ИНТЕРВЈУ Др Снежана Половина: Више од 250 гена одређује да ли ћемо бити гојазни

И. Ковачић

23. 05. 2021. у 07:00

НЕ постаје се гојазан само од прекомерног уноса хране. На пораст броја килограма утиче и старење, генетски фактори, поремећена цревна флора, материје из околине које ремете ендокрине механизме, лекови и повреде међумозга.

ИНТЕРВЈУ Др Снежана Половина: Више од 250 гена одређује да ли ћемо бити гојазни

Фото З. Јовановић

У интервјуу, за "Новости", доцент др Снежана Половина, интерниста-ендокринолог из Мултидисциплинарног центра за лечење гојазности Клиничког центра Србије, каже да постоји око 30 генетских обољења која су повезана са гојазношћу која је удружена са менталном ретардацијом, променама на појединим органима и измењеним спољашњим изгледом:

- Више од 250 гена је удружено са гојазношћу и неки од њих играју значајну улогу и у настанку дијабетеса типа 2. Такође, гојазност мајке пре и током трудноће, висок крвни притисак и пушење у трудноћи су повезани са прекомерном телесном тежином деце. Гојазност оца у тренутку зачећа детета утиче на гојазност детета у адолесценцији и потенцијално на смањење репродуктивне способности детета као и следеће генерације. Алергијске болести у детињству, такође су удружене са гојазношћу.

Како цревна флора утиче на повећање телесне масе?

- Деца рођена царским резом су склонија гојазности због првог насељавања црева бактеријама са површине коже, уместо бактеријама из порођајног канала, које су већи потрошачи енергије.

Које материје из околине ремете ендокрине механизме?

- Материје из спољашње средине, као што су фталати, који се налазе у пластичним амбалажама, утичу на синтезу хормона, ремете ендокрине механизме, успоравају метаболизам и изазивају инсулинску резистенцију. Резистенција на инсулин је најчешће последица прекомерног нагомилавања телесне масти која смањује осетљивост ћелија на инсулин што даље доприноси гојазности и смањењу репродуктивне способности.

Да ли ендокрине болести ремете телесну тежину?

- Од ендокринолошких обољења, повећана функција надбубрежне жлезде је праћена нагомилавањем масти у трбуху и на лицу и врату. Исти ефекат изазива дуготрајна примена лекова из групе кортикостероида. Смањена функција штитасте жлезде успорава метаболизам и доводи до задржавања воде у међућелијском простору, све док се надокнадом хормони не доведу у референтни опсег.

Каква је веза између мозга и вишка килограма?

- Повреда главе приликом које се оштети међумозак, у коме се налази центар за ситост, узрокује неконтролисани унос хране. Емотивно "преједање" код особа које су незадовољне, несрећне, забринуте за егзистенцију је чест разлог неуспешности одржавања постигнутог смањења телесне масе. Ментална обољења и неки лекови који се користе за њихово лечење, такође, повећавају апетит и смањују потребу за кретањем.

На који начин се утврђује узрок гојазности?

- Приликом прегледа гојазне особе уради се антропометријско мерење, утврђивање распореда масне масе тела и анализе метаболичких и хормонских параметара у циљу провере постојања обољења везаних за гојазност. Мерењем телесног састава биоимпеданцом установљава се количина мишићне масе која је главни потрошач енергије.

Ша се у највећем броју случајева издваја као најчешћи проблем?

- Управо разлика у количини мишићне и масне масе тела разлог зашто неке особе једу мање, а гоје се, а друге једу више и не мењају телесну масу. Док мишићи троше енергију, нагомилана маст је инертна и унесену енергију даље депонује у масним ћелијама. Постоји научна дисциплина која се бави утврђивањем везе између генетског наслеђа и врсте хране, која се зове нутригенетика која се бави установљавањем да ли поједине намирнице више одговарају особама са одређеном генетском структуром. Нутригенетика се развијала са циљем да се установи зашто неке дијетотерапије имају већи ефекат на неке људе, док код других људи не доводе до очекиваног смањења телесне масе.

Јединствена терапија

МОЖЕ ли се гојазност чији узрок није превише хране спречити или лечити?

- Без обзира на узрок, дијетотерапија и умерена физичка активност су основа лечења гојазности, а примена лекова за лечење гојазности или болести које доводе до ње, као и хируршко лечење гојазности су следећи кораци у контроли овог хроничног и сложеног обољења које доводи до метаболичких, кардиоваскуларних, малигних болести и скраћења животног века. Иначе, постојање генетске склоности не значи обавезно појаву гојазности. Истраживања су показала да правилном исхраном и физичком активношћу може да се "надјача" утицај генетике и да се смањи инсулинска резистенција. Лечењем ендокринолошких обољења која узрокују гојазност, смањује се телесна маса.

Да ли године неминовно воде до повећања телесне тежине?

- Тачно је да се брзина метаболизма мења старењем. После 40 године живота, долази до физиолошког успоравања метаболизма, због чега унос хране треба да се смањи за 10 до 20 одсто и да се повећа физичка активност да би се одржала телесна маса. Менопауза, након које престаје производња естрогена који делимично ограничавају апетит, код већег броја жена доводи до повећања телесне масе. Код мушкараца се у том периоду смањује ниво тестостерона, смањује се количина мишићног, а повећава количина масног ткива.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)