ПОСТОЈЕ ДОКАЗИ ДА МОРИЊ НИЈЕ БИО НИКАКАВ "ЛОГОР СМРТИ": Пуковник бивше ЈНА о дешавањима у логору код Каменара

САБИРНИ центар - логор Морињ, војни магацин смештен недалеко од Каменара, годинама је предмет спорења Црне Горе и Хрватске, а посебно од када је званична Подгорица истакла кандидатуру за чланство у Европску унију. Иако нико од 250 затвореника међу којима је било највише Хрвата није главом платио, званичници у Загребу су њихово заточеништво означили као "ратни злочин" или чак и "геноцид"!

Фото В.Кадић

Шта се све дешавало унутар и около зидова некадашњег војног магацина почетком деведесетих прошлог века којим је управљала Југословенска народна армија за "Новости" говори један од иследника, официр безбедности ЈНА Радомир Горановић из Никшића, који је у то приморско место упућен наредбом Генералштаба и остао неколико месеци.

- Морињ ни у којем случају није био концентрациони логор како га представља званични Загреб. Сви Хрвати који су били притворени добили су материјалну одштету, за разлику од притворених Срба и муслимана који су живели у Жупи дубровачкој, а које је војска све заједно покупила и спровела у војне магацине у Морињу. Мој помоћник, заставник Адем Рековић из Бијелог Поља, такође је ухашен у свом стану у Купарима и доведен у Морињ. Питао сам га - шта је ово брате мили, а он ми одговорио: "Шефе, рат је, чувај се, ако можеш спаси ми сина и жену". Сутрадан сам одмах узео аутомобил, отишао у Купаре и извео Адемовог сина и супругу, а потом их безбедно сместио на Острву цвећа. Потом је од одређених војних и политичких структура на Адема Рековића вршен притисак како би ме оптужио да сам хрватски агент, али он је тада јасно рекао да могу да га убију, али да он неће рећи да је један частан човек хрватски агент - истиче пуковник Горановић, подсећајући да је шеф иследничког тима у Морињу био капетан муслиман а његов заменик старешина хрватске националности. - Па зар мислите да би се они у тим објектима иживљавали и убијали заробљене Хрвате и Бошњаке? То знају и у Загребу, али упорно ћуте.

- Од око 250 затвореника тридесет су били Срби који нису били припадници ниједне хрватске војне или паравојне формације. У том војном објекту нико није страдао, осим што је један старији човек умро од болести. Лично сам његово тело из болнице у Рисну спровео и предао породици да га сахране. Међу деветоро Срба које сам саслушао био је и Божидар Ћирковић, члан Уставног суда Југославије из Кладова, те Антун Краљ, шеф кризног штаба у Цавтату, који је положио оружје и изнео белу заставу и на тај начин спасао град, војнике и велики број избеглица да не гину. У Загребу је проглашен издајником. Он ми је касније упутио писмо преко једног полицајца из Никшића у ком ми се захваљује на људском понашању приликом саслушавања њега и осталих заробљеника. Могуће је да ме је ово писмо спасило од евентуалног подизања оптужнице.

Пуковник додаје и да на његову велику жалост оптужницу није могао да избегне колега и пријатељ Млађен Говедарица који је провео две и по године у истражном затвору у Црној Гори, као и кувар Иво Мензалин, који такође није имао никакве везе са дешавањима у Морињу. Говедарица није физички био присутан у Морињу осим што је једном или двапут накратко посетио овај објекат:

Фото Архива пуковника Горановића

- Узалуд су биле моје тврдње да Млађо није био у иследничком тиму, нити је саслушавао заробљенике, црногорски суд за ратне злочине га је осудио, да би га на крају ослободила судија Светлана Вујановић, супруга бившег председника Филипа Вујановића. Нажалост, Млађо је у међувремену умро. Платио је данак времену проведеном у затвору.
Услови у три напуштена војна магацина у којима су боравили заробљеници били су лоши и неадекватни за смештај људи.

- У њима није било мокрог чвора, као ни воде. Стражари су морали да им доносе храну и воду, изводе у шуму да обављају физиолошке потребе, јер другог начина није било. Дакле, ни стражарима што се тиче услова боравка у објектима није било ништа боље - додаје Горановић.

Признаје и да је било сулудих потеза самих војних старешина нарочито у случају када је за командира страже постављен војник коме су Хрвати убили брата на ратишту!

- Срећом, нико у Морињу због њега или било ког другог војника ЈНА није задобио огреботину, а камоли нешто друго, док су с друге стране усташе масакрирали моје саборце и невине нехрватске цивиле у логорима Лора код Сплита и Дретељ између Чапљине и Међугорја. Кроз Дретељ је прошло најмање 224 Срба, 140 мушкараца и 84 жене. Свакодневна силовања и невероватна понижења уз немогуће смештајне и хигијенске услове и изгладњавање логораша била су у функцији етничког чишћења Срба из тог дела Херцеговине - додаје Горановић.

Пуковник је био, како тврди, једини официр безбедности од Корчуле до Херцег Новог, простору на којем су се непосредно пред почетак рата у Титовим вилама одмарали високи државни и војни руководиоци заједничке државе. Када је дошао у Морињ, извештавао је Генералштаб о илегалном наоружавању припадника ХДЗ на простору Дубровника:

- Одлично сам познавао ситуацију на том терену. Пропаганда појединих медија у Црној Гори да се у Дубровнику спрема двадесет хиљада усташа, Курда-плаћеника да нападну Црну Гору, била је саставни део договора "режисера" да се нападне овај град, призна хрватска независност и на крају разбије Југославија. Креатори те монструозне игре били су исти они који су касније режирали сребреничку трагедију. Овој првој супротставио се честити официр ЈНА Крсто Ђуровић и платио главом, а другој се на ратном Председништву БиХ супротставио Сефер Халиловић, након чега је бачена бомба на балкон његовог стана када су му убијени супруга и шурак. Син Сеферов је публиковао тај догађај и на првој страници књиге написао да његову мајку и даиџу нису убиле усташе ни четници, него балије Алијине, мислећи на Изетбеговића.

Грађанском рату, према сведочењу нашег саговорника, претходиле су акције страних агентура које су "улетеле" са великим парама како би се земља разбила.

- Добро памтим речи Милана Кучана који је тврдио да је савезни премијер Анте Марковић добио седам милијарди долара за промену државног система, а када се у томе није успело прибегло се разбијању земље. Или, нешто касније када је министар одбране Хрватске, некадашњи емигрант и црногорски сестрић Гојко Шушак изјавио да се Хрватска не може одужити Дубровнику, јер је на његовој жртви добила државу. У мају 1990. открио сам агента CIA који је тада изнео план разбијања Југославије у разговору са органима Управе безбедности и савезне УДБ, након што је ухапшен у Купарима код Дубровника и одведен у Београд. Признао је шта му је био план. У то време око хиљаду агената CIA било је у Југославији распоређено у политичком, војном и привредном руководству, који су на крају успели да остваре своје мрачне циљеве - наглашава Горановић.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ДАНАС ПОЧИЊУ ПРИЈАВЕ ЗА БЕСПЛАТНУ РЕХАБИЛИТАЦИЈУ: Пензионерима на располагању 27 бања - ово су детаљи

12. 01. 2026. у 08:58

Друштво

0 0

ТРАМВАЈИ НА ДОРЋОЛУ БЛОКИРАНИ ЗБОГ БАХАТИХ ВОЗАЧА: Паркинг сервис уклања возила, нема већих застоја у Београду

12. 01. 2026. у 07:49

Друштво

0 0

СРБИЈА И ДАЉЕ У "КАНЏАМА" МРАЗА: Најновија временска прогноза - јутро веома хладно, температура пада и на -15

12. 01. 2026. у 07:25

Друштво

0 0

СВЕ ДЕВОЈКЕ ДАНАС ТРЕБА ДА СЕ ПОМОЛЕ СВЕТОЈ МУЧЕНИЦИ АНИСИЈИ: Славимо светитељку која је читав живот строго постила

12. 01. 2026. у 07:09

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације