ПЕКАО ЗАНАТ У БАЗЕЛУ, А САД ШЉИВУ У ИВАНКОВЦУ: Богдановић из Иванковца после три деценије у Швајцарској, подиже шљивике у Србији

ДЕЦЕНИЈАМА Ненад Богдановић (46) из Иванковца код Ћуприје живи у Швајцарској, где су му и родитељи провели радни век.

Фото Д. Миловановић

У Базелу, где је више од 30 година, има своје шпедитерско предузеће, тамо му одрастају ћерке Наташа (20) и Јована (16), али за најмлађег Богдана (6) - има други план. Жеља му је да стасава и шири породицу на земљи својих предака. Зато је последњих година у Иванковцу одакле су му корени, посадио шест хектара под шљивом и другим воћем, отворио дестилерију из које већ точи пет ракија, врхунског квалитета.

Печење Стари знање преносе млађима, Фото Д. Миловановић

Последње три године, Ненад је више у Иванковцу него у Базелу. Све припрема за коначни повратак. У дворишту ових дана врви од радника, граде се нове хале, уређују просторије за печење ракије, сушаре и хладњаче, а шљивик је до "јуче" био крцат берачима. Осим печењем ракије, Богдановићи планирају да се баве и сушењем и прерадом воћа. Из ове мале породичне производње мирисаће и љуто и слатко.

- Обрали смо око 20 тона шљиве - поносно прича Ненад, а у крилу му седи Богдан. Дечак течно говори српски и као из топа одговара да је радије овде у Србији него у Швајцарској и да више воли српски од немачког. - Ове године ћемо имати око 6.500 литара ракије, али намеравам да плантаже удвостручим. Тренутно је под крушком 60 ари, под кајсијом 70, све остало - под шљивом.

Ракија се, како каже Богдановић, у њиховој фамилији, пече већ пет генерација.

- А сада ће се први пут продавати, верујем не само у нашим трговинама, него и у свету - прича наш саговорник. - Дестилерију и предузеће за прераду воћа смо регистровали, етикете смо већ осмислили и одштампали, али за акцизну маркицу чекамо још мало док се не примири пандемија короне. Из наше производње излазиће шљивовица, лозовача, кајсијевача, виљамовка и наш коњак. Правићемо га у малим количинама, по специјалној породичној рецептури, али уз неке моје додатке.

ПРИПРЕМА За добру чашицу много труда, Фото Д. Миловановић

Име за свој коњак, фаворит дестилерије, како каже наш саговорник, још није смислио, али су зато, уверава нас, квалитет и укус загарантовани. Правиће га по рецепту деде Драгомира, члана краљеве гарде, који је ракијски занат "испекао" у Немачкој, где је током Другог светског рата био у заробљеништву. Отуда палета необичних мириса које носи ово сладокусно пиће од грожђа, почев од храстове барик буради у ком се држи, али и "зачина" који су породична тајна.

- Како ми је деда говорио, тај "Шваба" код кога су га држали у заробљеништву имао је дестилерију, па је после ослобођења деда мом оцу пренео праксу коју је тамо стекао - каже Ненад. - И прадеда је овде у Иванковцу имао шљивике, био познат по доброј ракији, па ће Богдан бити пета генерација Богдановића са овим занатом. И сам сам у Базелу на институтима похађао курсеве, па су сва та знања данас уткана у пића која припремамо. Породично предузеће и газдинство требало би да буде основа мом сину за ког се од срца надам да неће морати и желети да тражи срећу и егзистенцију у свету.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације