ИНТЕРВЈУ Психотерапеут Зоран Миливојевић: Дошло је време да су најугроженији они који немају социјалне мреже

Доктор у кући - Војислава Црњански Спасојевић

02. 08. 2020. у 15:42

ОД почетка епидемије короне, реч коју свакодневно чујемо по неколико десетина пута јесте - социјално дистанцирање. Препоручује се избегавање контаката, грљења, руковања, љубљења када се блиски људи сретну.

ИНТЕРВЈУ Психотерапеут Зоран Миливојевић: Дошло је време да су најугроженији они који немају социјалне мреже

Фото: Новости

- Социјално дистанцирање је несрећно изабрана реч, која се одраније користи у социологији да би указала на то колико се једна група отуђује од друге друштвене групе. Исправан појам је физичко дистанцирање - примећује познати психотерапеут Зоран Миливојевић.

- То што се физички дистанцирамо од других људи никако не мора да значи да се од њих дистанцирамо и социјално или емотивно. Напротив, људи се увек када их угрожава нека виша сила солидарно повезују, приближавају и траже ослонац једни у другима. Они су креативни и сналажљиви, тако да је раније уобичајен стисак руке заменило "руковање" лактовима или стиснутим песницама, а загрљај - тапшање по рамену.

Какве су последице губљења социјалних контаката?

- Стручњаци у различитим земљама су још пре почетка ове епидемије закључили да постоји епидемија усамљености. Оно што смо знали јесте и да су усамљене старије генерације, а изненађујуће у истраживањима јесте то што је све више и више младих који су усамљени. Стање усамљености, без довољно контаката са људима који вас разумеју и прихватају, без додира и неуротрансмитера окситоцина, који се лучи током блиског додира, јесте веома неповољно стање, како по ментално здравље тако и по телесно. Истраживања показују да усамљеност много негативније утиче на здравље од, на пример, пушења цигарета. На све то је дошла епидемија, тако да су најугроженији они који немају своју постојећу социјалну мрежу. Блискост са људима које познајете вирус не може да угрози, али може да угрози стварање нових познанстава.

И пре короне причало се о већој присутности депресије, анксиозности. Дистанцирање ће то вероватно мултипликовати, шта да радимо да бисмо остали нормални?

- Да се дружимо. Познате су кафе преко "Скајпа" или "Вибера", када се двоје дружи посредством неке од апликација и добро исприча, а нису у физичком контакту. Са блиским људима треба причати и о својим осећањима, страховима, тескоби, али и о плановима, надама, начинима како се забављамо. Пресудна је подршка блиских људи, која је заправо индиректна, неприметна, али тако важна за ментално здравље.

Шта да раде они који имају проблем, а немају храбрости, могућности или новца за психотерапије?

- Дружење са блиским људима је сасвим довољно. Подсећам да су људи као појединци и као врста веома "жилави", прилагодљиви, предодређени за много веће стресове, при чему су и "еластични" или, стручно, резилијентни. То значи да се савију под притиском негативних догађаја и ситуација, али да се врате у своје првобитно стање када притисак престане. Поготово ми овде, на овим просторима, јер смо у протеклих 30 година свашта доживели, па остали здрави. Психотерапију препоручујемо само онима којима блиски људи не могу да помогну, а сада имамо и бесплатну психотерапијску помоћ посредством броја 19833.

Како спречити "пуцања" када се искључују уобичајени вентили - путовања, изласци, дружења, групни спортови?

- Тачно је да је могућност заражавања, али и мере које се спроводе против тога, значајно ограничила наше слободе, али унутар тих граница увек постоји могућност да људи остваре своје потребе и жеље. Непријатно осећање осујећености нас мотивише да нађемо друге начине да задовољимо те жеље. Сећам се оног Кинеза из Вухана који је оптрчао маратон око свог кухињског стола. Људима треба равнотежа између рада, одмора и забаве, а сада нам је најпотребнија забава, јер нас она пуни животном енергијом. Уз поштовање противепидемијских мера, многе активности могу се одвијати ван куће, у спољашњем свету.

Сведеност на породично окружење може показати бројне нерешене проблеме које има породица. Да ли је ово тренутак да се ти проблеми решавају?

СТРАНПУТИЦА КОЈА ПОВЕЋАВА ОТУЂЕНОСТ

У време изолације друштвене мреже замењују контакте уживо. Какви ћемо бити после короне?

- Друштвене мреже су одраније код нас веома присутне, нарочито зато што има превише људи са превише слободног времена. Епидемија је само натерала старије генерације да се технолошки описмене, али ова врста отуђења је више присутна дуже од деценије. Ништа не може заменити људски сусрет уживо, тако да смо на странпутици која ће повећавати отуђење и усамљеност у друштву.

- Породице функционишу на сличан начин и када је редовна и када је ванредна ситуација. У оваквим условима увек нам је породица уточиште, укључујући и рођаке. То су емотивне и крвне везе које су најснажније и највећи извор солидарности. Огромна већина породица одлично функционише, али се то одвија у тишини, без привлачења медијске пажње. Има и оних других, које су биле и остале дисфункционалне, где овај спољашњи притисак повећава унутрашње напетости, а што доводи до немилих догађаја.

Какве су последице неодласка у школу и онлајн наставе по децу, посебно тинејџере?

- У школи, у разреду, не усвајају се само нова знања, него је веома важно и дружење. У том дружењу се догађају разноразне ситуације: конфликти, солидарност, љубави.... Дакле, школе социјализују појединца у групу и омогућују му да стекне разноразне социјалне вештине, помажу му да одрасте. Када се деца "школују од куће" све то изостаје. То је велика штета за актуелну генерацију. Дружење изван школе и куће јесте нека замена за то, али недовољна. Будућност, а можда и нека истраживања, показаће какве су негативне последице овог периода на младе.

Да ли су разноразне теорије завере које круже друштвеним мрежама израз немоћи и страха, или пак још један од социјалних вентила, потрага за истомишљеницима?

- Савремено доба обележава опште неповерење и непостојање стварних ауторитета којима се може веровати. Чак и у новијим филозофским теоријама је оспорен концепт истине и стварности. Живимо у време постистине. Када купите телевизор или "паметни" телефон, он вас прислушкује и шаље кључне речи које изговарате, па вам се на интернету појављују рекламе на те теме. Није јасно да ли смо људи или смо постали роба. У таквом свету људи покушавају да схвате шта се догађа. Ја не користим реч "теорије завере", јер не знам шта је истина. У питању су теорије које имају неку своју логику, али за многе од њих ми не можемо знати да ли су тачне или погрешне. То су дакле "веровања" која деле одређене групе. Људима који су много пута били слагани, обманути и искоришћени не замерам што су постали неповерљиви.

Мислите ли да ће се све ове промене дугорочније одразити на наше животе и да ће свет за годину или три изгледати другачије?

- И без ове епидемије свет је почео да се мења превише брзо. То је такозвано убрзавање историје. Ова епидемија ће проћи, али оставиће трага. Многа предузећа ће наставити да раде од куће, онлајн куповина ће се експлозивно развити, роботи и компјутери ће заменити неке професије. Иако су многи забринути како ће 5Г мрежа утицати на живе системе, главна опасност је да када она буде прихваћена као платформа, ми улазимо у потпуно компјутеризовано друштво "паметних" градова, возила без возача, танкера без посаде, ратних робота... Та визија мене плаши, јер је то друштво без приватности, друштво потпуне контроле свега и свакога. Наравно, ако велика економска криза, која нам следи, то све не одложи на неколико година.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЗЕЛЕНСКИ САЗВАО ЧИТАВ ГЕНЕРАЛШТАБ: Издао хитно наређење, тек сада следи хаос на фронту у Украјини

ЗЕЛЕНСКИ САЗВАО ЧИТАВ ГЕНЕРАЛШТАБ: Издао хитно наређење, тек сада следи хаос на фронту у Украјини

УКРАЈИНСКИ председник Владимир Зеленски хитно је сазвао састанак са високо позиционираним званичницима Генералштаба и војске због ситуације на фронту, наводи британски експерт Александар Меркурис на свом блогу на Јутјубу.

04. 05. 2024. у 20:06

Коментари (2)

УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА Вучић положио цвеће у школи Владислав Рибникар (ФОТО)