ОПРЕЗ -ТЕЛЕФОНСКЕ ПРЕВАРЕ У СРБИЈИ УЗЕЛЕ МАХА: Број оштећених жртава све већи, ево како да се заштитите

ТЕЛЕФОНСКЕ преваре узеле су маха у Србији, као и у свету, а број оштећених жртава у нашој земљи је све већи.

Фото: Unsplash/Jonas Leupe

Стручњак у области информационе безбедности објаснио је за медије, како да се грађани заштите од превараната и које су то шеме по којима они обично налазе своје мете.

Према до сада виђеним преварама, до њих углавном долази када жртва прими позив, или поруку, где јој преварант каже да је доктор или полицајац и да треба да му да велики износ новца, како би се покрили трошкови операције за његовог члана породице који је доживео тешку несрећу, а грађани у том бунилу без размишљања хитно уплаћују тражени износ.

Немања Петровић, саветник у области информационе безбедности, у компанији Сецит Сецуритy, за почетак наглашава да у ризику од преваре нису само старији суграђани.

- Распрострањено је уверење да су мета искључиво старије особе, али то није у потпуности тачно. Мета су грађани свих узраста, а преваранти често прилагођавају причу профилу саговорника, бирајући сценарио у који би та особа најлакше поверовала. Телефонске преваре данас представљају масовну и системски разрађену криминалну делатност у којој и мали проценат успешних покушаја доноси значајну материјалну корист. Размере овог феномена потврђује и полицијска акција спроведена овог месеца, којом је откривена и онеспособљена инфраструктура коришћена за више од 600.000 позива - истиче Петровић.

Он открива како преваранти доспевају до бројева телефона грађана.

- Бројеве телефона починиоци најчешће прибављају из компромитованих база података доступних на интернету, из јавних огласа и са друштвених мрежа. Затим следи провера, најчешће путем аутоматизованих позива са непознатих, обично иностраних бројева, у којима се нико не обраћа или се веза одмах прекида. Сврха ових позива је да се утврди да ли је број активан и да ли се корисник јавља на непознате позиве. Сваки број на који се корисник јави, или узврати позив, евидентира се као активан и постаје мета будућих покушаја преваре. Информације које грађани сами објављују на друштвеним мрежама преварантима могу помоћи да причу прилагоде конкретној особи и учине је уверљивијом - наглашава стручњак за информациону безбедност.

Foto: Pavel Horak / Wavebreak / Profimedia

Петровић подсећа грађане да преко телефона никада не треба да говоре своје банкарске шифре.

Стручњак за сајбер безбедност наглашава да се преваранти служе разним лажним причама како би жртвама што пре испразнили рачуне.

- Међу преварама које наносе највећу штету су лажне инвестиционе платформе које обећавају брзу и сигурну зараду на криптовалутама или акцијама познатих компанија, при чему жртва постепено улаже све веће износе. Веома су честе и преваре у којима се нападачи представљају као службеници безбедносних одељења банака, тврде да је рачун угрожен и налажу да се средства хитно пребаце на "безбедан прелазни рачун". Посебно су тешке породичне преваре, у којима позивалац тврди да је члан породице изазвао саобраћајну несрећу или је у њој повређен, па се од жртве хитно тражи новац за кауцију или лечење. Старије суграђане често погађају и преваре са лековима, у којима се позивалац представља као представник приватне клинике или удружења пензионера и нуди препарат чија је цена вишеструко већа од стварне вредности. Треба имати на уму да се лекови не прописују и не продају телефоном, већ се свака терапија договара искључиво са изабраним лекаром - истиче Немања Петровић.

 - Основно правило је да банке и полиција никада телефоном не траже ПИН, једнократне верификационе кодове, нити пренос средстава на такозвани "сигуран рачун". Број приказан на екрану не треба се сматрати доказом о идентитету позиваоца, јер се техником лажног приказивања броја може приказати број који нападач жели да видите. Зато увек препоручујемо да се у свакој сумњивој ситуацији разговор прекине, а институција или особа позову директно, на проверен број - подвлачи Петровић.

Он каже да, када неко већ прими сумњив позив, у ком му траже новац за тешко повређеног члана породице, може помислити и да чује глас те вољене особе, иако то није она, већ њен клониран глас.

Фото: Liubomyr Vorona / Alamy / Profimedia

- Уколико вас неко обавести да је члан породице повређен или у невољи, немојте поступати инстинктивно или исхитрено. Пре било какве одлуке позовите ту особу на број који већ имате, јавите се другим члановима породице или се распитајте у болници, односно полицији. Такође, због све чешће злоупотребе и доступности технологија које омогућавају лако и уверљиво клонирање гласа, саветујемо и договор о породичној контролној речи којом се може проверити идентитет саговорника, иако је таква мера донедавно могла деловати претерано, чак и параноично - упозорава експерт за сајбер безбедност.

Петровић наводи и да, иако су сајбер криминалци веома вешти, није немогуће прозрети их.

- Већина телефонских превара није технолошки софистицирана. Њихова снага лежи у психолошкој манипулацији, односно у вештини да се код саговорника изазове емоција која потисне рационално расуђивање. Преваранти се представљају као ауторитет, попут службеника банке, полицајца или директора организација у неким напреднијим нападима. Стварају осећај хитности тврдњом да ће рачун бити блокиран, изазивају страх и саосећање причом о повређеном члану породице, а похлепу и радозналост обећањем лаке зараде или наводног добитка. Грађани превентивне поруке примају у мирним околностима, док их преваранти контактирају у тренутку изазване панике, када и добро информисана особа може да донесе погрешну одлуку. Нови алати, попут вештачке интелигенције којом се може имитирати глас, додатно олакшавају преварантима посао, али основни механизам остаје исти - напомиње наш саговорник и додаје:

- Зато је најважнија порука следећа: ако током телефонског разговора осетите страх, узнемиреност или узбуђење, а саговорник од вас истовремено тражи да нешто хитно урадите, то треба да буде сигнал да застанете. Уместо инстинктивне реакције, прекините разговор и независно проверите информацију - закључује Петровић.

Foto: Dan Grytsku / Alamy / Profimedia

Подсетимо, у последњој акцији хапшења сајбер криминалаца, названој "Силентиум", у Смедереву су приведена двојица осумњичених старости 26 и 27 година.

Како се наводи у саопштењу МУП-а, сумња се да су ухапшени обезбеђивали услуге интернет телефоније (ВоИП), које су извршиоцима превара омогућавале да лажно приказују број позиваоца и представљају се као запослени у банкама или полицијски службеници, како би грађане довели у заблуду и прибавили противправну имовинску корист.

Према подацима немачких истражних органа, преко ове инфраструктуре упућено је најмање 600.000 позива, а осумњичени се доводе у везу са помагањем у више од 18.000 случајева превара. У 70 случајева до сада је потврђена штета од приближно 764.000 евра, док се приход остварен пружањем ових услуга процењује на више од 1,6 милиона евра.

Акција је спроведена у оквиру ЕМПАЦТ циклуса, у активности усмереној на сузбијање превара путем кол-центара, којом је руковођено из Србије.

(Курир)

БОНУС ВИДЕО: 

Мирослав Илић на предизборном скупу "Александар Вучић - Уједињена Србија"

Препоручујемо

Београд

0 0

О ПУТОВАЊИМА И КЊИГАМА : Виктор Лазић гостује у Панчеву

20. 10. 2026. у 11:06

Хапшења и истрага

0 0

ЈЕЗИВЕ ПРЕТЊЕ СТИГЛЕ НА МЕЈЛ: Нове дојаве о бомбама у неколико школа

19. 10. 2026. у 10:55

Београд

0 0

"БАШТА" УМЕСТО ЛОКАЛА : По уклањању бесправних објеката на Зеленом венцу уређен кутак за одмор

20. 10. 2026. у 11:04

Београд

0 0

ПОМОЋ ЦРВЕНОГ КРСТА : Панчевци добијају додатне пакете хране

19. 10. 2026. у 11:37

Svet

Novi Putinovi lojalisti: Lete glave u Kremlju, a ovo su sada ključni igrači u Moskvi

2026-10-20 15:11:00

Svet

Histerija u avionu: Putnica plakala tri sata zbog muža, a kad vidite gde je on sedeo zaceniteće se smeha!

2026-10-20 14:50:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације