СУДИЈА ЈОСИФОВИЋ ИСТИЧЕ: УСТ је било против уставних амандмана, али није протествовало на улици већ се борило институционално

ПРЕДСЕДНИК Управног одбора Удружења судија и тужилаца Србије (УСТ) Ивана Јосифовић истакла је данас да УСТ није подржало уставне амандмане у области правосуђа из 2022. године, али да је своје неслагање и ставове изражавало на институционалан начин, а не позивањем на обуставу рада, на „марширање за правосуђе“, излажење испред зграда судова и тужилаштава, попут неких колега сада.

Фото: Удружење судија

- Иако се тада нисмо слагали са великим бројем тих решења која су у значајнијој мери изменила правни  систем у односу на овај сет закона (недавно усвојене измене пет правосудних закона) којима је само неколико одредаба мењано – УСТ је то радио на миран, демократски, пристојан и достојан начин, у виду писаних примедби, учествовања на јавним расправама итд - навела је Јосифовић гостујући на телевизиј Еуронеwс.

Говорећи о ефектима скупа "Марш за правосуђе" који је одржан у суботу уз учешће малог броја судија и тужиоца (процењено до 70, од укуоно 4.000), Јосифовић је потврдила да постоји право на окупљање судија и тужилаца, али је истовремено истакла да оно не би требало да буде практиковано у вези са темама које се гранично, искључиво или претежно односе на јавно изражавање политичких ставова, све и ако организатори скупа не могу да знају шта ће неко од позваних говорника причати или неко из масе добацити.

 Цитирајући речи једног од говорника на том скупу, председника Адвкатске коморе Београд (Владимира Пријовића): - зато што су криминалци на власти судије, тужиоци и адвокати су на улици, зато што они који нису у затвору, а тамо би требало да буду ми смо данас овде - Јосифовић је била изричита да су за њу као судију кривичара овакви наводи апсолутно неприхватљиви, јер представљају кршење презумпције невиности и свих принципа и начела за која се залажемо.

- Тај адвокат је могао да иступа у своје лично име, јер колико ми је познато око 12.000 адвоката послује у Србији и не може се говорити да је он представник свих адвоката - нагласила је Јосифовић, иначе судија Вишег суда у Новом Саду.

Такође је приметила да је на том скупу био релативно мали број судија и тужилаца који, како је навела, не може да представља респектабилан узорак судија и тужилаца.

- Због тога не може да се каже 'ево судије и тужиоци су изашли на улице', посебно након недавно  одржаних избора за представнике судија у Високом савету судства када су судије експлицитно рекле кога су од кандидата подржале – на свим нивоаима судова, на којима се гласало, нису победили кандидати који подржавају овај вид борбе - истакла је Јосифовић.

Што се тиче критика да је измењеним законима један део одлучивања одузет од Високог савета тужилаштва (ВСТ), а то је одлучивање о приговорима на обавезна упутства главних јавних тужилаца, Јосифовић је подсетила да је њено удружење још у време уставних амандмана указивало да није добро решење да се о приговорима који се тичу конкретних предмета одлучује изван хијерархије, те се залагало да одлучивање остане у хијерархијског структури, (што је изменама закона враћено и о приговорима одлучује непосредно виши главни јавни тужилац).

- ВСТ је један управни орган јавног тужилаштва, он није у хијерархијском систему јавног тужилаштва - појаснила је Јосифовић.

Подсетила је да  УСТ сматра да није било добро решење да се одлука о приговору поступајућег јавног тужиоца који се не слаже са оним што му шеф тужилаштва каже по питању из конкретног предмета износи изван тужилачке хијерархије.

Такође је подсетила да је овим законима измењена јако важна одредба тако да више неће бити у рукама једног човека, односно жене "која је на функцији Вргховног тужиоца 16 година, готово безгранична моћ у погледу упућивања тужилаца у специјализована тужилаштва".

- У време доношења уставних амандмана Венецијанска комисија је рекла да није добро да инокосни орган - један човек одлучује ко, када и на колико ће бити упућен. При томе грађани морају да знају да они који су упућени у специјализована тужилаштва – Тужилаштво за организовани криминал и Тужилаштво за ратне злочине имају дупле плате у односу на своје колеге из тужилаштава редовне надлежности - навела је судија напомињући да жели да улази да ли је то и из којих разлога оправдано. 

О упућивању сада одлучује ВСТ, који по Уставу и закону има овлашћења да бира јавне тужиоце, навела је Јосифовић и подсетила да се за ово решење залагало и УСТ пре уставних амандмана, а што је подржавала и Венецијанска комисија.

Опаске дела јавности да би извршна власт могла да се меша у рад правосуђа јер је законима омогућен по још један мандат за главне јавне тужиоце и председнике судова, Јосифовића је одбацила као нетачне, указујући каква је ситуацијама са судовима у мањим срединама.

- Највећи број судова у Србији нема пуно судија, (као велики судови у Београду и Новом Саду). У тим судовима један или ниједан судија има менаџерске способности или аспирације да се бави председниковањем, па када му истекне тај мандат, а он не може да поново буде биран и долазимо у незгодну ситуацију - појаснила је судија. 

Као још значајнију ствар она је навела да сваком новом председнику суда треба извесно време да се упозна са ситуацијом, да види претходно стање ствари, да направи нове планове и да крене у реализацију.

БОНУС ВИДЕО - ПРОПАСТ ЗАГОРКЕ ДОЛОВАЦ: Крај њеном апсолутизму и манипулацијама

Препоручујемо

Црна Гора

0 0

СРАМНА ОДЛУКА СУЗАНЕ МУГОШЕ: Весна Братић послата у Спуж до 30 дана

18. 02. 2026. у 14:56

Политика

0 2

СРБИЈИ ЈЕ ПОТРЕБНО ЕФИКАСНО ПРАВОСУЂЕ Мрдић: Сет правосудних закона за ефикасно правосуђе и у интересу грађана

14. 02. 2026. у 11:29

Политика

9 5

"ПОЛИТИЧКИ КОМЕСАР СРПСКОГ ТУЖИЛАШТВА" Мрдић: Бојана Савовић ради само оно што јој нареди Загорка Доловац

16. 02. 2026. у 15:24

Политика

7 17

СКУПШТИНА СРБИЈЕ УСВОЈИЛА СЕТ ПРАВОСУДНИХ ЗАКОНА: Предложени на захтев посланика Угљеше Мрдића

28. 01. 2026. у 11:06

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације