НАУКА И ИСТОРИЈА 35 МЕТАРА ПОД ЗЕМЉОМ: Екипа "Новости" у школском руднику "Црвени брег" подно Авале

НA западној страни Авале, пар километара после скретања за Рипањ, скривен од погледа случајних пролазника, налази се школски рудник "Црвени брег", место где се историја, наука и тишина подземља сударају на тридесетак метара испод земље.

Фото: Н. Скендерија

Рудник, који данас припада Рударско-геолошком факултету Универзитета у Београду, споља не одаје много - неколико објеката, стари трем и машине које су се користиле пре сто и више година. Руда се не копа, али се чува знање и сећање на векове рударства под Авалом.

Преко пута улаза у поткоп налази се просторија која више личи на времеплов него на учионицу. Стари шлемови, рударске лампе, ручне бушилице и самоспасиоци, од којих су неки стари и читав век, сведоче о генерацијама рудара које су овде радиле. Зими се простор загрева на дрва, а данас служи као учионица студентима рударства и геологије. Под тремом споља поређане су локомотиве, вагонети, лопате, модели подградних конструкција од дрвета, неми сведоци једног индустријског доба.

Пре уласка у јаму, након кратког предавања о безбедности потписује се изјава да то чините на сопствену одговорност. Гумене чизме, шлем на главу, лампа у руке и корак у мрак. Изнад улаза у рудник исписан је традиционални поздрав: "Срећно". Већ при првом кораку, они мало виши морају да се повију јер је ходник је узак. Такав је са разлогом, просторије су вековима копане штедљиво, пратећи рудне жице и логику тадашње технологије.

Наш домаћин др Лука Црногорац, доцент и управник рудника и његове колеге Јеремија Баралић, студент докторских студија и Лука Рашић, студент мастер студија, нас информишу да се окно у које силазимо налази се на око 35 метара испод површине. Тишину у јами ремети само капљање воде. Док полако газимо по води и блату, на "траси" дугој око 400 метара наилазимо на одроне, трагове минирања и прелепе сталактите који су у тами направили готово уметничке фигуре. Температура је стална, око 13 степени - лети право освежење, зими изненађујуће пријатно. Железницом је, зависно који је власник био, руда одавде транспортована у Трепчу, једно време у Катовице у Пољској, а и у место Литија у Словенији.

- Рудник "Црвени брег" има процењених 97.000 тона рудних резерви, али се експлоатација не врши јер је већи део јаме под водом - објашњава Црногорац. - Данас овде долазе студенти Рударско-геолошког факултета, углавном са четврте године, из предмета као што су израда просторија, вентилација и методе откопавања. Идеја је да виде како изгледа јама, просторије, минске бушотине, да стекну реалан осећај. Приликом вежби из поменутих предмета, студенти имају прилику да се упознају са експлозивима и средствима за иницирање, начинима израде и опремања минских бушотина, мерењима гасног стања, раде мерење брзине кретања ветрене струје, изводе јамска мерења са савременом опремом. Геолози раде картирање, њима је ово изузетно значајно.

Foto: Фото: Н. Скендерија

POGLEDAJ GALERIJU

Јама је некада имала шест хоризоната, од којих су данас четири потопљена. Други хоризонт је директно повезан са површином и управо њиме се данас креће. На више места видљиви су пресеци старих римских радова, јер су први трагови копања под Авалом стари више миленијума. Према предањима, Римљани су користили децу робова како би тунели били што ужи и тиме ефикаснији. Упркос богатој историји, рудник данас опстаје уз велике напоре. Одржавање проходног дела јаме захтева стални рад.

- Колеге из Вршке Чуке, њихова чета за спасавање, долазиле су да помогну. Чистили смо колосек, постављали подграду, доносили челичне оквире. Са јавним предузећем "Ресавица" имамо сарадњу, сваки рудник, у складу са могућностима, једном годишње пошаље чету да помогне - каже Црногорац.

Циљ је да се рудник уреди тако да у будућности постане туристичка атракција. План је да се направи рута кроз јаму, да се уђе на једном, а изађе на другом хоризонту, и да се посетиоцима покаже како се руда вадила од римског доба до савременог рударства. Међутим, факултет не може то сам да финансира. Ипак, можда долазе бољи дани. Рудник је већ уврштен у Просторни план подручја посебне намене Авала-Космај као будући научно-образовни и туристички комплекс, са планом оснивања музеја.

- Нема много факултета који могу да се похвале сопственим рудником. Ми смо јединствени у Србији, јер школујемо и рударске и геолошке инжењере - истиче Црногорац.

Ипак, интересовање за ове студије опада. На Рударско-геолошком факултету ове године није попуњена ни половина уписне квоте.

- Последњих година у јавности је присутна нека врста кампање усмерене против рударства и геологије - наводи Црногорац. - Друштво негативно гледа на струку, а суштина је да без рударства нема ничега. Све технологије и савремени живот захтевају неке минералне сировине неметаличне, енергетске или металичне, које прво морају да се ископају из земље. Посла има. Колико год студената дипломира, сви се запосле, у Србији или иностранству. Наши инжењери раде широм света - од Гренланда до Аустралије.

Данас, док се светлост лампе ломи о влажне зидове јаме и обасјава трагове римских и савремених бушотина, а вода капље са свода, "Црвени брег" стоји као подземни чувар знања. Као подсетник да је рударство испод Авале много више од прошлости, оно је и даље учионица и музеј. Не копа више руду, али "копа" сећање, искуство и струку, тихо и истрајно, као што су рудари то одувек радили.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ДРАГАН СТАНИЋ: Матица српска већ 200 година храбро, промишљено и мудро пролази кроз искушења

16. 02. 2026. у 21:52

Друштво

0 16

ДВА ВЕКА ОД ОСНИВАЊА МАТИЦЕ СРПСКЕ Патријарх Порфирије: СПЦ и Матица српска иду у корак и иду истим путем, али свака у свом призиву (ФОТО)

16. 02. 2026. у 20:08

Друштво

0 0

"МАМА, ЈА ИМАМ РАК": Славица Ђукић Дејановић о борби за живот сина јединца - сам себи дао дијагнозу

16. 02. 2026. у 19:12 >> 19:12

Друштво

0 17

НИЈАГАРИНИ ВОДОПАДИ У БОЈАМА СРПСКЕ ТРОБОЈКЕ: Почаст за Дан државности наше земље (ВИДЕО)

16. 02. 2026. у 19:03

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације