СЛОБИНЕ РЕТКЕ И ОДМЕРЕНЕ КРИТИКЕ: Тврдње са Запада да је Милошевић спроводио национални програм из Меморандума представља чисту конструкцију

ЗДРУЖЕНА антимеморандумска пропаганда није пропустила да необавештеној јавности, нарочито оној у иностранству, сервира своје виђење односа Слободана Милошевића према Меморандуму, неприкривеном намером да на подметнутој тези о стварању "велике Србије" компромитује и председника Србије и САНУ.

СЛОБИНЕ РЕТКЕ И ОДМЕРЕНЕ КРИТИКЕ: Тврдње са Запада да је Милошевић спроводио национални програм из Меморандума представља чисту конструкцију

Слободан Милошевић

Када је на тлу Југославије дошло до сецесије, која је довела до крвавог грађанског, међунационалног и верског обрачуна, међународна јавност се упознала са фундаменталистичким идејама прожетом "Исламском декларацијом" Алије Изетбеговића, као и расистичким садржајем књиге "Беспућа повјесне збиљности" Фрање Туђмана.

Антисрпској пропаганди је сметало што су политички лидери муслимана и Хрвата, због њихових опредељења, оправдано жигосани, па је пожурила да у своје игре увуче и Слободана Милошевића, приписујући му да је прихватио Меморандум као национални програм Србије. Занимљиво је да ова пропаганда не помиње књигу С. Милошевића "ГОДИНЕ РАСПЛЕТА" (БИГЗ, Београд, 1989), у којој су на 345 страна приказани сви његови наступи у периоду од 1984. до средине 1989. године. Но, важно је било оптужити председника Србије и САНУ за недаће које су снашле народе Југославије.

Инсинуација да је С. Милошевић спроводио национални програм садржан у Меморандуму представља чисту конструкцију. Ова тврдња је инспирисана развојем догађаја и потребом антисрпске пропаганде да званичне и незваничне органе Србије држи под сталном оптужбом. Та конструкција је неодржива већ због тога што Меморандум није никакав национални програм. То се, изгледа, мора много пута поновити, будући да антисрпска пропаганда, без икаквог основа, стално покушава да увери свет у супротно.

МЕМОРАНДУМУ се приписује и то да је послужио као основа политике С. Милошевића. Незамисливо је да нема никакве подударности у погледима на суштинска питања југословенског друштва између С. Милошевића и Меморандума. Нема ничег необичног у томе ако је он видео неке проблеме и решења на исти, или сличан начин као и докуменат о којем је реч.

Биће, међутим, да о тим проблемима он није први пут сазнао из Меморандума, него је, евентуално, у њему нашао потврду неких личних запажања. Југословенска криза је била толико дубока и у својим појавним облицима јасно видљива, да је оваква коинциденција сасвим реална. Сигурно је да је он, и без постојања Меморандума, морао да осујети даљу злоупотребу аутономије на Космету и аутономашко понашање у Војводини, што је све ометало успостављање нормалне државности у Републици Србији. Инсистирање на економској и политичкој равноправности је била, у ствари, обавеза да се заврши један започети посао у дефинисању положаја Републике Србије и Југославије.

Милошевић је био присталица очувања Југославије, како је то јасно уочено на последњем, 14. конгресу Савеза комуниста Југославије, између осталог и због тога што је српски народ у њој живео у једној држави. Касније његово инсистирање, када је дошло до сецесије, на праву самоопредељења и за Србе на њиховом етничком простору, неосновано је квалификовано као тежња за стварањем "велике Србије".

ОДНОС Слободана Милошевића према Меморандуму био је предмет многих нагађања. Права истина је да, током политичке кампање против Меморандума, он није могао имати другачији став од Председништва Савеза комуниста Србије, чији је био члан. Међутим, неке чињенице говоре даје он критиковао састављаче Меморандума више због партијске дисциплине него из личних уверења.

Током политичке кампање у Србији, било је запажено да су његове критике биле ретке и релативно одмерене. По преузимању кључног политичког положаја у Србији, када се нашао у ситуацији да битно утиче на правац политичке акције, он је обуставио кампању против Меморандума. Значај ове чињенице не умањује то што је обустављање напада на САНУ било саставни део демократизације друштва, измењеног односа према интелигенцији, слободи говора, као и увођењу вишепартијског система.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања

НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања

МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).

10. 01. 2026. у 15:08

ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда

ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда

ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.

10. 01. 2026. у 06:30

СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача

СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача

НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.

10. 01. 2026. у 15:43

Коментари (0)

ШОК НА АУСТРАЛИЈАН ОПЕНУ: Јаник Синер не може да верује шта је доживео у Мелбурну