ДИМКЕ МОЗАК ПОБЕДИО РУСЕ И АМЕРИКАНЦЕ: Београд се опростио од Драгослава Димића, легендарног конструктора авиона из панчевачке "Утве"

МИНУЛОГ четвртка у Београду је сахрањен Драгослав Димић Димке (88), у панчевачкој "Утви" познат под надимком Мозак.

Проба Пилот Владимир Славујевић и конструктор Драгослав Димић, Фото Приватна архива

Годинама је био технички директор и први конструктор фабрике авиона. Нема летелице на чијој конструкцији није радио у бившој СФРЈ, а главни је конструктор "утве 75" - нашег најпознатијег и најпродаванијег авиона. Они који су радили са њим кажу да је Димке "имао срећу" да ради у земљи која је интензивно развијала своју ваздухопловну индустрију и несрећу да та индустрија, иако динамична, ипак није могла да прати његове визионарске идеје.

Остаће забележено да је пре гигантске компаније "Нортроп Груман" пројектовао "летеће крило", летелицу чија се крила спајају под углом од осам степени, баш као амерички најсавременији бомбардер Б-2. Пре Руса је пројектовао, испитивао у аеротунелу и патентирао екраноплан "утва 754", летелицу намењену за превоз војске сливом река, језера, мора - још 1982. године. Тек неколико година касније Руси су произвели сличан авион, који лети на малим висинама и може да транспортује огромне терете и људство.

- Деда је остао познат у историји по авиону "утва 75", који је полетео 21. маја 1976. и био оцењен као најперспективнији школски авион оног времена. Био је на челу пројектног тима, сматра се оцем авиона. Произведено је 136 "утви" а од 1986. рађена је и у верзији четвороседа. Када се очекивало да "утва" и држава зараде паре на том авиону широм света, почео је рат - говори унук Стефан Димић.

Историја  Драгослав Димић, Фото Приватна архива/В. Данилов

ЛЕГЕНДАРНИ конструктор је каријеру почео као "школовани техничар" почетком педесетих, да би га одмах послали на Машински факултет у Београду на смер ваздухопловства, где је пет година студирања завршио за четири године и три месеца. Као шеф структуре учествовао је у развоју првог нашег авиона "522", а затим је са Храниславом Милосављевићем направио елисни авион "соко", чији је прототип тестиран, али није ушао у серијску производњу. Радио је на "галебу" и "јастребу", затим "орлу", а "његовим авионом" - "утвом 75" - узлетео је први легендарни пробни пилот у СФРЈ Владимир Славујевић, који је њоме био одушевљен.

- Оставио је мој деда 14 потврђених патената и изума, и најмање три испројектована авиона разних намена са свим цртежима и овереним аеродинамичким прорачунима, која би могла да полете у року од три месеца. Последњи је био двокрилац од ултралаког до четвороседа у три варијанте, као авион који не може да падне у ковит. Договарао се последњих година са произвођачима, али није било или пара или среће - говори Стефан.

ДРАГОСЛАВ Димић још пре одласка на студије направио је и патентирао ракетно гориво, које је са колегом Савом Мирићем производио у "Соколу". Ракете су тестиране на Гробнику крај Ријеке и Невесињском пољу. Сви пројектили су пробијали звучни зид и могли су да досегну велике висине захваљујући погону од барута и парафина који је осмислио инжењер Димић.

Foto: Фото Приватна архива/В. Данилов

POGLEDAJ GALERIJU

За "своју душу" пројектовао је и породични такси авион за три путника, који је могао да буде и авион и аутомобил... Такси авиони концепције "патка", који је осмислио Димић 1965, ових година су почели да се праве у Америци. Ради се о летелици која после слетања на аеродрому одлаже своје крило и кроз капије летелишта излази као путнички аутомобил.

ВЕЛИКИ српски конструктор био је и редовни читалац "Новости". Пре неку годину отворио нам је врата свог стана и показао делић оног што је испројектовао и направио. Том приликом је остало забележено:

- Имао сам дар, али и среће у животу - присећао се. - Аеродинамику сам некако природно познавао и интуитивно сам схватао шта се догађа када авион лети. С друге стране, почео сам да летим са 16 година у Аеро-клубу у Нишу на једрилицама, а онда сам завршио Школу резервних официра пилота у Мостару и летео сам на авиону "522" у чијој сам изради учествовао. Летење сам знао и из кабине и из кабинета и прототипске радионице. А тада, како ми се чини, дан је некако био дужи, радило се више. Од јутра до мрака смо били у фабрици и било је срамота кад неко ујутру на посао дође "уморан".

Препоручујемо

Друштво

0 0

ЕВО ШТА ТРЕБА ПОСЛАТИ ОНИМА КОЈИ СЛАВЕ СВЕТОГ НИКОЛУ: Тиме доносите благослов домаћинима

19. 12. 2025. у 10:27

Друштво

0 0

ПРЕТЕЖНО СУНЧАНО НА НИКОЉДАН: Сада је јасно каква нас зима чека по народном веровању

19. 12. 2025. у 10:09

Друштво

0 0

ОВО НИКАКО НЕ РАДИТЕ НА СВЕТОГ НИКОЛУ: Сматра се највећим грехом - Верује се да ће вас несрећа пратити током целе године

19. 12. 2025. у 09:00

Друштво

0 0

ПРОМЕНЉИВО ВРЕМЕ У ЧИТАВОЈ СРБИЈИ: Смена мраза, магле и сунца, а ево кад нас очекује озбиљније захлађење

19. 12. 2025. у 07:43

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације