ОНИ НИСУ ИМАЛИ ДЕТИЊСТВО: Снимак малишана који су васкрсли Србију након Првог светског рата (ВИДЕО)

Новости онлине

05. 12. 2020. у 21:57

РЕЧ "Слобода" у српској историји, увек се скупо плаћала, али цена коју је српски народ платио у Првом светском рату, не може да се изговори, а да у грлу немате кнедлу, те и да оћутите неколико тренутака приликом изговарања броја жртви које су пале за слободу.

ОНИ НИСУ ИМАЛИ ДЕТИЊСТВО: Снимак малишана који су васкрсли Србију након Првог светског рата (ВИДЕО)

Фото: Фацебоок

Наиме, према неким подацима између 1.100.000 и 1.300.000 живота је угашено током четири године ратовања. Та цифра је износила трећину популације тадашњег становништва, а током рата, страдало је чак 60% мушке популације.

Они који су преживели голготу и страдање у Првом светском рату у Србији, морали су да наставе свој живот тако што су поново обнављали своја домаћинства и стварали породице. Деда рођена нешто пре рата или у ратним годинама, нису знала шта значи слободно време и игра, попут њихових вршњака данас. Наиме, уз редовне школске активности, на њиховим малим плећима, били су тешки послови попут копања, орања, бербе кукуруза, вршидбе житарица, као и све оне радње које су се подразумевале као неоходне за опстанак једног домаћинства на селу.

Како је изгледао живот наших предака кад су били деца, најбоље говори видео снимак који је направио непознати холандски сниматељ, а који је све до недавно био похрањен у амстердамском институту за филм. Пре неколико дана, тај снимак је рестауриан и колоризован, захваљујући Слађану Грујичићу.

Једни другима до рамена, босоноги или у опанцима, гологлави, са марамама и шајкачама на главама, оденути у карактеристичне српске ношње тог времена, наше чукунбаке и чукундеке, радиле су од јутра до мрака на земли најтеже физичке послове, пре и после школе.

Замислите те мале руке, које су мукотрпним радом с временом постајале све грубље и грубље, као и прхватање нечега страшног, као нормалног и потребног да би се очувао дом. Замислите њихову озбиљност са седам, девет или једанаест година живота, када су знали да су штала и њива битнији од књиге, али су паралелно све радили.

Ако вам то ипак не полази за руком, погледајте овај петоминутни снимак и само гледајте у лица деце Србије која су морала да замене своје очеве, деке, стричеве и ујаке, понекад више гладни него сити.

Те мале домаћице и домаћини, отргнути од безбрижног детињства, били су најбитнији фактор обнове земље, а њихов днк уткан је у наш крвоток. Ми, као њихови потомци, не смемо да заборавимо њихову жртву, рад и залагање.

Јер, готово да нема њиве у Србији коју те, сада већ далеке, 1920. године, није обрађивала дечија рука. Танка и споља нежна као свила, а унутар, испуцала и груба. Због тога, овај снимак је ту да нас подсећа ко смо и од кога смо потекли. Да се памти, спомиње и не заборави.

(Блиц)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (2)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!