СРЕДЊА ШКОЛА БИЋЕ ОБАВЕЗНА: Шта предвиђа Стратегија образовања и васпитања до 2030, о којој ће јавна расправа трајати до 10. марта

УВОЂЕЊЕ обавезног средњег образовања и прецизна операционализација државне матуре, чији је концепт већ припремљен, међу кључним су приоритетима.

Биће разрађено полагање државне матуре / Фото И. Маринковић

Када је реч о основним школама, потребно је преиспитати квалитет и сврсисходност завршног испита за осмаке, а ово се нарочито односи на комбиновани тест. Важно је наставити са оптимизацијом мреже основних школа, али и средњих школа.

Ово су само неке од новина предвиђених Предлогом стратегије развоја образовања и васпитања у Србији за период од 2021. до 2030. године, који је сачинило Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Јавна расправа о овом документу почела је у петак, а завршиће се 10. марта.

Просветне власти намеравају и да се повећа обухват деце предшколским васпитањем. Наводи се да је неопходно развити и ојачати системе за праћење и евалуацију високог образовања које треба да обухвате и трансфер технологија и иновација.

- Стратешко опредељење Владе Србије и Министарства је да обезбеди квалитетно и под једнаким условима свима доступно образовање и васпитање - рекао је министар просвете Бранко Ружић.

Осим повећања обухвата на свим нивоима образовања, у фокусу нове стратегије је развој компетенција и људских ресурса, осавремењивање процеса наставе и учења, као и услова у којима се одвијају. Неки од стратешких циљева су и повећање постигнућа ученика на завршном испиту и смањење осипања ученика.

- Ово је списак немогућих жеља. Све је лепо написано, али није наведено одакле се и шта финансира. Недостатак новца и прецизног плана био је проблем и претходне стратегије образовања. Немаш упориште у новцу, а и даље причаш исту причу - каже, за "Новости", Јасна Јанковић, председник Уније просветних синдиката Србије.

Она се пита како је могуће увести обавезно средњошколско образовање без новца.

- Превиђа се већи обухват деце у образовању, а у стварности имамо веће осипање, јер сада 25 одсто ученика који заврше основну школу не уписују средњу. Ако хоћете то да поправите, морате да имате наставнике и средње стручне школе, а за то је потребан новац - истиче она.

Наша саговорница наводи и да је оптимизација мреже основних школа велики проблем, јер се установе затварају, а повећава се број деце у одељењу на 30 или 35. Она истиче да локалне самоуправе нису Министарству доставиле план рационализације, јер су схватиле да ће многе школе бити затворене, што би изазвало несагледиве последице.

У Стратегији је, међутим, наведено да је неопходно повећање финансијских средстава за образовање, односно да смањење буџетских средстава у образовању не би требало да се догађа. Наведени су и извори новца, а то су републички и покрајински буџети, локалне самоуправе, донације на основу програма и пројеката.

Такође, у Стратегији је као једна од циљева наведено повећање броја изборних предмета, а Александар Марков, председник Форума гимназија, каже да не види начин да се то реализује, јер је и са овим бројем изборних предмета тешко организовати наставу.

- Могуће је да ће у даљој разради неки предмети бити спојени у један изборни програм, као што је предмет устав и права грађана припојен социологији. Можда ће историја и географија бити један изборни предмет. Не видим како би другачије могао да се инплементира још већи број изборних предмета - каже Марков.

Он, међутим, додаје да не би било чудно да се ова идеја и не спроведе пошто неке идеје из претходне стратегије или нису спроведене или су погрешно спроведене. Као пример он наводи већи обухват гимназијалаца, а то је реализовано тако што су отворена специјализована одељења, што, како оцењује, није дало резултата.

Јасна Јанковић као замерке наводи и то што се не зна ко је радио на овој стратегији, док је претходну потписало двадесетак стручњака који су одговарали за своје области. Замера и да је време за јавну расправу кратко.

ЦИЉ И ЗАШТИТА СРПСКОГ ЈЕЗИКА

КАО посебан циљ у предлогу стратегије наведен је унапређен однос према српском језику и књижевности, као основним елементима националног и културног идентитета и унапређивање школовања на српском језику у дијаспори.

- Иако неговање језика и књижевности, као основних елемената националног и културног идентитета, захтева интерсекторски приступ, потребно је подржати образовни систем и установе у оквиру њега да спроводе активности усмерене на важност познавања српског језика и књижевности - наводи се у овом документу.

Препоручујемо

Република Српска

0 0

ЗА ПРОЈЕКТЕ МЛАДИХ 350.000 КМ: Општина Прњавор улаже у образовање и даје студентске награде

22. 02. 2021. у 05:00

Друштво

0 2

ИСТАЖИВАЧКА СТАНИЦА ПЕТНИЦА И УНИЦЕФ: Нови модели образовања – промене 21. века

14. 02. 2021. у 20:41

Србија

0 0

ВЕЋЕ ШАНСЕ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ: Ученици и родитељи у Лесковцу задовољни досадашњим искуством у дуалном образовању

29. 01. 2021. у 14:12

Београд

0 1

ЗА ОБРАЗОВАЊЕ 200 МИЛИОНА €: Упркос пандемији короне Град Београд наставља да улаже значајна средства у вртиће, основне и средње школе

17. 01. 2021. у 08:51

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације