ВЕЧНА СЛАВА ДИВ ЈУНАЦИМА: На данашњи дан почела је битка на Кошарама (ВИДЕО)
БИТКА на Кошарама почела је на Велики петак, 9. априла 1999. године, 17. дана НАТО агресије на Србију односно СРЈ, жестоким нападом са територије Албаније. Припадници Војске Југославије успели су херојским отпором, одбраном своје земље по сваку цену, да зауставе несразмерно бројнијег непријатеља.
Фото:Јутјуб принтскрин/Milan Novakovic
Херојски отпор Војске Југославије на Кошарама онемогућио је продор несразмерно моћнијег непријатеља, чиме је намеравана копнена офанзива НАТО на Србију односно СРЈ, пропала.
Најважније чињенице
- Битка на Кошарама почела 9. априла 1999. године артиљеријским нападом из Албаније
- Караула напуштена 10. априла око 19.00 часова
- Контранапад ВЈ започео 14. априла
- Тешке борбе на Ђурђевдан 6. маја
- Средином маја припадници Војске Југославије овладали су врхом Мрчај
- Линије борбених дејстава на потезу код Кошара нису се потом битно мењале до краја ратних дејстава
Циљ непријатеља било пробијање границе
Стратези агресије су заузимањем карауле Кошаре намеравали су да пробијањем границе отворе простор за продор унутар Србије у Метохију и дубље на Косово, односно за копнену инвазију трупа НАТО, али су припадници ВЈ храбрим отпором после 67 дана борбе успели да је спрече.
Насупрот снагама Војске Југославије на простору Албаније налазило се готово 12.000 војника НАТО, од чега 5.000 Американаца, са најмање 30 тенкова и 26 борбених хеликоптера Апач.
Где се налазе Кошаре
Кошаре су смештене на око 200 метара од граничне линије, на висини изнад 1.800 метара. Граничари ВЈ са Кошара покривали су потез од око седам километара државне границе.
Караула Кошаре одабрана је као место пробоја вероватно због конфигурације терена. Простор Кошара налази се на нижој надморској висини од позиција на супротној страни граничне линије, што је агресорима доносило извесну предност, поред чињенице да је реч тешко приступачном појасу Јуничких планина, источних обронака Проклетија.
Почетак напада
Напад је започео артиљеријским дејствима у правцу карауле Морина, у 3.00 часа, 9. априла, са простора Албаније.
Са једне стране очекивало се да припадници Војске Југославије разоткрију своје положаје, са друге, да се концентришу на Морину, односно преусмере од Кошара.
Ватра је потом, у 4.30 усмерена на Кошаре. Док је Војска Албаније тукла артљеријским средствима, минобацачима, топовима, хаубицама, прецизна минобацачка дејства вероватно су била последица присуства припадника Легије странаца.
Масивни напад
Око 6.00 часова терористи започињу масивни напад на три правца, један према самој караули Кошаре, а друга два према стратешким котама, висовима Маја Глава и Раса Кошаре.
Нападача је било око 1.500 - припадници двије бригаде тзв. ОВК, уз артиљеријска дејства из Албаније, док је границу на том појасу бранило нешто више од стотинак припадника Војске Југославије.
Паралелно, по српским положајима из ваздуха је тукао НАТО, при чему је било и тепих бомбардовања и бацања недопуштених касетних бомби.
Борбе без прекида
Без прекида, борбе су трајале током читавог дана 9. априла, наступајуће ноћи и наредног дана. У поподневним сатима првог дана напада, 9. априла, снаге тзв. ОВК овладале су врхом Раса Кошаре, који им је служио као позиција за артиљеријска дејства према ВЈ.
Сутрадан, 10. априла, они запоседају и коту Маја Глава. Није им успело да овладају и врхом Опљаз, где су их припадници ВЈ успешно одбили.
Негде у поподневним сатима 10. априла граничари Војске Југославије, опкољени са три стране, одлучују да напусте саму караулу Кошаре, што се догодило нешто прије 19.00 часова.
Пропагандна машинерија Запада одмах је улазак припадника терористичке такозване ОВК у караулу представила као велику победу.
Припадници Војске Југославије утврдили су се затим на линији одбране која је конфигурацијом била погоднија за одбрану. Уследила је и попуна свежим снагама, припадницима 53. граничног батаљона тада се придружују снаге 63. падобранске као и добровољци, а техничка подршка је ојачана.
Контранапад снага Војске Југославије
Контранапад снага Војске Југославије с циљем запоседања и повратка коте Маја Глава, услиједио је 14. априла. Иако заузимање коте није успело, дејства минобацачима и артиљеријском оруђем са те позиције су потом престала. Исто тако, почетком маја Војска Југославије је настојала да поврати објекат саме карауле, без успеха.
На Ђурђевдан, 6. маја, припадници ВЈ воде тешке борбе с циљем преузимања, повратака, коте Раса Кошаре, што није успело. Инжењерија ВЈ је затим 10. маја успела да допреми два тенка на линију борби, на опште изненађење, имајући у виду недоступност терена.
Наступајуће ноћи НАТО авијација је засула положаје ВЈ великом количином забрањених касетних бомби, што је имало трагичне последице.
Девет припадника Војске Југославије је убијено, а 40 је рањено, поједини тешко.
Средином месеца припадници Војске Југославије овладали су врхом Мрчај, што је побољшало положај бранитеља и одредило распоред снага за потоњи период.
Линије борбених дејстава на потезу код Кошара нису се потом битно мењале до краја ратних дејстава 10. јуна, уз борбе које су све време трајале, мањег или већег интензитета, са линијама растојања и до педесетак метара.
Померање тежишта напада
Неочекивано жилав отпор Војске Југославије, уверио је, по свему судећи, агресоре да је даљи продор на потезу Кошара немогућ, па је крајем маја тежиште напада терористичке такозване ОВК, односно НАТО дејстава, измештено јужније, на гранични појас Паштрик, где је исто тако покушан продор дубље унутар Србије, односно Метохије, а што су снаге Војске Југославије такође успешно одбиле херојским жилавим отпором.
Страдали
- 800 припадника ВЈ учествовало у бици
- 256 припадника ВЈ Рањено
- Међу погинулима: 50 војника, 13 резервиста, 24 добровољца, 18 старешина
У борбама на Кошарама учествовало је укупно око 800 припадника Војске Југославије, а током 67 дана борби погинуло је 108 припадника Војске Југославије, међу којима 50 редовних војника, 13 резервиста, 24 добровољца, 18 старешина официра и подофицира, као и двојица добровољаца, из Русије односно Украјине. Рањено је 256 припадника ВЈ.
Међу погинулим агресорима, односно снагама НАТО били су, осим стотина припадника терористичке такозване ОВК, и један Алжирац, вероватно исламистички фанатик, по један Француз и Италијан.
(Глас Српске)
БОНУС ВИДЕО: Министарство одбране открио детаље о експлозиву пронађеног код гасовода у Кањижи
ЦНН ОБЈАВИО ДА ЈЕ ИРАН ПРОГЛАСИО ВЕЛИКУ ПОБЕДУ, ТРАМП ПОЛУДЕО Саопштење је велика превара, надлежни утврђују да ли је почињено кривично дело
ИРАН је саопштио да је остварио велику победу и приморао Сједињене Америчке Државе да прихвате његов план у 10 тачака, наводи се у саопштењу Врховног савета за националну безбедност Ирана које су пренели државни медији, тврди ЦНН. Трамп је на обајву ЦНН-а експресно реаговао и оптужио их за превару.
08. 04. 2026. у 02:39
ПРОВОЦИРАЛИ НА ГОДИШЊИЦУ НАТО АГРЕСИЈЕ: Ухапшена четворица Албанаца у Србији, погледајте снимке (ВИДЕО)
ПРИПАДНИЦИ Министарства унутрашњих послова, Управе криминалистичке полиције ухапсили су на територији Републике Србије А. С. (1989), Е. В. (1984), Е. Г. (1978) и А. Ц. (2005) држављане Републике Албаније због постојања основа сумње да су извршили кривично дело изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости.
24. 03. 2026. у 20:17
ШОК: "Амери НИСУ спашавали пилота - КРАЛИ су обогаћени уранијум! Катастрофа за Вашингтон"
БАГЕЈ је назвао операцију спасавања катастрофом за Вашингтон, јер иранска војска тврди да су њене снаге уништиле два хеликоптера Црни јастреб и два војно-транспортна авиона Ц-130.
06. 04. 2026. у 19:11
Коментари (0)