СРБИМА ПРЕЧИ ЕНГЛЕСКИ ОД СРПСКОГ: Данас се обележава Међународни дан матерњег језика

Не можемо бити задовољни положајем српског језика који он као национални језик има у Србији и на другим странама српског националног простора. У Србији се не придаје значај важности употребе српског стандардног језика. Нико, нпр. приликом запошљавања, не пита како познајете српски језик, већ како знате енглески језик? А један од главних проблема који води даљем урушавању статуса нашег матерењег језика је његов изразито лош положај у образовном систему.

архива

Овако стручна лингвистичка јавност оцењује статус српског језика међу његовом говорницима, а повод за ову анализу је обележавање Међународног дана матерњег језика који "пада" данас 21. фебруара. Овај празник установио је УНЕСКО 1999. године, а према процени ове организације многи језици су угрожени па сваке недеље "умукне" по један језик.

Наши саговорници упозоравају да српски јези вребају многе опасноти, па наводе неке од њих: код нас одлуке о српском језику и на њему створеној култури, често доносе људи који имају веома слабо образовање и лошу језичку културу, па њихове одлуке имају несагледиве штетне последице по српски национални интерес. Такође, високи државни органи употребљају тзв. родно осетљив језик који разара саме темеље српког језика и тиме крше одлуку Уставног суда који је тај закон суспендовао, али и игноришу мишљења струке, цркве и многих других институција културе.

Како нам каже др Марина Спасојевић, научни саветник на Институту за српски језик САНУ, одговорност за очување језика као идентитетског чиниоца лежи у сваком говорнику, у појединцу, али је брига о подизању свести о језичкој правилности институционална.

- Две су стожерне тачке - сматра она. - Прва је језичка струка, оличена у научним институтцијама и телима: Академији, матичним катедрама, Институту за српски језик САНУ, Одбору за стандардизацију српског језика, Савету за српски језик. Потом долази, једнако важан, образовни систем, којим се кроз наставу матерњег језика подиже ниво језичке културе и функционалне писмености.

Да је српски језик уз Српску православну цркву један од најважнијих српских идентитетских знакова и темељ српског културног обрасца, каже нам академик др Срето Танасић, који је и председник Обора за стандардизацију српског језика.

- Култура представља последњу одбрану националног суверенитета - каже Танасић.- На српском језику је запамћено или записано све што нам се кроз историју догађало, што смо били и јесмо, што смо створили на духовном и материјалном плану. Написано је на српској верзији старословенског језика и на српском народном језику, и готово све је записано на ћирилици. Данас, кад смо државним границама издељен народ, српски језик са СПЦ представља обједињавајући фактор. Српски језик је, дакле, сведок да ми као народ имамо своју историју и богату културу.

Лингвисти већ дуго упозоравају да један од кључних проблема у очувању српског језика и ћирилице лежи у - образовном систему.

Тако др Владан Јовановић, в.д. директора Института за српски језик САНУ истиче да је наш језик запостављен на основношколском, средњошколском и факултетском нивоу.

- Запостављеност се огледа највише у недовољном броју часова предвиђеним за предмет Српски језик и књижевност у основној и средњој школи, док се на универзитетима српски језик ретко где изучава, упркос чињеници да је за послове будућих новинара, правника, инжењера, лекара и других неопходно солидно знање основа граматике и норме српског стандардног језика - каже Јовановић уз напомену да бројне инстистуције које брину о језику упорно указују на ове проблеме и неопходност њиховог хитног решавања на нивоу надлежних установа и тела.

Срето Танасић истиче да је, осим у образовном систему, положај српског језика у готово свим видовима друштвеног живота па и у науци лош, па се зато често посеже за страним речима, претежно из енглеског, чак и кад имамо своје речи.

- Људи који се не разумеју у лингвистичку струку, често доносе одлуке о језику и на њему створеној култури које почесто имају и несагледиве штетне последице по српски национални интерес - упозорава Танасић. - Многи од њих, с тако великим незнањима, опиру се и законској обавези, а културној норми, да користе ћирилицу у јавном деловању.

Сви наши саговорници сматрају да је веома важан законски оквир и истичу да, иако је 2021. године уведен Закон о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма, треба још много тога да се уради.

Срето Танасић набраја шта струка захтева од надлежних:

- Тражимо да се донесе нови закон о језику који би прекинуо везу са предратним законима, посебно укинуо појам тзв. јавне употребе језика поред службене. Поред хитног и целовитог решавања питања националних уџбеника потребно је увести знатно већи број часова српског језика у основне и средње школе и у вези с тим урадити програме језика и књижевности. Такође, треба увести обавезно изучавање српског језика на све факултете - државне и приватне, са кадровима који би некоме у држави одговарали за програме и рад, а да то не буде форма или фарса. Потребно је хитно вратити лекторске службе у све информативне и издавачке куће и све институције, а те службе би морале бити под надзором струке, можда посебног тела при Савету за српски језик. Такође, потребно је при Влади хитно формирати тело састављено од стручњака који би сваки акт који се усаглашава са европским законодавством оцењивали у погледу односа према српским националним интересима. То би помогло да не преписујемо и не дописујемо акте којима озакоњујемо своје национално самоуништење. Тако се ради у национално одговорним државама.

Танасић скреће пажљу и на опасноти који доноси увођење тзв.родно осетљивог језика.

- А на томе инсистира џендер идеологија, која не признаје биолошке и природне законе - каже Танасић. - Код нас су носиоци џендер идеологије на основу подвала и игноришући језичку струку донели Закон о родној равноправности којим су увели појам родно осетљив језик. Њиме се озакоњује језички инжињеринг у име једне погубне идеологије, крши низ основних људских права, разара српски језик и на њему створена култура, српски културни образац и хришћански начин живота.

А др Марина Спасојевић упозорава да се не сме заменарити негативан утицај медија, који нажалост више нису пример правилног и узорног српског језика и на којима је све мање ћириличког текста, као ни друштвених мрежа, које могу бити и извор ширења језичких заблуда, попут - није задњи него последњи, дрва се слажу, а људи се усаглашавају - где се језичко богатство вишезначности своди на принцип једна реч једно значење.

Препоручујемо

Друштво

0 0

НОВИ ДЕТАЉИ НЕСТАНКА РИБОЛОВАЦА КОД ЛЕСКОВЦА: Рониоци управо чешљају дно језера (ФОТО)

21. 02. 2026. у 13:52

Друштво

0 1

(МАПА) ПРОЛЕЋНО ВРЕМЕ НАЈЗАД СТИЖЕ У СРБИЈУ: Температуре и до 18 степени, од овога датума креће велика промена

21. 02. 2026. у 11:33

Друштво

0 0

СНАЖНА ПОРУКА ВЛАДИКЕ ХЕРУВИМА ИЗ ВУКОВАРА ЗА ДАН ДРЖАВНОСТИ СРБИЈЕ Доделио орден премијеру Мацуту, ево шта је поручио

21. 02. 2026. у 09:56

Друштво

0 0

УЧЕСТВУЈЕ СТОТИНУ МЛАДИХ ИЗ ДИЈАСПОРЕ И РЕГИОНА: Мацут отворио манифестацију “Мајсторски потез - Јединствени за Србију”

21. 02. 2026. у 09:23

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације