ПЕТИНА СРБА ВЕЋ ГАЗИ ТРЕЋЕ ДОБА: Велики део становника наше земљe за две деценије биће старији од 65 лета

ЗА две деценије сваки четврти становник Србије биће старији од 65 година, објавио је недавно Републички завод за статистику.

Фото Илустрација В. Н.

До 2030. процењује се да ће у општој популацији 21 одсто људи припадати трећем добу, од чега ће чак пет процената бити старије од 80 година.

А како слика изгледа данас? Већина пензионера живи у домаћинствима без чланова млађих од 65. Више од трећине су самци, 42 одсто удовице и удовци, 26 процената живи са вршњаком.

Масовно имају проблема са кретањем, многима су деца не само у другом граду, већ и у другој држави. Трећина није у стању да ради било који тежи посао, а 11 одсто ни лакши, показала је студија "Старење у градовима". Над свим овим подацима морали би да се замисле креатори јавних, здравствених, социјалних и образовних политика, јер свет за само 20 година уопште неће бити исти. Промениће се све - од градског превоза до здравствених услуга.

Здравству ће много више бити потребни геријатри, него педијатри.

Све мање ће бити оних који уплаћују доприносе за пензије у односу на оне који их користе, па самим тим ће доћи и до несташице новца за функционисање онаквог Фонда ПИО какав познајемо. Покривеност пензионог фонда доприносима сада је 83 одсто, а за коју деценију пашће испод 50. Старијој популацији биће потребни здравствени профили којих немамо довољно.

ИЛУСТРАЦИЈА Тошо Борковић

Према речима Наташе Тодоровић из Црвеног крста, која је учествовала у више истраживања о старењу, још 2015. у свету је број старијих од 65 премашио први пут број петогодишњака.

Процене су да ће 2050. премашити и број тинејџера од 15.

- На ову појаву не треба гледати као на негативну, већ као на успех науке и медицине. Данас дуже живимо него раније. Али, то значи да се социјална и здравствена заштита, систем пензијског осигурања и образовање, морају прилагодити старијима. Треба развијати стратегију дуготрајне неге. Имамо неке елементе тога у социјалној и здравственој заштити, и Фонду ПИО, али особа мора да иде на три адресе да би остварила права. Циљ нам је да све реши на једној - каже Тодоровићева.

Према речима Тодоровићеве, највећи број људи тражи геронто-домаћице, и потражња је већ сада далеко већа него понуда, па би ове услуге убудуће требало додатно развијати. Али, некима је неопходна већа нега, мењање постељине и пелена, прање косе...

Зато је Србији потребан далеко већи број едукованих неговатеља. Пошто 80 одсто неге чине неформални неговатељи, односно чланови породице, мораће да се развија и систем њихове едукације - како да купају остарелог родитеља или сродника или како да га окрећу ако је лежећи пацијент. Потребно је развијати и услуге предаха за њих.

- Геријатара је код нас мало, као и геријатријских лежајева у болницама. Пример добре праксе је Завод за геронтологију и палијативно збрињавање, који ради само са старијима од 65. Препорука је да се сличне институције развију и у другим већим градовима - каже Тодоровић, и додаје да би требало решити проблем доступности здравствене заштите за старе и на селу, било отварањем амбуланти, било обезбеђивањем превоза до њих. Једна од идеја је и да свршени студенти медицине стажирају управо тамо.

Хронично незаразне болести најчешћи су узрок смрти и инвалидитета: канцер, кардиоваскуларне и респираторне болести плућа, и дијабетес. У Србији је удео особа са неком хроничном болешћу у популацији између 65 и 74 године 60 одсто, а међу старијима од 75 година чак 72. Један од изазова је смањење хроничних болести и едукација о здравом старењу да здравствени систем може да издржи.

- Посебно је важно инсистирати на борби против дискриминације и "ејџизма", и на развијању међугенерацијске солидарности. У Словенији постоји међугенерацијски центар, који чак има и вртић, па старији људи помажу деци чије су мајке запослене, заједно кувају различите генерације, вежбају јогу - прича наша саговорница.

Такође, додаје да се треба борити против насиља над старима, које је често невидљиво, а најчешће је финансијско. Чак 11 одсто старих доживело је отимање пензије као сигурног прихода.

Важна ставка за старије је јавни превоз. Возачи, како су показале анкете, често журе да би испунили ред вожње, па нагла кочења представљају ризик за оне који имају крхкије кости.

- Оног тренутка када смо добили бесплатан јавни превоз у Крагујевцу, не само да редовно идем код лекара, већ се чешће виђам са породицом, пријатељима. Не можете да замислите колико то нама значи - поручила је једна седамдесетдвогодишњакиња.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације