МОЖДА ЋЕ МОЈА ПЛАЗМА НЕКОМЕ ПОМОЋИ: Весна (51) одлуку да помогне другима сматра моралном обавезом
ВЛАСОТИНЧАНКА Весна Станковић (51) међу првим је женама на југу Србије које су одлучиле да, након личне победе над опаком болешћу, донирају крвну плазму која се користи у лечењу најтежих болесника инфицираних вирусом корона.
Фото: Приватна архива
Нерадо говори о својој одлуци. Сматра је личним чином и моралном обавезом. Не жели да се експонира у јавности, али пристаје на разговор тек после нашег уверaвања да ће можда на тај начин инспирисати и друге да крену њеним стопама.
Ипак, Весна не верује да је учинила нешто посебно "већ само оно што јој је данима било на души". О њеној доброти говоре други, а ова скромна жена тешко прихвата комплименте на рачун њене хуманости.
- И сама сам била у озбиљним здравственим проблемима. Данима сам, водећи и личну борбу са вирусом, гледала муку и немоћ многих људи који су се у постељама поред мене борили за живот. Одлуку о донирању крвне плазме донела сам чим сам се опоравила, а онда је уследио дуг период чекања хоћу ли бити у прилици да то урадим - прича нам Весна, иако све време имамо утисак да би радије да њене речи "остану у четири зида".
Ова радница власотиначког "Грунера" прве симптоме осетила је 30. марта. Због компликација, у лесковачку ковид-болницу примљена је 12. априла, одакле је отпуштена после двонедељног лечења. У исто време разболео се и њен супруг Зоран, али се он опоравио у кућној изолацији. Резултат његовог теста био је негативан.
- У болници сам бринула и за мајку, братанца и снају, који су такође били позитивни, док је опаки вирус једино заобишао брата, али је и он морао да буде у самоизолацији. Осим физичког, тешко је било подносити и психички напор. Стално сам се питала хоће ли са мојима све бити у реду, а што се више ближио дан мог отпуста из болнице, била сам сигурнија у своју одлуку да будем једна од оних који ће донацијом крвне плазме помоћи другима. Више нико није могао то да промени - истиче Весна.
СУПРУГОВА ПОДРШКА
ВЕСНИ је највећа подршка стизала од супруга Зорана, са којим је дуго у браку и изузетно се добро познају.
- Весна је једна заиста добра и дивна жена. Хумана и емпатична према својој околини. Зато ме њена одлука није изненадила. Управо супротно. Весна је особа од које се тако нешто баш могло и очекивати - закључује Зоран.
Она има само речи хвале за све здравствене раднике власотиначког дома здравља и лесковачке опште болнице са којима је била у контакту током своје болести. Описује их као врсне професионалце и храбре људе који се нису штедели помажући другима.
- И они, поред пацијената, подносе свакодневну жртву у борби против опаког вируса, па је улога нас који смо оздравили да пацијентима, али и лекарима олакшамо ту борбу. Прошла сам јасну процедуру која претходи давању крвне плазме, а ноћ пре тог чина ока нисам склопила - прича Весна.
Готово цела породица Власотинчанке преболела корону
Када је стигла у Београд, узели су јој потребу количину крви ради неопходних анализа. Од тога је зависило хоће ли Весна остварити своју велику жељу, али су јој тек резултати који су стигли следећег јутра намакли осмех на лице. Весна је једна од оних људи којима је, због личног искуства, јасно да је ковид 19 озбиљна и опасна болест.
- Са тим нема шале. Ако крвна плазма може некоме да сачува живот, онда је улога оних који су прележали вирус да је донирају - закључује наша саговорница.
ИСКРЕНА ЕМОЦИЈА
КАДА је добила поруку да треба да се јави на преглед у Београд јер је потенцијални давалац крвне плазме, Весна је била на радном месту, а од среће је заплакала. Подржале су је колеге као и менаџмент фирме, јер је то подразумевало и њено одсуствовање с посла, због чега није имала баш никаквих проблема. На Весну је цео "Грунер" поносан, као и њено Власотинце.
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (1)