УСКОРО ПОЧИЊУ “ЗЛАТНЕ РУКЕ” У СОКОБАЊИ: Не пропустите специјалитете зачињене традицијом

„Традиција која живи, вештине које спајају!“ слоган је 43. Националног сабора народног стваралаштва, старих заната и традиционалних јела ЗЛАТНЕ РУКЕ, који ће 14. јула бити одржан у Сокобањи.

Foto: Za media/zlatne ruke

У Србији не постоји место без гастрономске манифестације, али се Сокобања може похвалити најстаријом смотром ове врсте, која је први пут одржана 1983. године на иницијативу етнолога Голуба Радовановића. Накратко је организацију преузела Туристичка организација Србије, да би коначно “Златне руке” остале тамо где су и настале – у Сокобањи.

Foto: Za media/Daliborka Stevanovic, direktorka Kulturnog centra Sokobanja

„Традиција ове манифестације дужа је од четири деценије, а колико она доприноси очувању културне баштине и историјског наслеђа целе Србије, као и сокобањског краја говори и велики број излагача који долазе сваке године из свих крајева и такмиче се у некој од категорија. Награда за најбоље припремљено јело из сокобањског краја носи име основача сабора – Голуба Радовановића. „Златне руке“ су најлепша, најпосећенија и свакако најукуснија манифестација која се током лета одржава у Сокобањи и уз „Прву хармонику“ чини наше место препознатљивим на културној мапи Србије“, каже Далиборка Стевановић, директорка Културног центра Сокобања, организатора манифестације.

Свих ових деценија подршку „Златним рукама“ пружа локална самоуправа.

„Манифестација баштини историју, културу и традицију Сокобање захваљујући домаћицама овог краја, које су сачувале старе рецепте и народне рукотворине. Чувамо не само сокобањску, већ и српску културу и традицију“, истиче др Миодраг Николић, председник Општине Сокобања.

Foto: Za media/ Dr Miodrag Nikolic, predednik opstine Sokobanja

Од заборава отргнути рецепти старих јела преносе се генерацијама. Део тог националног гастрономског блага домаћице из целе Србије сваке године представљају посетиоцима „Златних руку“.

“Припремиле смо „Немањичке залогаје“, затим печурке на ибарски начин, сарму са виновим лишћем, паприку из туршије печену на жару, хлебчиће са лековитим биљем…Прави куриозитет су свакако „Немањићки залогаји”, иде сува шљива, тврди сир, четвртина језгра ораха и добра сланина, то ролујете и пржете у маслиновом уљу. Може да буде предјело, али и десерт“, одала нам је Зорица Јаснић из Етно-уметничког клуба „Черенски“ из Рашке.

Foto: Za media/ Etno umetnicki klub CERENSKI

Пажњу посетилаца прошле године привукла је богата трпеза Изворне групе „Руј“ из Рујишта у општини Бољевац.

“Радили смо реконструкцију свадбарског ручка с почетка 20. века. Како су свадбе обично биле с јесени, обавезне су биле печене паприке и туршија, али и џигерица са луком и сутлијаш, односно кувани пиринач са медом. Да не заборавим и рујиштанку ракију, која се пече искључиво од аутохтоне бољевачке сорте шљиве – црвене ранке. Главно јело није било печење, него свадбарски купус и суве паприке пуњене пиринчем и кромпиром. Званице су обавезно доносиле тањир колача, погачу и флашу вина“, објашњава Светлана Станојевић, чланица удружења.

Најбољи промотери кухиње сокобањског краја су Александра Радисављевић из Врмџе и Андријана Ивковић из Мужинца, добитнице признања „Голуб Радовановић“ претходне две године, које су потом наставиле да нижу кулинарске награде.

Foto: Za media/Aleksandra Radisavljevic, selo Vrmdža

„На мојој трпези су пихтије од боба, кравајчићи са сиром, чалама, подробица, суве шливе са пиринчем, сармице од зеља пуњене орасима, суве паприке пуњене семенкама од тикве, пита од вргања. Чалама је бело пилеће месо припремљено са белим луком и брашном, а подробица су јагњеће изнутрице“, открила је Александра, победница манифестације 2024. године.

Рецепт  за успех 2025. године имала је Андријана.

“Спремила сам белмуж, цицвару, трљаницу, пројицу са чварцима, домаћу пресну погачу, сукану гибаницу, бобове пихтије, свињске пихтије, сармицу у виновој лози, пуњену паприку, пребранац, тиквеник, ванилице. Све традиционално и сокобањско.“

Foto: Za media/ Andrijana Ivkovic, selo Mužinac

Током година, манифестација је осим припреме старих јела обогаћена и новим дисциплинама – домаћом радиношћу и старим занатима.

Иван Димитријевић из Алексинца колекционар је народних ношњи у чијим се шарама и мотивима огледа сва лепота различитости српског фолклора.

„Представио сам српску ношњу из Врања, Ниша, Лесковца, Сврљига, Црне Траве, Кобишнице. Много је различитих ношњи на подручју Србије, посебно у пограничним подручјима, а националне мањине, попут Влаха, Словака, Русина имају своје мотиве и у томе се огледа сва лепота традиције.“

Foto: Za media/Narodnje nosnje iz kolekcije Ivana Dimitrijevica

Део традиције отргнуте од заборава, уз добру идеју и креативност, може бити уткан у савремену моду.

„Циљ манифестације је да што више етно мотива сачувамо, тако да израђујемо аксесоар по старим шемама. Ове модерне торбице украшене су шарама из књиге “Српски вез” из 1876. године, али и комбинацијом мотива са влашких кецеља, шукора”, каже Љубинка Станишић из „Актива жена Ниша“.

Да се традиција у Сокобањи мери златним рукама сведочи и награда „Туристички цвет“ која је манифестацији припала 2014. године.

Национални сабор „Златне руке“ сваке године посети више од 5.000 туриста и мештана, а 14. јула придружите се и ви!

Препоручујемо

Туризам

0 5

ОД „ФИЋЕ“ И ПАРАДАЈЗ-ТУРИЗМА ДО АПЛИКАЦИЈА И ОЛ-ИНКЛУЗИВА: Како смо некада освајали Јадран, а где летујемо данас

09. 07. 2026. у 19:24

Туризам

0 1

КУПАЧИ, ОПРЕЗ: Нова забрана у Грчкој која укида омиљену навику Срба - Ризикујете паклене муке на плажи

08. 07. 2026. у 21:08

Туризам

0 0

У ХРВАТСКОЈ ТУРИСТИ БЕЖЕ ЗБОГ ПАПРЕНИХ ЦЕНА: Пленковић хитно реаговао

08. 07. 2026. у 14:07

Туризам

0 1

КАЗНЕ ДО 200 ЕВРА ЗА ШЕТАЊЕ У КУПАЋЕМ КОСТИМУ: Позната европска дестинација уводи драконске мере

08. 07. 2026. у 13:40

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације