Уметност поново под небом Слободишта: Оживљава комплекс који је у Крушевцу грађен по идеји Добрице Ћосића
КРУШЕВЉАНЕ ништа није могло да спречи, током друге половине 20. века, да од 28. јуна до 7. јула буду на Слободишту, Меморијалном парку на ободима Багдале, који је, по идеји књижевника Добрице Ћосића, пројектовао славни архитекта и потоњи градоначелник Београда Богдан Богдановић.
Фото: С. Бабовић
Крушевац се током традиционалне манифестације "Свечаности слободе", селио у амфитеатар на отвореном који је грађен када и комплекс, од 1961. до 1965. године. Публика је уживала у позоришним и балетским представама, концертима, наступима највећих имена југословенске уметности.
Иако је неретко обећавано, повратак Крушевљана на Слободиште, на начин на који се то подразумевало у прошлости, никада се није остварио, али је епидемија изгледа на путу да поново "открије" јединствен простор где је представе, без даха, посматрало и више од 10.000 људи. Крушевачко позориште од 15. јуна до 3. јула организује ревију "Под овим небом", под окриљем обележавања Видовдана, великог српског празника и славе града. На Слободишту ће се играти пет представа: "Звонар Богодоричине цркве" 15. јуна, "Како вам драго" 19. јуна, "Оливера, кћи Миличина", 26. јуна, дан касније "Вилинска кочија" и "Фамилија, чин трећи, сцена 14", 3. јула.
- Немамо још могућности да играмо на нашој сцени, па смо одлучили да сезону завршимо на Слободишту, а можда већ следеће године то поново постане традиција - каже Бранислав Недић, управник Крушевачког позоришта. - Многи се сећају како је амфитеатар, седамдесетих и осамдесетих година, био препун, публика је уживала, а наступ на свечаностима у Крушевцу био је ствар престижа.
Памте се извођења позоришта из Београда, Марибора, Загреба, Сплита, опера из Скопља, Новог Сада... Давне 1969. Народно позориште из Београда представило се "Зимском бајком" са Миром Ступицом, Мијом Алексићем, Милошем Жутићем, а револуцију је изазвала опера "Губец бег" Казалишта "Комедија" из Загреба 1976. са Јосипом Лисац...
- Народ је живео за свечаности, никоме није било тешко да након полагања цвећа на Споменик косовским јунацима пешачи до Слободишта, а многи би сатима раније били тамо, да заузму места - каже новинарка РТС-а Горана Мићић Младеновић. - Учествовала сам у програмима као гимназијалка, а као студенткиња и дипломац радила сам у тиму Момира Брадића, који је водио ту институцију. За неколико дана гледаћу наступ своје ћерке у представи.
Свечаности су се реализовале кроз меморијални ритуал, где су централно место заузимали чин паљења прометејских ватри и програмски организован фестивал. Слободиште је требало да прерасте у савремено светилиште.
- Радње које су се одвијале на овом простору у току свечаности биле су у складу с поруком овог комплекса: ритуални део спроводио се приликом отварања и затварања манифестације, полагањем венаца на споменик у центру града, формирањем поворке, одласком на Слободиште, полагањем цвећа на спомен-плочу, паљењем ватри на жртвеницима од стране лучоноша, читањем "Повеље живих" Добрице Ћосића и извођењем монолога Прометеја из Есхилове трагедије - прича Сања Рутић Воротовић, виши кустос историчар у крушевачком Народном музеју. - Остали дани били су непосредно предодређени репертоару (рецитал свечаног, слободарског духа, драмски програм, концерт КУД-а, Филхармонијског оркестра).
Читава концепција програмских садржаја у вези са Слободиштем, која је настала шездесетих година у социјалистичко-комунистичком периоду, мења се од деведесетих година прошлог века, да би замрла од 2001. године, у времену политичких и идеолошких промена у Србији. Видовданске свечаности задржале су ритуале паљења ватре, читање (нешто измењене) повеље и полагање цвећа. Литургија се одржава у Лазарици, а литија иде све до Споменика косовским јунацима, где се одржава помен настрадалима.
ХЛЕБ И СЛОБОДА СУ С НАМА
КОМПЛЕКС Слободиште, културно добро од велико значаја, обухвата 80 хектара на југозападном ободу града. За време фашистичке окупације (1941-1944), ту се налазио логор са стратиштем за 1.650 цивила и родољуба. Историчарка Сања Рутић Воторовић наводи да је 29. јуна 1943, као вид одмазде, окупатор стрељао 324 људи (припадника ЈВО и партизанског покрета). Данас је ту меморијални комплекс с масовним гробницама. Споменички елементи су Стратиште и Хумке, као и два амфитеатра - Долина поште, са јатом камених птица, и Долина живих, којима се приступа кроз кружну Капију Сунца и где је позорница са гледалиштем. Суштина читавог комплекса одређена је двема сугестивним порукама: "Под овим небом, човече, усправи се" и "Хлеб и слобода исто су нама". По пројектима архитеката Богдана Богдановића и Светислава Живића, 1978. године урађен је Дом Слободишта.
ВАШИНГТОН ПОСТ ТВРДИ: Руска служба спремала сценарио са атентатом на Орбана
РУСКА Спољна обавештајна служба (СВР) наводно је разматрала планове за утицај на изборе у Мађарској, укључујући и инсценирање атентата на премијера Виктора Орбана, у циљу јачања подршке Орбану, показује интерни документ до којег су дошле европске службе безбедности, пише данас Вашингтон пост (WП).
21. 03. 2026. у 13:35
КУЛТ ПРЕДАКА У ПЛАМЕНУ МРЖЊЕ: 45 година од паљења конака Пећке патријаршије – Злочин који је најавио Мартовски погром
ОВЕ седмице пре тачно 45 година, српски народ и Српска православна црква занемели су пред призором који је наговестио деценије страдања на Косову и Метохији.
17. 03. 2026. у 19:10
МИЛЕО АУТО-ПУТЕМ: Полицајци били у чуду кад су видели КО је за воланом (ВИДЕО/ФОТО)
КАДА су због споре вожње на ауто-путу зауставили аутомобил марке Доџ, полицајци из Огдена у америчкој савезној држави Јута, помислили су да је возачу позлило.
22. 03. 2026. у 22:25
Коментари (0)