ТАЈНЕ АТЕНТАТА У СТОКХОЛМУ: Документ због ког је Владимир Роловић убијен нестао из архива

Драгана Матовић

11. 04. 2021. у 12:00

НИ после пола века од атентата на амбасадора Владимира Роловића (1916-1971) у Амбасади СФРЈ у Стокхолму много тога се још не зна. Породица, као што су "Новостима" недавно испричали његова супруга Бранислава и син Предраг, полагала је наду да је у архиву Министарства иностраних послова сачувана депеша 154, у којој је отворено упозорио на екстремизам усташке емиграције у Шведској и њене везе са комунистичким врхом Хрватске, после чега је и убијен. Депеше, међутим, нема у документацији.

ТАЈНЕ АТЕНТАТА У СТОКХОЛМУ: Документ због ког је Владимир Роловић убијен нестао из архива

Tросед на коме је лежао рањени амбасадор / Фото М. Анђела

На амбасадорову трагедију, у згради МИП-а у Улици кнеза Милоша, подсећа гарнитура за седење, која је после атентата пренета у Београд. Фотеља, двосед и тросед, на коме је лежао рањени амбасадор Роловић, изложени су поводом годишњице пре неколико дана у музејском делу зграде, а "Новости" су прве добиле дозволу да их фотографишу. На зиду, поред застава Србије, налази се урамљена Роловићева фотографија.

- Амбасадор Роловић био је доследан борац против нацизма и фашизма, а пао је као жртва зла против којег се борио - каже, за "Новости", министар спољних послова Никола Селаковић. - Његове убице су биле следбеници тековина злочиначке Независне Државе Хрватске, а њихов терористички чин био је покушај оживљавања нацистичког погледа на свет, јер НДХ је несумњиво била нацистичка творевина.

Селаковић каже да ће Министарство спољних послова учинити све како би неке непознанице везане за тај трагични догађај биле расветљене, и такво обећање дао је и члановима породице Роловић током недавног сусрета.

- То, сигуран сам, неће бити лако након свега што се догађало у последњих пола века, и чињенице да су многе архиве оштећене или остављене у нереду у времену ратова и институционалних транзиција. Осим што је поуздано утврђивање чињеница везаних за овај случај важно због нашег односа према једном периоду националне историје, као и за саму породицу Роловић, мислим да је суштински важно то што садашња Влада Србије и председник Вучић исказују доследну опредељеност да се у нашој земљи обнови култура сећања, јер одговоран однос према прошлости је један од тестова успешности сваке државе и народа. У том смислу, веома је важно да негујемо сећање на хероје националне историје, односно на све оне који су дали живот за нашу земљу. И на овај начин се реафирмишу родољубље, херојство и жртва нашег колеге, амбасадора Роловића, јер те вредности треба да буду наше трајно наслеђе и темељ наших будућих успеха.

 

Министар Селаковић, недавно у посети Владимировој супрузи Бранислави (седи), сину Предрагу и ћерки Жани / Фото Приватна архива

Министар Селаковић је први државни званичник који је после много година посетио породицу Роловић. Он је 7. априла, на дан када је Роловић упуцан, положио венац на његовом гробу.

- Да је мој супруг умро природном смрћу, ништа не бих замерила - говори нам Роловићева супруга. - Владимир је убијен на послу, а ни на једном помену није било државних званичника, све досад.

Директни извршиоци Роловићевог убиства били су хрватски екстремисти Мирослав Миро Барешић и Анђелко Брајковић. Амбасадору Роловићу су пуцали у стомак, затим су га везали за столицу, мучили и пуцали му два пута у главу. Тешко рањен, преминуо је осам дана касније у болници.

ГОВОР НА САХРАНИ

ПОСЛЕ сахране Роловића, тадашњи министар инистраних послова Мирко Тепавац је његовој супрузи рекао: "Могу да убију и мене." Говорило се да су од њега тражили да не говори на гробу, али он на то није пристао.

- Нису они само хтели Роловићев живот, који су узели. Они нису хтели само да поруше мостове између Југославије и Шведске, већ пре свега да пошаљу поруку мржње народу Југославије од кога су се одродили - говорио је Тепавац. - Што није могао да докаже својим животом, трагично и убедљиво је морао да докаже својом погибијом. Живи мртвима не могу више ништа објаснити, али мртви живима могу.

Два месеца раније, хрватска емиграција извела је терористички чин у Гетеборгу. Заузевши југословенски конзулат и држећи особље као таоце захтевали су од југословенских власти да ослободи неколико осуђених Хрвата. Њиховим захтевима није удовољено, а они су се предали полицији. Шведска полиција нудила је Роловићу даноноћну заштиту, али је он то одбијао.

- Ма иди бога ти, не потцењујем опасност, али најважније је да докажемо Швеђанима да смо им заиста пријатељи док терористи желе да им подрију земљу - говорио је Роловић. - Овде сам да развијем пријатељске односе са Шведском, али исто тако мој је главни задатак да помажем и бринем за хиљаде наших људи који су тако далеко од земље. Решење није у томе да шведска полиција обезбеђује југословенске раднике или нас, представнике њихове земље. Зар хиљаде наших људи да буде под полицијском заштитом уместо да се спречи делатност групе усташких и других терориста?!

Роловић је тиме открио и непосредне мотиве који су покренули терористе да створе план да га убију. Упорно је притискао власти да схвате опасност и последице терористичког деловања. За само четири и по месеца боравка у дипломатској мисији обишао је све центре у којима је било много југословенских радника. Само десет дана пре атентата кренуо је у посету фабрици "Волво" у Гетеборгу, али га је полиција упозорила да усташе желе да га убију. Роловић је инсистирао да посети "Волво": "Желим да сретнем наше људе, да чујем њихове проблеме, шта их тишти." Увече кад се повукао у своју собу, неко је лагано притиснуо браву да би упао, али се на његов повик: "Ко је?" лагано повукао.

Роловићев старији брат Ђорђе у писмима га је молио да се чува.

- Увек нам је поручивао да се не секирамо, јер се он не плаши усташа - причао је касније Ђорђе. - У једном писму је написао:`"Свакоме од нас народ је поверио одређени задатак. Мени је одређено да радим овде у Стокхолму. Ту ћу дужност, као и сваку другу, обављати до краја, макар и по цену живота."

Тако је и било.

Фото: Новости

Десетог септембра 1971. Барешић и Брајковић су осуђени за убиство Роловића, као и њихови помагачи Анте Стојанов и Лемо Маринер. Дилема који је стварни разлог и одакле је стигло наређење траје до данас.

- О контексту можемо само да нагађамо на основу разних непотврђених извора - каже нам Роловићев син Предраг. - Било је то време маспока, хрватског националног и културног буђења. Екстремисти су се, наравно, приључили томе, тражећи отцепљење Хрватске од Југославије, признавање у Уједињеним нацијама... Хрватска емиграција је била активна у Шведској, а Владимир је за кратко време успео да заокружи слику да екстремисти притискају раднике да помажу хрватску борбу за отцепљење. Перјаница маспока на почетку је била Матица хрватска. Седамдесетих година у Шведској је основано Друштво пријатеља Матице хрватске "Матија Губец", на чијем челу је био Бранко Салај, универзитетски професор, интелектуалац који је педесетих пребегао из Југославије и стао уз борце за отцепљење. Шокантно је било откриће да Матица хрватска сарађује са екстремном емиграцијом, чак и са усташама.

Пре неколико година ЦИА је објавила документ из маја 1980, под насловом "Југословенски емигрантски екстремисти", у коме се наводе и четири организације које су у иностранству организовали људи које ова обавештајна агенција назива "Павелићевим следбеницима". Једну од њих предводили су Динко Шакић, Срећко Ровер и Стјепан Биландић, пише у документу у коме су и имена људи који су учествовали у атентату на Роловића. У истом докумету пише да је Ровер био члан Хрватског револуционарног братства, да се упорно залагао за отмице дипломатских представника СФРЈ и да је био шеф организације Хрватски национални отпор у Аустралији.

СТРАДАО ЗБОГ ОТКРИЋА

ПОРОДИЦА је годинама трагала ко је усмерио метке Баришића и Брајковића. Владимиров брат Ђорђе је још 8. септембра 1971. тражио од југословенске владе покретање истраге и објављивање депеша. Председник владе Џемал Биједић, нити било ко други из владе, није му одговорио.

- Мој отац је страдао зато што је у депешама које је слао у Београд експлицитно указивао на повезаност усташке емиграције у Шведској са Матицом хрватском и тадашњим хрватским руководиоцима - испричала је својевремено Роловићева ћерка Жана.

Роловић је депеше слао од јануара 1971. У две, послате 25. и 26. марта, наводно тврди да је Бранко Салај, оснивач Друштва пријатеља Матице хрватске у Стокхолму, означен као једна од несумњивих спона са усташком емиграцијом.

Каријерни дипломата Миодраг Иличковић у књизи "Дипломатске забелешке: Како се рушила Југославија из Аустралије" наводи да је Роловић у фебруару 1970. посетио Аустралију и да је том приликом аустралијским колегама предао aide memoire (незванични документ) са детаљима о појединим особама и њиховим учешћима у терористичким акцијама.

Британски новинар Ричард Вест написао је да је могуће да је нешто од тих разговора "процурило" до Ровера и да је он то препознао као претњу својим плановима и везама са члановима комунистичког руководства у Хрватској. Роловић је наводно доспео на његову "црну листу", а годину дана касније је убијен.

Tросед на коме је лежао рањени амбасадор / Фото М. Анђела

Убице су, према изјавама службеника амбасаде, инсистирале да амбасадор отвори касу и преда "листу са именима". Спекулише се да би листа на којој су убице инсистирале могла да садржи имена "национално оријентисаних" високопозиционираних хрватских комуниста који су одржавали контакте са Јелићем, Ровером... Иличковић, који се затекао у Амбасади у Стокхолму дан после атентата, написао је да су службеници говорили о листама и да је то био разлог зашто је Роловић упуцан. Амбасадор је наводно указивао руководству у Београду на везу усташких организација са руководством Хрватске, а његове депеше су прослеђиване у Загреб, онима који нису смели да их виде.

Роловићева секретарица Мира Штемпихар сведочила је да је требало да амбасадор отпутује у Београд 8. априла, дан после атентата.

- Рекао ми је да иде у Београд и да ће можда бити опозван или пензионисан - сећа се његова супруга. - Очекивао је критику, оштре разговоре. Када је Владимир спречен да отпутује, стављена је тачка.

До кобних метака, који су га у Стокхолму погодили, Роловић је прешао трновит пут комунисте, револуционара, партизана, државника и дипломате. Тито га је одликовао два дана после атентата, 9. априла 1971. Орденом народног хероја. Носилац је Ордена заслуге за народ и других југословенских и иностраних одликовања.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА Вучић положио цвеће у школи Владислав Рибникар (ФОТО)

"УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА" Вучић положио цвеће у школи "Владислав Рибникар" (ФОТО)

ПРЕДСЕДНИК Републике Србије Александар Вучић положио је цвеће у школи "Владислав Рибникар" на годишњицу убиства девет ученика и радника обезбеђења ове школе.

03. 05. 2024. у 07:26

Коментари (1)

УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА Вучић положио цвеће у школи Владислав Рибникар (ФОТО)