ПОТРЕСНА ИСПОВЕСТ СРБИНА ИЗ КНИНА: Јован испричао своју причу, а онда се захвалио Вучићу што чува сећање на страдале

ЈОВАН Вученовић, Србин родом из Книна, који је међу 251.000 Срба протеран са свог огњишта у Хрватској током злочиначке операције "Олуја", говорио је за "Новости" о данима егзодуса, напуштању родног краја, животу у избеглиштву и сећањима која, како каже, ни после више од три деценије не бледе.

Фото: Приватна архива/Јован Вученовић

Јован је своју исповест започео присећањем на август 1995. године и тренутак када је био приморан да напусти свој дом.

- Година 1995, август, почетак августа. Сећам се гранатирања, тешко је то описати речима. Са свих страна гранате падају око куће и близу куће - на сву срећу не на моју, али у окружењу недалеко да. И већ током дана неке најближе комшије су већ биле отишле. Ми смо увече кренули. Ја сам преузео, на предлог једног познаника, да возим његов трактор, његовог таста, ташту и шурака, своју супругу, као и још 27 својих комшија који су живели десетак километара од Книна, помислио сам да се иде на дан-два и враћамо се назад. Тако да сам своје ауто оставио у гаражи. Нисам скоро ништа ни понео, како да вам кажем... Понео пешкир, да могу да се оперем, неки комад хлеба и тако нешто, за дан-два. Преспавао сам у Санском Мосту, у школској дворани, где нас је сместио један комшија. Ту су људи долазили на конак. Видело се да су уплашени и да тешко подносе све што се дешава. Нико ни са ким није разговарао, иако смо се као комшије добро познавали. Није било шта да се каже. Свако се борио са својим мислима, својом муком и својом трагедијом. Размишљали смо зашто нам је све то уопште требало и због чега се догодило. Нисам ја, нити су моји родитељи, дошли 1991. године да, како они кажу, окупирамо Хрватску. Моји преци су тамо дошли још у 13. веку, можда чак и раније. И, нажалост, кад смо кренули кроз центар Книна, онда сам схватио да ће ту бити теже  вратити се, јер су призори били очајни - присетио се Јован и наставио:

- До деведесетих година живео сам у уверењу да никад не може доћи до оружаних сукоба и рата, да ће људи који су деценијама живели у истој држави једни против других подићи оружје. Тако сам васпитан, да људе ценим по доброти, а не по изгледу, вери или нацији. Међутим, испоставило се да друга страна није размишљала на исти начин. Ја припадам православним верницима, а католици су живели двоструким животом. Живели смо као комшије, пријатељи, па чак и рођаци, јер је било много мешовитих бракова. Ми Срби смо, за разлику од њих, веровали у братство и јединство. Међутим, касније сам стекао утисак да су припреме за оно што се догодило почетком деведесетих почеле много раније, а не тек после вишестраначких избора. Тек кад сам дошао у Србију, почео сам озбиљније да проучавам догађаје из периода од 1941. до 1945. године. Схватио сам да о многим страдањима нисам знао готово ништа, јер се о томе мало говорило. У тадашњем систему владало је уверење да не треба отварати старе ране, већ да треба чувати привид братства и јединства. Када сам дошао у Србију, почео сам детаљније да проучавам период од 1941. године и догађаје из Другог светског рата. И док сам анализирао доступну литературу, дошао сам до закључка да је народ у НДХ подигао устанак због усташких злочина, а не због партизана, четника или било које друге организоване војне формације, већ као реакцију на страдања којима је био изложен - рекао нам је Јован.

Затим је описао злочине које су починиле усташке власти током постојања Независне Државе Хрватске.

- Значи, до тог 27. септембра усташе су извеле на подручју НДХ преко 460 ратних, да кажем, акција против Срба, Јевреја и Рома. Од тог броја највише их је било у Босни и Херцеговини, око 190, у Славонији око 110, на Кордуну 80, у Лици 50, Далмацији 15, а у Загребу око 10. Истовремено се мора рећи да су за време постојања НДХ имали око 250 својих акција злодела, злочина и иживљавања над српским народом, а првенствено над Јеврејима и Ромима. У тих неких 250 највећих злочина убијено је, малтретирано, заклано и страдало од 100 па до неколико хиљада људи. Постоје случајеви којих се наш народ, посебно старије генерације, и данас сећају, а који су се све време плашили да би се управо нешто слично могло поновити. И поновило се деведесетих. Тешко је појмити шта се дешавало 1941. године. Тим питањем су се бавили бројни научници и историчари, али ја сам дошао до података да је на подручју НДХ постојало око 20 логора за Србе и Јевреје. Да не говоримо о свему што се дешавало нашем народу. Према неким истраживањима, Срби су убијани на 54 различита начина. То није било као код Немаца – метак у чело и готово. Овде је било иживљавања, било је мржње и жеље да се људима нанесе што већа патња. То је оно чега смо се и ми 1991. године плашили - испричао је Јован.

Потом је навео, како каже, један од примера монструозности злочина које је проучавао.

- Не могу се свега сетити, али један од примера те монструозности је случај из августа 1942. године у логору Јасеновац, кад је, како се наводи, организовано такмичење у томе ко ће више да закоље логораша. И титулу "краља кољача", како се причало, добио је фратар Петар Брзица који је заклао 360 људи. А да не говорим о другим злочинима. На Кордуну су, рецимо, побили све које су нашли у једном селу, укључујући и децу. Постоје сведочења о стравичним злочинима над девојчицама и дечацима, о такозваном "машинском колу", о чему се мало говори и мало зна. Свако дете је заклано тј. пререзано ножем испод врата. Они су прво девојчице скинули голе, полегли их на леђа и онда су на голе девојчице стављали 10 других голих дечака и поређали их у мртво коло - ножице прстима унутра а главе према вани на размерном растојању. О томе се мало прича и мало зна. Него, има и других злочина. После ослобођења Загреба 1945. године, на прославу су, како сам чуо, позивали и људе повезане са усташком идеологијом - испричао је наш саговорник.

Јован је казао да су усташе деведесетих намерно прозвали Србе агресорима да би сакрили злочине које су починиле усташе током Другог светског рата. 

- А наши преци су тамо живели седамсто година пре. Православни манастир Крупа је на подручју данашње Хрватске подигнут 1317 године, манастир Крка 1350. године, Драговић 1325. Нисмо ми окупирали Хрватску, него је српски народ допринео томе да Хрватска добије државност. Краљевина Југославија је њоме управљала 18 година. Србија није хтела ништа да наплати, а могла је - оценио је Јован.

Вученовић нам је открио и најновију информацију коју је чуо.

- Ево, сад чујем најновију информацију. Једна жена, чије је дете од десет година овде у Србији обележавало породичну крсну славу, ставило је на главу српску шајкачу, јер је Србија прихватила нас овде, и подигло три прста. Та фотографија је дошла у Хрватску, а када је жена отишла тамо да обиђе своје огњиште, родно село и завичај, добила је 15 дана затвора. Само због поступка свог детета, које није ништа учинило у Хрватској. Само је чувало своје обичаје. Па како онда ја да одем и било шта кажем некоме? Они не дозвољавају да им се каже права истина, јер их то боли. Ево, видимо да Пленковић слави Олују и тако даље. Они уживају, јер немају историју. Њихова историја почиње 1995. године - изјавио је Јован.

Он нам је рекао да, срећом, у "Олуји", осим дома и сећања на детињство, није изгубио чланове уже породице, али чланове шире породице јесте.

- За њих се историја не завршава 1995. године нашим протеривањем. Хелсиншки одбор који је основан 1993. године у Загребу, је на терену за време и после акције "Олуја", на подручју општине Книн обишао, мислим, 42 или 43 насеља, и већа и мања. Како би војници рекли, пречешљали су терен. Према ономе што су утврдили, само у два села нико није убијен – у селу Кијево и у селу Поткоње, јер тамо није било Срба. У свим осталим селима убијани су људи, на различите начине – одузимањем живота, клањем, паљењем и тако даље. За све то нико није одговарао, као ни за многа друга злодела. А нама се суди због три подигнута прста. Ако одете у Крајину, можете завршити у затвору. Па ко онда сме да иде тамо? А наши људи и даље иду тамо на море - рекао је Јован.

Он се поново присетио дана када је морао да напусти свој дом.

- Мој живот се променио из темеља, за 180 степени. Оно што је било доле, сад је постало горе. Ја сам 40 година живео у Книну и тада је тамо било 90 одсто православног живља. Данас тамо немате 7-8 одсто православаца. Ја сам ишао тамо пре пар година, задњих неколико година почела су хапшења, ни за шта. Људе осуђују само зато што неко тамо поднесе неку пријаву против некога. Немају своје мишљење, тамо више нема никога да видите. То су углавном стари људи који се, мање-више, сви баве својим проблемима, својом муком и својом трагедијом. Ја сам живео у једном малом подгорју где је било, не знам, око 70 кућа и око 400 душа. Данас, у том делу где сам ја живео, има само осам кућа у којима живе они који су ту живели и 1991. године. У три куће живе три удовице, а имају по једног сина. Ти момци који су отишли одавде сада имају преко 50 година. Значи, 31 годину тамо се није родило српско дете и неће се родити, јер нема од кога да потекне - тужан је Јован.

Он је напоменуо да је покушао да поврати имовину.

- Имовину као имовину било је тешко повратити, али чињеница је да је, не знам тачно колико, али процењује се да је око 20.000 домаћинстава било урушено, запаљено, минирано и тако даље. Али тих 20.000 објеката није било празно – они су били пуни покретне имовине. Та штета је непроцењива. Да не говоримо о оном времену кад се све то односило и на друштвене објекте, привредне и културне установе. Хрвати су током "Олује" протерали око 251.000 Срба. То је огромна цифра. И, нажалост, мало ко то спомиње као доказ њихове геноцидности. Они су направили геноцид над нама, протерали људе који су тамо живели дуже него што су они живели. Пре су дошли на подручје где није живео нико други. Значи, они су аутохтони, али до Првог светског рата хрватска нација није ни постојала - рекао је Јован.

На питање шта би поручио својој деци и унуцима, Јован је рекао:

- Волео бих да они знају онолико колико ја знам. Нашао сам начин да сачувам од заборава оно што знам – свој завичај, своје окружење у којем сам живео и те догађаје – па сам све то преточио у књигу "Отети идентитет из подрињског завичаја", управо због својих потомака. Морам рећи да село мојих родитеља, које се зове Кољане, пре сто година имало је 2.400 становника, од чега је 95 одсто било православаца. Данас тамо живи око 600 православаца. У то рачунам и два свештеника у манастиру Драговић, као и још четворо људи који су пореклом православци. Они тамо живе као што ми овде живимо, али ја им говорим да они морају сваког дана да доказују да су лојални грађани Хрватске. То је гола чињеница – да морају да показују своју лојалност држави у којој живе. За разлику од тога, овде свако може да дође, не само да се одмори и проведе, већ и да зарађује велике новце. Као и да пљује по Србији и демократији - Хрвати овде имају своја права. А питам се, каква права Срби имају у Хрватској? Хрватима овде ништа не фали. А тамо су, како видим, чак забранили да буду у њиховој влади. То је, по мом мишљењу, геноцидна одлука - рекао је Јован.

На крају разговора, Вученовић се захвалио држави Србији на помоћи коју је пружала свих ових година. Посебно је истакао помоћ коју је, како је навео, држава Србија пружала избеглим и расељеним породицама кроз различите видове подршке – од решавања стамбених питања, изградње и доделе кућа, помоћи повратницима и очувања веза са завичајем, до подршке културним и завичајним манифестацијама које чувају успомену на страдања и живот Срба из Крајине. Захвалио је председнику Александру Вучићу на, како је рекао, напорима да се очува култура сећања на страдале и протеране, као и на обележавању важних датума и догађаја из деведесетих година. Вученовић се захвалио и крајишким и завичајним удружењима која такође, кроз музику, игру, тематске вечери и друге манифестације, негују традицију, обичаје и сећање на завичај. Посебно је споменуо избегличка насеља на подручју Земуна, где су се после ратних дешавања деведесетих година населиле бројне породице из Крајине и других крајева. Међу њима се издвајају Бусије, где и сам живи, али и Грмовац, Алтина, Камендин, Земун Поље и друга насеља у којима су многе породице започеле нови живот, истовремено чувајући успомене на своја родна места, обичаје и традицију.

БОНУС ВИДЕО: "ОЛУЈА" ЈЕ ГЕНОЦИД: Јасна порука из Сремских Карловаца

Препоручујемо

Регион

0 5

ПОРУКЕ МРЖЊЕ И РЕВИЗИЈЕ ИЗ КНИНА Пленковић слави "Олују", Милановић открио улогу Америке

05. 08. 2026. у 13:51

Политика

0 0

ПРЕМИЈЕР МАЦУТ ПОСЕТИО ВАСИЉЕВИЋЕ: Држава ради на томе да прогнаним породицама омогући услове за живот (ФОТО)

05. 08. 2026. у 13:36

Политика

0 7

СКАНДАЛ БЕЗ ПРЕСЕДАНА: Хрватски министар шокирао изјавом - Жали што није учествовао у "Олуји"

05. 08. 2026. у 12:10

Политика

0 0

ЈЕЗИВЕ БРОЈКЕ: Размере хрватских злочина током "Олује" несагледиве, нису штедели ни децу ни старе

05. 08. 2026. у 12:07

Ekonomija

Računi za struju rastu sa vrućinama: Stručnjaci otkrivaju kako da rashladite dom i uštedite novac

2026-08-05 09:59:00

Ekonomija

Poslodavac može da pomeri već odobren godišnji odmor, ali samo pod ovim uslovima: Evo šta kaže zakon

2026-07-21 14:01:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације