ТРОШИМО ЗА ТРЕЋИНУ ВИШЕ АНТИБИОТИКА: Током пандемије масовнија употреба лекова, па су учесталија и њихова нежељена дејства
ОД почетка епидемије ковида употреба антибиотика повећана је за 30 до 35 одсто. Због тога је био већи и ризик од најчешће нежељене последице ових лекова - антибиотског колитиса (упале слузнице црева), поготово у ситуацији када је већ сваки трећи пацијент са ковидом као прву, а често и једину манифестацију ове болести, имао гастроентеролошке проблеме као што су дијареја, мучнина и повраћање.
Пацијенти у болницама некада добијају и више врста антибиотика / Фото Танјуг
Професор др Петар Сворцан, директор КБЦ "Звездара", која је у више наврата готово годину дана била у ковид-систему, каже да гастроентеролошки проблеми као манифестација ковида 19, нису били фатални као пулмолошке или васкуларне компликације ове заразне болести. Међу 7.000 лечених у "Звездари" ниједан пацијент није преминуо од гастроентеролошких компликација.
- Чињеница је, ипак, да је примена антибиотика код лечених од ковида повећана за трећину и да су пацијенти, због тежине клиничке слике, добијали и по два или три антибиотика - каже др Сворцан.
Професор др Миодраг Крстић, председник Удружења гастроентеролога Србије, каже да је око 25 одсто људи који су системски узимали антибиотике, а морали су по протоколу лечења ковида, развило нежељена дејства. Али, и да нису ретке злоупотребе ове група лекова, од примарног до највишег, терцијалног нивоа здравствене заштите, што за последицу има развијање отпорности бактерија на медикаменте из ове групе.
- Код 10 до 15 одсто пацијената на антибиотској терапији јављају се дијареје, а најтеже су оне изазване клостридијом - каже проф. Крстић. - Нема града у Србији и на свету где у болницама није било клостридије, која у високом проценту доводи до фаталног исхода. Не постоји апсолутно сигурно средство које може да помогне. Употреба адекватног пробиотика за 50 одсто смањује ризик од појаве клостридије, али није ефикасан сваки од око 100 пробиотских препарата регистрованих у Србији, већ само они са пробиотском гљивом сахаромицис буларди. Проблем је што не може сваки пацијент да стигне до гастроентеролога, којих је у Србији око 200, па је одговорност на изабраним лекарима.
ДИЈАГНОСТИКА
ПРОФЕСОР Крстић и проф. Сворцан упозоравају да ће се последице пандемије тек видети, због тога што је велики број пацијената са гастроентеролошким проблемима већ дуже од године у другом плану.
- Те болести нису нестале, само нису откриване због преусмеравања здравствених капацитета за ковид - каже проф. Крстић.
- Подаци показују да је на нивоу ЕУ дијагностиковано за чак 53 одсто случајева хепатитиса Ц мање, због недоступности здравствене заштите.
Препоручујемо
ИЗАЗОВ ОВОГ ВЕКА: Докторка Сања Миловановић о антибиотицима и корона вирусу
16. 04. 2021. у 11:43
ДИРЕКТОРКА РФЗО ИСТИЧЕ: Због короне потрошено и до 10 пута више појединих антибиотика
28. 03. 2021. у 08:41
ЛЕЧЕЊЕ КОРОНЕ У КУЋНИМ УСЛОВИМА: Ови антибиотици нису ефикасни у борби против вируса
25. 01. 2021. у 19:09
СУКОБ НАМ ЈЕ ПРЕД ВРАТИМА Руте упозорава: Ми смо следећа мета Русије
РУСИЈА би могла да буде спремна да употреби војну силу против НАТО-а у наредних пет година, сматра генерални секретар НАТО-а Марк Руте.
11. 12. 2025. у 15:46 >> 16:40
ОСУЂЕНИ ЗА УБИСТВО СТАРЦА У ЗАТВОРУ ПАДИНСКА СКЕЛА: Зрна саосећања немају, изречене вишегодишње казне
СРЕЋКО Стефановић (22), Саша Станковић (22) и Далибор Петровић (24) оглашени су данас кривим у Вишем суду у Београду за тешко убиство Станимира Брајковића (74) на безобзиран и насилнички начин у затвору Падинска Скела почетком фебруара 2024. године. Овом првостепеном пресудом Стефановић је осуђен на 19 година затвора, а Станковић и Петровић на по 18 година.
11. 12. 2025. у 16:22
ПЕЈАКОВИЋ: Срби су скупо платили ЛАЖ о Југославији, која траје од '45 и плаћаћемо је још
ГЛУМАЦ Никола Пејаковић одушевљава публику широм региона улогом Момчила у серији "Тврђава", која се бави ратним деведесетим и распадом некадашње државе Југославије.
13. 12. 2025. у 15:33
Коментари (0)