ЉУБАВ У ЦРВЕНОЈ ЗОНИ: Седам година у вези и седам месеци у борби за животе оболелих од короне

Татјана Марковић

27. 09. 2020. у 12:39

КАТАРИНА Фудуловић (22) и Владица Маринковић (24), медицинска сестра и техничар из Ниша, заједно газе седми месец у црвеној зони Клинике за анестезију и интензивну терапију Клиничког центра Ниш и седму годину забаљања.

ЉУБАВ У ЦРВЕНОЈ ЗОНИ: Седам година у вези и седам месеци у борби за животе оболелих од короне

Фото: Depositphotos

Обоје су били незапослени, али ни часа нису часили да се пријаве за рад у ковид болници, без обзира на све непознанице око короне.

Владица је почео 9. априла, а седам дана касније ту је била и Катарина.

- Нисам се плашила короне, то је наш посао, који не би имао смисла с тим страхом. Али сам се плашила скафандера јер сам клаустрофобична. У почетку је било много тешко, први пут гледамо како људи умиру. Скидамо их с апарата, тела стављамо у кесе. Дођем кући утучена, ни са ким не причам. После се навикнеш, знаш да мораш да се носиш с тим. Ако ти не уђеш и не помогнеш људима, ко ће други. Лекари и сестре су ту најбитнији - прича за Курир Катарина.

Колеге су им изашле у сусрет па су увек у истој смени.

Срећемо се у тампон зони - ја улазим, он излази. Шок, па радост на његовом лицу

- Ни у једном тренутку нисмо досадили једном другом. Лакше нам је кад смо заједно. Много пута сам хтела да одустанем. Толика гужва, толико посла, дође ми да плачем, ме могу више. Али он је ту, каже: Зар сад да одустанеш. Потребни смо". И идем даље. Ово је још више учврстило нашу љубав - каже Катарина.

Владица је завршио медицинску школу, али досад није радио у струци. И прво - па мушко! Црвена зона.

- Те скафандере и наочаре сам видео само на слици. Па то облачење, ни не знаш како, уче те. И кад уђеш у црвену зону - друга димензија. Монитори пиште, пумпе пиште.Требало је времена да се уклопимо. Па магле наочаре, не видиш ништа, ни температурну листи. И онда треснеш главом да ти падне капљица зноја на наочаре и направи "путић" кроз који ћеш да видиш. Тако је било док нисмо провалили цаку да нам се магле наочаре. Било нам је тешко да се уклопимо, ем смо под скафандерима, ем не знамо који нам је посао. Ја сам мушко па мало лакше од Каће подносим. Најтеже је кад се угаси људски живот. А најгоре што до задњег момента причаш с пацијентом и за минут он је веч интубиран. И многи се никада не пробуде - прича нам Владица.

Фото: Depositphotos

А долазак његове вољене у црвену зону, тек је био шок за обоје.

- Влада на дежурству од 12 до 16 сати у црвеној зони. А мене у 11 сати зову да почињем да радим и да већ у 16 улазим у ковид зону. Писала сам му поруке, али ништа није видео јер не може да има телефон код себе. И срећемо се у тампон зони - ја улазим, он излази. Шок, па радост на његовом лицу - сећа се Катарина, а Владица додаје:

- Таман излазим, прскају ме дезинфицијенсима и погледам поред мене - Каћа! Колико сам се обрадовао! Ал' кад помислих какав је хорор доле, није ми било свеједно због ње, како ће то поднети.

(Курир)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)

НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)

УКРАЈИНА је у суботу увече погодила једно од стратешки најзначајнијих одбрамбених постројења Русије, напавши Воткински машински завод у удаљеном региону, скоро 1.300 километара од украјинске границе - што представља најдубљи удар икада изведен украјинским оружјем домаће производње.

25. 02. 2026. у 12:25

НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА: Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини

"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини

У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.

24. 02. 2026. у 09:43

Коментари (2)

ХОЋУ ДА ПОСТАНЕМ СРБИН 100%! Ђанфилипо Матераци обукао дрес Србије и поручио: Ех, да ме прабаба сада види!