НАСТАВНИКА ЧЕДУ ВОЛЕ И ЂАЦИ И КОЛЕГЕ: Чедомир Чолић (65) читав радни век провео у школи "Алекса Дејовић" у Севојну као професор физичког

Ј. ДИНЧИЋ

20. 03. 2021. у 10:38

У УЖИЧКОМ крају за наставника физичког васпитања Чедомира Чолића говори се само у суперлативу.

НАСТАВНИКА ЧЕДУ ВОЛЕ И ЂАЦИ И КОЛЕГЕ: Чедомир Чолић (65) читав радни век провео у  школи Алекса Дејовић у Севојну као професор физичког

Фото Приватна архива

Он је омиљени наставник међу ученицима у Основној школи "Алекса Дејовић" у Севојну, најдражи тренер у гимнастичком клубу "Севојно" и цењени колега у школском колективу. У заслужену пензију је отишао пре неколико недеља после 44 године радног стажа и са навршених 65 година живота.

Своје снове о наставничкој каријери почео је да сања давне 1976. године када се запослио у Ваљаоници бакра у Севојну као машинбравар у машинској радионици. Само две година касније, уз велики труд и залагање уписао је Педагошку академију у Тузли на одсеку физичко васпитање.

- Академију сам завршио 1981. године, након чега сам уписао Факултет за физичку културу Сарајево, где сам дипломирао 1984. године, у време зимских Олимпијских игара у Сарајеву - започиње своју причу, за "Новости", наставник Чеда.

- У сеоским школама ужичке општине Каран, Рибашевина и Биоска почео сам да радим 1981. године, да бих само годину дана касније уместо Биоске прешао на Чаковину.

ТРЕНЕРСКА КАРИЈЕРА

ОСИМ професорског посла Чеда је годинама радио и као тренер у Гимнастичком клубу "Севојно", са којим је освојио многобројна признања и медаље. План му је да и у пензионерским данима настави са овим позивом у којем ужива да ради.

Од 1984. године прелази у Основну школу "Алекса Дејовић" у Севојну, где је дочекао пензију. Истиче и да је још као основац знао да ће бити наставник физичког, јер се одувек бавио спортом, који га је привлачио и чинио срећним. Присећа се и да је на почетку професорске каријере, као студент уз рад, морао доста да одсуствује са часова, што је ученицима требало да надокнади кроз ваннаставне активности.

- Ученике сам често водио на излете, углавном пешице, од Чаковине до хотела "Оморике" на Тари, што је било око 20 километара - додаје Чеда. - Уз редовну наставу, организовао сам школске турнире, водио децу на разна такмичења општинска, окружна и републичка из различитих спортова.

Додаје и да је током богате каријере морао да се носи и са различитим новинама које су са собом доносиле реформе образовања. Успешно је превазилазио сваку препреку, а са ученицима успевао да пронађе заједнички језик. Пензију је уместо црвеног дневника дочекао са електронским, што како каже никада није могао ни да наслути. За пензионерске дане има бројне планове. О пчеларству као хобију дуго размишља али и додаје да је много могућности за неко ново пензионерско занимање. За крај истиче само да је среће, љубави и здравља а за остало ће лако.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)