Друштво

ПРИЧА СТАРА ВИШЕ ОД ЈЕДНОГ ВЕКА: Овај чудесни хлеб је отхранио српског војника

Марија Стевановић

23. 07. 2020. у 00:50

У МУЗЕЈУ Понишавља у Пироту већ деценијама се са посебном пажњом чува један експонат – раритет у Србији, али и у Европи.

ПРИЧА СТАРА ВИШЕ ОД ЈЕДНОГ ВЕКА: Овај чудесни хлеб је отхранио српског војника

У питању је таин, војнички хлеб, умешен давне 1912. године, који је неколико година заједно са својим власником пролазио многе голготе.

Прича о хлебу старом више од једног века везана је за Пироћанца Алексу Здравковића, учесника Балканских и Првог светског рата. Он је приликом мобилизације 1912. године добио следовање војничког хлеба који, упркос многим искушењима и недаћама током шестогодишњег ратовања, није појео.

- Његова мајка га је у ствари заветовала да не сме да окуси ни залогај овог хлеба, него да га читаво време носи уз себе и да ће га на тај начин таин чувати од смрти - објашњава Мила Панајотовић, кустос-историчар Музеја Понишавља у Пироту.

Алекса није много обраћао пажњу на мајчину причу, али је носио таин у торбици око струка не говорећи никоме о завету. Онда су се, једна за другом, ређале битке које су овом парчету хлеба дале другачије значење.

- Било је неколико догађаја опасних по његов живот, међутим, таин га је сачувао. Једном приликом, метак који је био намењен Алекси, у ствари је завршио у његовој чутурици са водом - додаје Панајотовићева.

Прича о чудесном хлебу ширила се међу ратницима, па је тако доспела и до Француза и Енглеза који су долазили да га виде. Нудили су власнику велики новац да га откупе, али Алекса није хтео да изневери мајчин завет и задржао је своју амајлију, записано је, поред осталог, у рукопису Доживљаји Пироћанаца у Балканском и Првом светском рату, некадашњег управника Музеја, Душка Ћирића.

Носећи таин у торбици око појаса, Алекса Здравковић се после завршетка Првог светског рата, вратио као наредник у свој Пирот, овенчан бројним одликовањима. Са собом је донео и причу која је била усуд сваког српског војника – сачувати живот у једном рату, да би затим отишао у следећи. За то су, уз Божју помоћ, били потребни храброст, срећа и амајлија. У овом случају, таин.

(РТС)