СУТРА ОВО ОБАВЕЗНО УРАДИТЕ ТИХО: Славимо важан празник, домаћице су на задатку
У ДАНИМА после Божића, када се домови још греју празничном топлином, 10. јануара верници Српске православне цркве са посебним поштовањем обележавају спомен на Светих двадесет хиљада мученика никомидијских. Овај празник у народу није везан само за историјско сећање, већ и за низ тихих обичаја, молитви и веровања која су се преносила с колена на колено, као подсетник на снагу вере и истрајности.
Фото: Схуттерсток
Празник који се обележава у миру и уздржаности
У народном предању, овај дан се доживљава као време смирености. Не препоручују се бучна весеља, тешки послови нити свађе у кући. Сматрало се да дан треба провести у тишини, молитви и добрим мислима, како би година која следи била испуњена слогом и здрављем. Старији су говорили да се на овај празник "чува реч и срце", јер свака изговорена мисао има већу тежину.
Обичаји који штите дом и породицу
У неким крајевима постојало је веровање да се на дан Светих мученика у кући пали свећа за заштиту дома и укућана. Свећа се није гасила нагло, већ се пуштало да сама догори, као симбол стрпљења и предавања Божјој вољи. Веровало се да светлост те свеће штити породицу од несреће и раздора.
Такође, домаћице су водиле рачуна да се кућа тог дана одржи у реду, али без тешких физичких послова. Чишћење се обављало тихо и с мером, јер се сматрало да превелика ужурбаност доноси немир у дом.
Фото: Схуттерстоцк
Народно веровање
Посебно место заузима молитва Светим мученицима, за коју се веровало да доноси снагу у тренуцима искушења. У народу се говорило да се ова молитва изговара када је човек на великој прекретници или када тражи истрајност и храброст да издржи тешкоће.
"Мученици Господњи, блажена је земља која се напила ваше крви и свето је место које је примило ваша тела: У подвигу, ђавола победисте и Христа са слободом проповедасте! Њега као Благога молите да спасе душе наше. Амин."
Сећање које је уткано у веру
Према црквеном предању, страдање Светих двадесет хиљада мученика догодило се 302. године у граду Никомидији, за време владавине римског цара Максимијана Херкула. Када су хришћани, окупљени на празник Рођења Христовог, одбили да се одрекну своје вере и принесу жртву идолима, црква је запаљена, а они су у пламену, певајући славу Божју, пострадали.
Порука празника у народној свести
У народном сећању, овај празник остао је симбол истрајности и тихе снаге. Веровало се да се тог дана не тражи чудо, већ смиреност и вера да се и најтежа искушења могу пребродити. Свети двадесет хиљада мученика никомидијских у народу се не доживљавају само као сведоци страдања, већ као заштитници оних који трпе неправду, ћуте, моле се и не одустају.
Зато се 10. јануар и данас обележава без буке, али са дубоким поштовањем – у нади да ће вера, стрпљење и доброта увек надјачати страх и таму.
(Она.рс)
БОНУС ВИДЕО - ШАМПИОНИ У ФОКУСУ: Андреј Поповић млади физичар из Кикинде
Препоручујемо
ДАНАС СЛАВИМО СВЕТОГ СТЕФАНА ПРВОМУЧЕНИКА: Трећег дана Божића морате урадити ово
09. 01. 2026. у 07:32
ДАНАС СЛАВИМО ЗАШТИТНИЦУ ЖЕНА: Обавезно треба испоштовати ове обичаје
04. 01. 2026. у 07:21
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Коментари (0)