ПРОИЗВОДЊА ЗЕЛЕНОГ ОРАХА: Скромна почетна улагања, а добра зарада

ПОСЛЕДЊИХ година производња зеленог ораха у Србији привлачи све већу пажњу воћара и мањих инвеститора који траже исплативију алтернативу традиционалним културама, попут јабуке, шљиве или крушке.

Фото: ihar leichonak / Alamy / Profimedia

Разлог за то лежи у релативно скромним почетним улагањима у односу на потенцијалну зараду, али и у широким могућностима пласмана у прехрамбену, фармацеутску и козметичку индустрију.

Све више произвођача препознаје ову грану као прилику за проширење постојећег пословања и остваривање додатних прихода. Додатну вредност представља чињеница да је зелени орах специфична сировина за којом потражња на тржишту константно расте.

Зелени орах је незрео плод који се бере пре формирања тврде љуске. Управо у тој фази има највећу тржишну вредност, јер се користи за производњу традиционалне ораховаче, различитих сирупа, екстраката, кандираних производа, али и препарата на природној бази.

Стручњаци сматрају да ова производња представља занимљиву нишу за пољопривреднике који желе да диверсификују производњу и остваре додатни приход, нарочито кроз прераду и финализацију производа.

Србија има одличне услове за узгој

Захваљујући умереној континенталној клими и квалитетном земљишту, Србија располаже веома повољним условима за гајење ораха. У интензивним засадима најчешће се узгајају сорте Chandler и Franquette, али и поједине домаће селекције које се успешно прилагођавају климатским променама.

Ипак, успешна производња захтева озбиљан приступ и примену савремених агротехничких мера. Систем за наводњавање "кап по кап" данас се сматра неопходним за стабилне приносе и висок квалитет плода. Једнако важни су заштита од касних пролећних мразева, правилна резидба и уравнотежена исхрана засада. Без ових мера тешко је очекивати озбиљну производњу и економску исплативост.

Колика су улагања?

Подизање интензивног засада ораха захтева значајна почетна средства, али стручњаци истичу да су трошкови углавном јасно дефинисани. За припрему земљишта потребно је издвојити између 1.200 и 2.000 евра по хектару, док набавка сертификованих садница кошта од 2.500 до 4.500 евра.

За систем за наводњавање потребно је додатних 2.000 до 3.500 евра, а трошкови садње, постављања коља и основне заштите крећу се од 1.500 до 3.000 евра. Укупна инвестиција за подизање једног хектара интензивног засада процењује се на између 8.000 и 11.000 евра.

Додатну погодност представљају државне субвенције, које могу да умање трошкове за 1.500 до 2.500 евра по хектару, нарочито када је реч о набавци садног материјала и система за наводњавање.

Ранији приходи него код производње зрелог ораха

За разлику од производње зрелог ораха, где су потребне године да засад достигне пун род, зелени орах омогућава прве приходе већ у другој или трећој години након садње.

Комерцијални приноси очекују се између четврте и шесте године, док засад пуни производни потенцијал достиже након седме године. У зависности од сорте, густине садње и примењене технологије, произвођачи могу рачунати на приносе од 3.000 до 8.000 килограма зеленог плода по хектару.

Откупна цена достиже и четири евра по килограму

Иако тржиште зеленог ораха у Србији још није у потпуности развијено, интересовање прерађивача из године у годину расте. Откупна цена сировог зеленог ораха креће се од 0,8 до 1,8 евра по килограму, док произвођачи са директним уговорима са дестилеријама, фармацеутским компанијама или произвођачима природне козметике могу остварити цену од два до четири евра по килограму.

На основу актуелних тржишних параметара, бруто приход по хектару може да износи од 3.000 до чак 12.000 евра годишње. Након одбијања трошкова одржавања засада, који се углавном крећу између 1.000 и 2.500 евра годишње, нето зарада може достићи од 2.000 до 9.000 евра по хектару.

Кратак рок бербе представља највећи изазов

Иако финансијска рачуница делује веома привлачно, произвођачи упозоравају да ова производња носи и одређене изазове.

Највећи ризик представља изузетно кратак период за бербу. Зелени орах мора да се убере у тачно одређеном тренутку, најчешће током прве половине јуна, док унутрашња љуска још није почела да одрвењава. Уколико се закасни свега неколико дана, плод губи квалитет потребан за прераду и више не може да се продаје као зелени орах.

Због тога је обезбеђивање довољног броја сезонских радника један од кључних предуслова за успешну производњу.

Највећи профит остварује се прерадом

Стручњаци издвајају три основна модела пословања. Први подразумева продају сировог плода откупљивачима и доноси најмању зараду, али и најмањи ризик.

Други модел заснива се на уговореној производњи за познатог купца, што произвођачу обезбеђује сигурнији пласман и стабилнију цену.

Трећи модел, који многи виде као будућност овог сектора, подразумева сопствену прераду. Претварањем зеленог ораха у ораховачу, сирупе, слатко и друге производе са додатом вредношћу, зарада може бити вишеструко већа од оне остварене продајом сировине.

Производња зеленог ораха у Србији није посао који доноси брзу зараду преко ноћи, али представља озбиљну дугорочну инвестицију са значајним потенцијалом. Уз квалитетну агротехнику, добро организовану бербу и обезбеђено тржиште, ова култура може постати један од занимљивијих извора прихода у домаћем воћарству у годинама које долазе.

Посебно добре шансе имају произвођачи који успеју да пређу пут од сировине до финалног производа, јер се управо у преради крије највећи простор за остваривање профита, преноси БизПортал.

(БизПортал)

Препоручујемо

Пољопривреда

0 0

НАЈАВЉЕНИ ВЕЋИ ПОДСТИЦАЈИ: За пољопривреду исплаћено рекордних 70,4 милијарде динара

07. 07. 2026. у 10:49

Пољопривреда

0 1

ОБОРЕН ИСТОРИЈСКИ РЕКОРД У ИЗВОЗУ: Свет обожава ове српске производе

05. 07. 2026. у 11:56

Пољопривреда

0 1

МАЛА УЛАГАЊА, ДОБРА ЗАРАДА: Од овог цвећа можете узети леп новац - Лако се гаји и тражено је!

05. 07. 2026. у 11:38

Пољопривреда

0 0

НАЈБОЉИ ОДНОС УЛОГА И ДОБИТИ: Најпрофитабилније културе са минималним почетним улагањем

02. 07. 2026. у 15:57

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације