ПРИНЦ И АПОСТОЛ СРПСКОГ НАРОДА: Свети Сава - јединствена и непоновљива личност у историји Србије

ЦЕЛОКУПНА прошлост српског народа не познаје значајнију личност од Светог Саве - слажу се сви тумачи дела првог српског светитеља.

Фото Приватна архива

 На величини подвига и далекосежности плодова његовог рада изникла је идеја о подизању молитвеног споменика достојног оваквог великана. Управо ових дана, после 125 година труда небројено генерација нашег народа, Храм Светог Саве засијава у пуном сјају и лепоти.

Колико је овај јединствени "апостол Срба" значајан и данас, најбоље је сажео протојереј Матеја Матејић:

Нема сумње да је Свети Сава припадао јединственој категорији људи који су владали временом у коме су живели и деловали. Загледан у вечност, прецизно је и готово рутински сагледавао изазове незавидне политичке и међународне свакодневице.
Магичан је и заводљив пут младог принца Растка Немањића до калуђерске ризе и светитељског ореола.

Фото З.Јовановић

Растко, најмлађи син великог српског жупана Стефана Немање и Ане, рођен је око 1174. године. Заједно са старијом браћом, Стефаном и Вуканом, на двору у Расу, добио је врхунско образовање у духу византијске културе и традиције. На његов духовни развој највише су утицала житија калуђера и подвижника Светог Јована Рилског, Јована Осоговског, Гаврила Лесновског и Прохора Пчињског. Ипак, сматра се да се мали Растко највише одушевљавао житијем светог и равноапостолног Кирила, просветитеља Словена, које је често читано на Немањином двору.

Миран принчевски живот завршио се већ у петнаестој години живота, када му је Немања доделио на управу област Хума - између Неретве и Дубровника.

У тежњи за одговорима на космичка питања, Растко је напустио световни живот и отишао у Свету Гору. У осамнаестој години примио је монашки чин и добио име Сава.

Растков одлазак у манастир и његово дефинитивно опредељење за монашки живот један је од најважнијих догађаја у српској историји. Убрзо затим догађа се и чудо - за сином,истим путем креће и његов отац. Није без разлога речено да је Стефан Немања родио Саву биолошки, али да је духовно Сава родио њега. Овакав однос оца и сина, Саве и Симеона, у садејству са божијом силом - Светом духом, успоставио је трајну породичну и колективну духовну вертикалу код Срба.

После пуних 14 година, 1207. године, са моштима Светог Симеона Мироточивог, архимандрит Сава се враћа у Србију и у манастиру Студеници, мири око власти завађену браћу Стефана и Вукана. Потом активно ради на црквеном и културном просвећивању српског народа - учи га о хришћанском моралу, љубави и милосрђу, ради на организацији Цркве. У својој личности објединио је просветитеља, духовника, државника и учитеља.

Фото Н.Фифић

На празник Успења Пресвете Богородице, 15. августа 1219. године, патријарх Манојло Сарантен, уз сагласност цара Теодора Ласкариса у Никеји хиротонише Саву за првог српског архиепископа. Од тада је Српска православна црква аутокефална, са благословом да српски архиепископи могу да примају посвећење од сабора својих епископа. Исте године, на сабору у манастиру Жичи који је постао седиште самосталне Српске Цркве, Сава од својих најбољих ученика поставља прве епископе и шаље их у успостављене епархије.

Године 1234. Свети Сава креће на своје друго путовање у Свету земљу. Пре поласка, на престо Српске архиепископије поставља свог оданог ученика Арсенија Сремца, човека духовног и христоликог живота. Ово је био мудар и промишљен потез, пошто је знао да од личности наследника умногоме зависи даља судбина Српске цркве и државе.

На стварање Савиног култа у српском народу утицало је мноштво чинилаца. По преносу његових моштију у манастир Милешеву брзо су се прочула чудотворна исцељења на месту укопа, па је овај манастир недалеко од данашњег Пријепоља постао стециште многобројних поклоника и молитвеника. У потоњим вековима, Милешева и наклон светитељу постаће обичај не само Срба, православних хришћана, већ и римокатолика и муслимана.

Уградњи духа овог светитеља у национални код српског народа посебно је допринео период османлијске окупације. У време турског ропства поробљени народ није морао много да трага за преко потребном фигуром која ће бити извор окрепљења и надахнућа у поробљеној земљи. Свети Сава, као вишеструко присутни лик у колективној свести вековима, био је преко потребно светло народа у историјској тмини у којој се нашао. Томе је посебно допринела његова светост и светитељска, литургијска мисија коју је свесрдно и приљежно спроводио.

Фото Хиландар

Серијал финансијски подржало Министарство културе и информисања Републике Србије

Препоручујемо

Друштво

1 0

СРПСКИ ОДГОВОР НА НОВО ВРЕМЕ: Славу Светог Саве међу Србима није надмашила ниједна наша историјска личност

15. 08. 2020. у 17:00

Политика

64 9

ПРЕДСЕДНИК И ПАТРИЈАРХ У ОБИЛАСКУ ХРАМА: Вучић - Ово ће бити нова Света Софија, очекујем Путина на отварању! (ФОТО/ВИДЕО)

20. 08. 2020. у 11:04 >> 12:10

Друштво

0 0

ХРАМ НА ВРАЧАРУ- Симбол васкрсења народа

11. 07. 2020. у 20:00

Друштво

4 6

СВЕТИ САВА ЈЕ КАЖЊАВАО НАДРИЛЕКАРЕ: Средњовековни српски лекари бавили су се свим областима

12. 07. 2020. у 23:13 >> 23:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације