ВЕЛИКИ СТАТИСТИЧКИ ГЕНОЦИД: Колико је Срба живело на територији авнојске Хрватске

ЈЕДНА од вишедеценијских дилема било је питање колики је био стварни број српских становника на овом простору. Интересантна су, за разматрање изјаве, својевремено, "најупућенијих" Хрвата у политичком па и научном смислу.

Фото архива

Др Владимир Бакарић, вишедеценијски први човек хрватске политике и економије, ако не и читаве Југославије. у априлу 1945. године, тврдио је, да је у Хрваткој било 24 одсто Срба.

То су касније неки политички ауторитети у Хрватској образлагали (и не само они), да је то зато, што је за време Другог светског рата, за КПХ, био партијски везан и Срем. Видљиво је из наведене табеле, да према првом послератном попису из 1948. године, на Србе је у Хрватској отпадало 15 одсто становника. Међутим, како год се рачунало, опет се та математика не поклапа. Нису српски становници Срема, 1945. године, могли чинити 10 одсто становништва Хрватске, тако да се ту статистика не подудара.

Неколико деценија касније познати хрватски комуниста, предратни правник, касније јавни тужилац и функционер Хрватске, Јаков Блажевић је осамдесетих година тврдио, да Срба у Хрватској има око 700.000-800.000. Исто или слично, је тврдио и др Стипе Шувар, познати социолог, министар просвете Хрватске, председник СКЈ итд. Видљиво је, да се њихове тврдње битно разликују од службено исказиване статистике. Једаи од спорних проблема Срба, са властима ХДЗ-а, био је и попис становништва 1991. године, што су многи назвали обманом српског иарода. Да статистички подаци у Хрватској, нарочито 1991. године, нису били у реду, најпрезентније објашњава познати економиста др Слободан Комазец, који је попис становништва у Хрватској 1991. године, назвао "Велика статистичка подвала и статистички геноцид".

КОМАЗЕЦ истиче следеће: "Политички и националистички кошмар омогућио је смишљене манипулације пописним материјалом, посебно у погледу националне структуре становништва"... "Дакле у укупном броју манипулације су готово немогуће, или изузетно опасне (уочљиве), али у структури по националној припадности не само могуће већ и врло изражене"... "Велике промене измећу два последња пописа налазе се у три категорије становништва: Хрвати, Срби а нарочито код категорије Југословени и остали. Уочљиво је да се изузетно повећава број Хрвата управо у годинама изразите националистичке еуфорије (1971. и 1991), чак и веће у односу на укупан раст становништва Републике(1981 - 1991)".

Видљива је велика нелогичност, да се од 1981. до 1991. године, укупан број становника повећао за 159.000, а Хрвата у истом временском периоду за 253.000, што је преко сто хиљада више од укупног раста. Комазец даље наводи "Разноврсни притисци по национално изјашњавање, "изопћују" Југословене као национално неидентификоване категорије, притисак на становништво с таквом оријентацијом и осјећајем, уродило је плодом, да се ова врло значајна по бројности (трећа по броју иза Хрвата и Срба) категорија готово "истопила" и свела са 379.000 - 1981. године на свега 44.700. Нестало је, односно определило се (или вратило) матичној нацији 334.300 бивших Југословена"... "С обзиром на природни прираштај од свега 0,5 до 1,2 на хиљаду становника у Хрватској, што је најниже било у Југославији осим Бојводине са 0,2 промила". Комазец наводи, да повећање броја Хрвата у попису 1991. године за 253.000 није могуће ни теоретски а камоли практично, затим констатује "Наиме према изјави директора Републичког завода за план и статистику Хрватске дате ХТВ, од укупног броја Југословена као Хрвати у последњем попису изјаснило се 80 посто, То је просто речено, покушај таквог фалсификата...". Даље наводи "Према материјалу који је доступан у Хрватској, на статистичком узорку довољно репрезентативном од неколико хиљада Југословена, потпуно је јасно да се од укупно 379.000 Југословена на српско становништво односи 82 до 84 одсто. То дакако апсолутно износи 320.000"...

Фото архива

СТОГА овај званични податак од 580.000 Срба, којим се оперише у јавности, чиста је политичко-статистичка конструкција. То је велика статистичка превара и статистички национализам, нажалост с одрећеним статистичким последицама. Дакле, изабран је арбитрарни број, којим ће се у политици манипулирати, а који неће изазвати већу позорност. Имајући у виду наведени природни прираштај становништва и званични податак из пописа 1981. године 531.000 (11,6 посто) данас (1991) у Републици Хрватској, живи уместо по политичком попису 580.700 (12,2 одсто), стварно око 940.000 до 945.000 Срба што у односу на укупан број становника од 4.760.000 чини 19,6 посто, сваки пети становник. То је стварни број Срба у Хрватској, све остало је статистичка обмана" Комазец, такође доказује, да је истовремено дошло до "топљења" и нестанка националних мањина. Да са статистиком о броју Срба није штимало, може се пратити са више аспеката. Ако анализирамо изнете податке, од 19. и 20. августа 1990. године, када је одржано изјашњавање за српску аутономију у Хрватској, опет се статистика не поклапа.

Према исказаним подацима, за аутономију се изјаснило 756.549 грађана. Познато је да значајан део Срба није имао могућности или пак није хтео, да се изјасни а такође је познато да се малолетни нису изјашњавали.

Др Слободан Комазец, Фото архива

Ако занемаримо и овај податак, не слаже се, зброј броја Срба у Хрватској по попису од 2001. године са бројем избеглица у Србији, Републици Српској, Црној Гори и осталом свету. Долази до значајних разлика у односу на укупан број Срба у Хрватској, изнет пописом 1991. године. Ево шта је о томе навео историчар мр Миле Дакић, који се већ више деценија бави историјом,проблемима и положајем Срба на територији Хрватске, Славоније и Далмације;

"Познато је да у структури Југословена има преко 80 одсто Срба и да је удио српског народа уочи рата био изнад 900.000, односно преко 20 одсто од укупног становништва Хрватске, да у Хрватској недостаје око 700.000 Срба. Бар, послије посљедњег пописа свјету мора бити јасно, шта се десило". Чињеница је, да пописи и интерпретације о броју Срба у Хрватској, нису биле у реду. И то је било у функцији потирања конститутивности и његова свођења на националну мањину.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације