ШКОЛСКЕ КЊИГЕ ЗА ЗНАЊЕ, НЕ ЗА ЗАРАДУ: Наши интелектуалци апелују да се врати некадашња улога великог државног Завода

Љиљана Бегенишић

13. 12. 2020. у 11:00

СРПСКО уџбеничко тржиште може се уредити лако, али уз један озбиљан услов: да се промени "државна памет" која га је у садашње стање довела, да се с њега протерају страни пљачкаши, да се укине корупција и педагошка проституција коју су утемељили некадашњи министри...

ШКОЛСКЕ КЊИГЕ ЗА ЗНАЊЕ, НЕ ЗА ЗАРАДУ: Наши интелектуалци апелују да се врати некадашња улога великог државног Завода

Фото Н. Фифић

И да се Заводу за уџбенике врати достојанство и обавеза да више води рачуна о налозима српског националног образа.

Лингвиста, проф. др Драгољуб Петровић, поред осталог, овако одговара на питање како би требало да изгледа наше тржиште уџбеника и каква би требало да буде улога државног Завода за издавање уџбеника. Ово је проблем са којим се наше друштво суочава дуже од једне деценије, јер је усвајањем Закона о уџбеницима 2009. тржиште либерализовано, а државни Завод престао да буде једини издавач.

И Српска академија наука и уметности недавно се заложила за доношење новог Закона о уџбеницима, како би се очувало достојно место Завода, као установе од посебног националног значаја.

- Тржиште уџбеника је тренутно изван државне контроле, што је несхватљиво, штетно и неприхватљиво. Програмима српског језика, ликовне и музичке културе, као и историје и географије, требало би искључиво да се баве домаћи издавачи - кажу у САНУ.

Професор Петровић истиче и да би се прилике на српском уџбеничком тржишту могле, најблаже, оценити као - катастрофалне:

- Неком је речено да све треба либерализовати, па се тако на школство обрушило 79 "лиценцираних издавача"... то би било као да се у Генералштаб увуче 79 страних војника.

Иначе, према неким проценама, тржиште уџбеника у Србији вредно је око 75 милиона евра. Рачуница је следећа: према подацима Републичког завода за статистику, основне школе похађа 517.826 ђака, а средње њих 249.855. Ако се узме да просечна цена комплета уџбеника за једну школску годину износи 11.500 динара, долази се до закључка да је тржиште уџбеника у Србији вредно 8,8 милијарди динара, или 75 милиона евра. Према неким изворима, ова цифра је и већа.

Тачан износ, кажу познаваоци прилика, није могуће израчунати, јер су ту заступљена и додатна наставна средства, али и због чињенице да не купују сви ђаци нови комплет уџбеника по поласку у нову школску годину.

Професора Петровића питамо - да ли је велики профит једини интерес страних издавача?

- Главне харачлије на том тржишту интересује само профит, а ако неки Жужул има и други интерес, он може бити узгредан: "Да се, рецимо, похвали да је хрватску границу пребацио преко Шумадије и Мораве" - оштар је наш саговорник.

Иначе, највећи удео на српском тржишту уџбеника имају четири страна издавача. То су: немачка компанија "Клет", затим "Нови логос" чији је оснивач хрватска фирма Анте Жужула, некадашњег Туђмановог пријатеља и финансијера ХДЗ, који је пре десетак година купио и београдско "БИГЗ школство". Ту је и "Нови логос" чији је власник Хрват Данијел Ждерић и "Фреска" која је припојена ИК "Клет" у власништву Рока Кватерника.

Историчар Милош Ковић рекао је недавно за "Новости" да је несхватљива равнодушност наше јавности према горућем питању школских уџбеника:

- Невероватна је одлука да о уџбеницима из којих ће учити наша деца одлучује тржиште. То је посебно опасно и узнемирујуће када је реч о идентитетским наукама, међу којима је и историја. Тржиште је донело две погубне болести: корупцију у продаји уџбеника и морални релативизам у тумачењу историјских догађаја.

Ко и како пише уџбенике за нашу децу можда понајбоље говоре речи академика и песника Матије Бећковића, који је недавно за наш лист рекао:

- Пише их Велики Брат. Он не образује само нас, већ образује цео свет. У школи је боље рећи - немам појма, то је одговор за петицу. У уџбеницима се и раније лагало, мука је што се то и наставило.

Пропао некадашњи гигант

ЗАВОД за уџбенике од свог оснивања до данас објавио је више од 400 милиона наслова за све нивое образовања, приручнике, монографије, лексикографска издања... Ту су и сабрана и изабрана дела Николе Тесле, Михајла Пупина, Стојана Новаковића, Стевана Мокрањца.

У време када је био доминантан издавач уџбеника, ангажовао је више од 5.000 аутора и техничких лица, сарађивао са више од 100 књижара и 30 дистрибутера књига и уџбеника.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
АМЕРИКАНЦИ ПИШУ: Србија прва набавила хиперсоничне балистичке ракете у Европи, револуција у повећању ватрене моћи (ФОТО)

АМЕРИКАНЦИ ПИШУ: Србија прва набавила хиперсоничне балистичке ракете у Европи, револуција у повећању ватрене моћи (ФОТО)

ФОТОГРАФИЈЕ које приказују ловачки авион МиГ-29 Ратног ваздухопловства Србије са две балистичке ракете CM-400AKG кинеске производње указују на то да је Србија постала други страни корисник овог типа ракета, што значајно мења раније веома ограничене ударне могућности ових авиона, пише амерички специјализовани магазин "Милитари воч" у тексту под називом "Прве хиперсоничне балистичке ракете у Европи: Српски ловци МиГ-29 интегрисали кинеско наоружање за револуционарно повећање ватрене моћи".

11. 03. 2026. у 16:26

ХАОС У ЦРНОГОРСКОМ ПАРЛАМЕНТУ: Прекинута седница, посланици ДПС-а опколили сто председавајућег

ХАОС У ЦРНОГОРСКОМ ПАРЛАМЕНТУ: Прекинута седница, посланици ДПС-а опколили сто председавајућег

СЕДНИЦА Скупштине Црне Горе прекинута је данас након што је председавајући у том моменту потпредседник парламнета Борис Пејовић (ПЕС) одузео реч посланици опозиционе Демократске партије социјалиста Александри Вуковић Куч.

11. 03. 2026. у 17:06

У ХРВАТСКОЈ ИРАНСКА ТЕРОРИСТИЧКА ЈАЗБИНА Милановић љут на Израелца: Брацо, ово је Загреб - не Тел Авив!

"У ХРВАТСКОЈ ИРАНСКА ТЕРОРИСТИЧКА ЈАЗБИНА" Милановић љут на Израелца: "Брацо, ово је Загреб - не Тел Авив!"

ПРЕДСЕДНИК Хрватске Зоран Милановић коментарисао је наводе израелског амбасадора Герија Корена да се усред Загреба налази терористичка јазбина у иранској амбасади.

11. 03. 2026. у 13:59

Коментари (1)

МАЊА ПОТРОШЊА, ВЕЋА СТАБИЛНОСТ: Енергетска ефикасност у служби јавног здравља