 2023. у 06:15

Економија

0 0

SPORTSTECH ИНДУСТРИЈА УСКОРО И У СРБИЈИ: Привредна Комора Србије формира Савет за привреду и спорт

05. 10. 2022. у 18:00

Предузетник

0 0

ОД МАЛЕ БИЉКЕ ДО ВЕЛИКОГ БИЗНИСА: Стартап сцена производње микробиља осваја и Србију

05. 10. 2022. у 12:11

Предузетник

0 1

У ОКТОБРУ 10 Е-ЛИЦИТАЦИЈА: Управа царина организује надметања за трајно одузету робу

05. 10. 2022. у 09:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације