ЛИНГВИСТИ УПОЗОРАВАЈУ: Тражиће хрватски језик у читавој Србији!

ЗАХТЕВ да се хрватски језик уведе као службени у целој Војводини могућ је само у земљи у којој нема утврђене језичке политике. Чудим се зашто је захтев усмерен само на АП Војводину, кад је с истим разлогом могао бити за целу Србију. У држави која је решила језичка питања националних мањина у складу с највишим стандардима, у понечему и изнад тих стандарда, заиста је неозбиљно испостављање тако неутемељених захтева.

Представници мањина траже већа права

Ово, за "Новости" каже др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика САНУ, поводом захтева Хрватског националног већа да њихов матерњи језик буде уведен у службену употребу у Сомбору, Апатину и Бачу, као и на подручју целе Војводине. Повод за овај захтев била је одлука да буњевачки постане један од службених језика у Суботици, па су из ХНВ затражили да се примени иста "афирмативна мера".

- Кад некоме пружите прст, он посеже за целом шаком, те у том контексту треба гледати и на овај захтев - каже проф. др Слободан Реметић. - Поучена досадашњим искуством, добијањем свега траженог и више од тога, страна која се иначе влада по кодексу оних "који се ничега не стиде", учинила је и овај корак. Пре два-три дана на сарајевском аеродрому извршена је примопредаја вакцине против ове планетарне пошасти, када су представници трију конститутивних народа БиХ, без преводиоца, комуницирали на три званична језика. Недостајао је и представник Српске Спарте, па да слика буде комплетирана.

Истовремено, Танасић сматра да неке националне мањине немају меру, ни свест о границама до којих могу ићи са захтевима.

- Не замерајући држави што је обезбедила језичка права националних мањина, рекао бих да би било коректно да они који немају граница у својим захтевима понекад погледају како су национална и језичка права Срба регулисана у државама где њихови сународници одлучују и уређују их - каже Танасић.

Да политика Србије према националним мањинама треба да почива на реципроцитету, сматра и историчар др Милош Ковић.

- Мањине код нас треба да имају ни мање, ни више од онога што имају Срби у суседним државама, нарочито у Хрватској - мишљења је Ковић. - Какав је положај Срба у Хрватској најбоље сведоче сами Срби који тамо живе, а знамо и какав је положај српског језика и ћирилице. Штокавски, екавски и ијекавски, па и икавски чине српски језик, како је то утврдила славистика и лингвистика с почетка 19. века. Ми језик у БиХ, Хрватској и Црној Гори треба да зовемо српским, а тим земљама да препустимо да га зову како оне хоће.

Срето Танасић истиче да га ово подсећа на време кад смо после Новосадског договора увели равноправност ћирилице и латинице, која је на српском националном и језичком простору била толико успешна да је за неколико деценија ћирилица била протерана из употребе.

- Хрватски стандард је практично српски књижевни језик ијекавског типа са латиничким писмом, другачији на симболичком плану, по имену. А у Србији је, као и на целокупном српском језичком подручју ијекавица равноправна са екавицом. Не знам шта се ту још може тражити. Да озаконимо и свима у Србији наметнемо покоји новостворени кроатизам или да натерамо све да га зову хрватским именом - пита се Танасић.

ПРОМЕНА СТАТУТА ГРАДА СУБОТИЦЕ ДОНОСИ НОВИНЕ

БУЊЕВАЧКИ ЋЕ БИТИ РАВНОПРАВАН У ЈАВНОЈ УПОТРЕБИ

Променом Статута Града Суботице, која је у току, стичу се сви правни услови да се буњевачки језик уведе у службену употребу, раме уз раме са српским, мађарским и хрватским.

- Од 18 година колико постоји Буњевачки национални савет, 15 година је рађено на стандардизацији језика. Мора да постоји један модификован начин да се обраћамо својим читаоцима, слушаоцима, пишемо уџбенике... Министарство просвете дало је сагласност за употребу уџбеника за изучавање језика, који се у основним школама учи 15, а у средњим годину дана - објашњава Сузана Кујунџић Остојић, председница БНС.

Мирко Бајић, потпредседник Савета подсећа да је хрватски језик пре 18 година на исти начин уведен у службену употребу у Суботици.

- Хрвати право на службени језик користе у пуном капацитету, а добили су га по истом принципу позитивне дискриминације - поручује Бајић. (Ј. Л.)

Препоручујемо

Регион

1 4

"САМООСАМА" НУЖНА ЗБОГ "ВЕЛЕПОШАСТИ": Ствараоце језичких мудрословија у Хрватској награђује часопис "Језик"

07. 03. 2021. у 23:30

Регион

11 29

СВИ СЕ СМЕЈУ ХРТ-у! Одушевљени девојчицом која говори српски и хрватски, снимак као скеч "Надреалиста" (ВИДЕО)

03. 02. 2021. у 12:17

Друштво

2 1

БУЊЕВАЧКИ ЈЕЗИК И ЗВАНИЧНО: Усвојени предлог за измену Статута Суботице обрадовао припаднике националне мањине на северу Војводине

05. 03. 2021. у 06:34

Србија

2 0

ПРВИ КОРАК ЗА УВОЂЕЊЕ БУЊЕВАЧКОГ ЈЕЗИКА: Скупштина града Суботице одлучује о измени Статута Града

03. 03. 2021. у 15:11

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације