Није за бацање: Биљка коју сви газимо сада доноси озбиљне паре

КОПРИВА, биљка коју већина и даље доживљава као обичан коров, све чешће добија ново место у пољопривреди Србије.

Фото: Arkadij, Panther Media Global / Alamy / Profimedia

Уз растућу потражњу за здравом храном, природним препаратима и органском производњом, стручњаци оцењују да би ова самоникла биљка могла да прерасте у озбиљну тржишну културу.

Иако расте готово свуда, прелазак са брања у природи на организовану производњу захтева много више од сакупљања - кључни су контрола квалитета, стандардизација и правилно управљање узгојем.

Плански узгој уместо брања у природи

У Србији су за производњу најважније две врсте - велика коприва и мала коприва. Посебно се издваја велика коприва, јер је вишегодишња, даје висок принос и може да се обнавља више пута током године.

Стручњаци истичу да се за тржиште препоручује гајење из расада или ризома, јер омогућава бољу контролу квалитета и уједначен развој биљака.

Коприва најбоље успева на земљиштима богатим азотом, уз умерену влагу и делимичну сенку, а у интензивнијој производњи препоручује се и систем наводњавања "кап по кап".

Једна од кључних предности коприве је њена способност брзог обнављања. У вишегодишњим засадима могуће је остварити од шест до осам откоса годишње, што омогућава континуитет производње.

Управо та карактеристика чини је занимљивом за произвођаче који траже стабилан извор сировине.

Пецкање које нестаје у преради

Препознатљив осећај печења при додиру са копривом изазивају ситне жарне длачице које садрже супстанце попут хистамина и ацетилхолина.

Међутим, тај ефекат нестаје након термичке обраде, па се коприва безбедно користи у исхрани - најчешће у чорбама, питама и чајевима, али и као додатак различитим производима.

Лековита својства све више у фокусу

Коприва има дугу традицију у народној медицини, али је све присутнија и у савременој фитотерапији.

Богата је витаминима и минералима, а најчешће се користи за:

- Јачање имунитета;

- Побољшање крвне слике;

- Детоксикацију организма и,

- Подршку раду бубрега.

Поред тога, екстракти коприве све чешће се користе у козметици, посебно у препаратима за косу и кожу.

Ризици код самоникле коприве

Иако је лако доступна, коприва из природе може представљати ризик за потрошаче.

Стручњаци упозоравају да биљка може да упије штетне материје из околине, нарочито ако расте уз саобраћајнице или у близини индустријских зона. Такође, може садржати повећане количине нитрата, што утиче на њен квалитет.

Због тога се за озбиљнију производњу све више препоручује контролисани узгој.

Широка примена у различитим индустријама

Коприва данас има знатно ширу примену него раније. Осим у исхрани и медицини, користи се и као сировина у козметичкој индустрији, производњи суплемената, али и као природно ђубриво у органској пољопривреди.

Све више пажње привлачи и њен потенцијал као извор влакана за индустријске материјале.

Кључ зараде у преради и квалитету

Највећа вредност коприве није у сировој биљци, већ у њеној преради.

Сушена коприва, прах, екстракти и готови производи постижу већу цену на тржишту, док стандардизација и контрола квалитета представљају основ за озбиљан пласман.

Цене

На пијацама, кеса младе коприве (свежа) кошта око 200 динара и то је најчешћи начин продаје, јер се не продаје на килограм.

Такође, на друштвеним мрежама, попут Фејсбука, у понуди су и домаћи производи од коприве, попут сокова и сирупа, који коштају око 400 динара по литру.

(БизПортал)

Препоручујемо

Економија

0 0

Контроверзна одлука Брисела: Трговински пакт са Меркосуром кренуо упркос судском поступку

01. 05. 2026. у 17:57

Економија

0 1

У периоду од јануара до априла: Русија повећала извоз гаса у Европу преко Турског тока

01. 05. 2026. у 16:27

Економија

0 0

Забранили аутомобиле јарких боја: У овој држави плаћате папрене казне ако вам је возило прљаво

01. 05. 2026. у 13:38

Економија

0 2

Страхови расту брже од способности ЕУ да их измери: Залиха горива све мање, Брисел не зна где удара

01. 05. 2026. у 12:06

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације