ЗЛОЧИН КОЈИ ЈЕ ОСТАО НЕКАЖЊЕН: Навршавају се 22 године од НАТО агресије на Савезну Републику Југославију
БОМБЕ које су пре 22 године, пале широм Савезне Републике Југославије означиле су почетак НАТО агресије на једну суверену европску државу.
Фото: Архива Новости
Да би остварио своје циљеве, Запад се огромном силом обрушио на један народ и његову државу. Циљ је био да се Косово и Метохија, уз помоћ војне силе, отргну од матице и предају Албанцима како би они остварили своје националне интересе. Наша земља је бомбардована без одобрења Савета безбедности Уједињених нација, гажењем Повеље УН, кршењем завршног документа ОЕБС из Хелсинкија, и Париске повеље.
Ни сада, као ни пре 22 године, нема трунке сумње да је бомбардовање СРЈ било тежак злочин и до данас - некажњен. Пуних 78 дана НАТО је демонстрирао силу, разарао и уништавао, а нашу земљу претворио у поприште смрти, бола, туге... И у таквим околностима, Војска Југославије (ВЈ) предвођена својим врховним командантом Слободаном Милошевићем, њено Ратно ваздухопловство и ПВО, Трећа армија и Приштински корпус, специјалне и инжињеријске јединице - чинили су немогуће. Многобројни маневри које су тада учинили и данас се изучавају и саставни су део светског војничког искуства. Неспорно је, такође, и да ВЈ, посматрано из угла теорије ратовања, није изгубила овај рат, а историчари тврде да је његов епилог заправо резултат невиђеног притиска и претње биолошким нестанком народа. Да је заиста тако, указује и податак да је НАТО агресију започео са 464, а завршио са 1.040 летелица које су лансирале више од 400.000 пројектила и 1.000 крстарећих ракета. Укупна маса ових убојних средстава била је око 22.000 тона. Северноатлантска алијанса је, користећи опасну и забрањену муницију, повела и хемијски рат који до данас није окончан. А укупна материјална штета процењена је на више од 100 милијарди долара.
И народ се држао храбро и бранио земљу, показавши своју најбољу страну. Уједињен, храбар, миран, али пркосан, одупирао се колико је било могуће. Бранили су себе и своје.
Да ли је морало да буде рата, питање је које је отворено и дан-данас, али неспорно је да су Резолуција 1244 и Кумановски споразум, као резултати тромесечне одбране земље, и данас, упркос непрекидним притисцима Запада, најјачи адути Србије у борби за Косово и Метохију.
НАСТРАДАЛА И ДЕЦА
РАКЕТЕ "томахавк" испаљиване са Јадранског и Средоземног мора, авио-бомбе, злогласни касетни пројектили, падали су широм земље. Храбро су гинули војници, страдали су и деца, цивили у домовима, пацијенти у болницима, путници у возовима. Током 78 дана, српске снаге су имале 753 погинулих: 589 војника и 172 полицајца. НАТО је и убио око 2.000, а ранио око 10.000 цивила. Уништио је или оштетио 1.026 цивилних објеката. Потпуно је разорено седам индустријских и привредних објеката, 11 енергетских постројења, 38 мостова, 28 радио и ТВ-репетитора, 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 основних и средњих школа, 29 манастира и 35 цркава. У ноћи 23. априла, у 2.06, НАТО је у нападу на зграду телевизије усмртио 16 радника РТС. То је био први случај у историји да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.
НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)
УКРАЈИНА је у суботу увече погодила једно од стратешки најзначајнијих одбрамбених постројења Русије, напавши Воткински машински завод у удаљеном региону, скоро 1.300 километара од украјинске границе - што представља најдубљи удар икада изведен украјинским оружјем домаће производње.
25. 02. 2026. у 12:25
ЦЕО РЕГИОН ЈЕ ЗГРОЖЕН! Ево шта је урадила такмичарка лажне државе Косово када је видела Српкињу на победничком постољу
БРУКА и срамота на једном од европских такмичења у теквондоу за младе у Сарајеву!
25. 02. 2026. у 11:35
"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини
У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.
24. 02. 2026. у 09:43
Коментари (10)