УСКОРО ПОМЕРАЊЕ САТА: Ове године са једном новином која вам се нимало неће свидети

У НОЋИ са суботе на недељу, 26. октобра, Србија ће се вратити на зимско рачунање времена.

Фото: Профимедиа

Тачно у 3 ујутру, сатови ће се померити један сат уназад, на 2, што ће нам дати додатни сат сна и означити повратак на стандардно време (ЦЕТ). Ова промена, која традиционално доноси више светлости у јутарњим сатима и ранији мрак у поподневним, догодиће се ове године најраније у последњих једанаест година. Последњи пут смо померали сатове истог датума 2014. године.

Пракса померања сатова није нова и датира још из Првог светског рата. Прве су је увеле Немачка и Аустроугарска током Првог светског рата са циљем уштеде енергије. Након тога, пракса је неколико пута укидана и поново увођена у бившој Југославији, да би се коначно усталила 1983. године.

Увођењем јединствених прописа на нивоу Европске уније 1996. године, цео процес је стандардизован, тако да све чланице ЕУ прелазе на летње рачунање времена последње недеље у марту, а враћају се на зимско рачунање времена последње недеље у октобру. Примарна идеја је била усклађивање саобраћаја, комуникација и пословања у оквиру растућег јединственог тржишта.

Упркос дугој традицији, незадовољство променом сата достигло је врхунац 2018. године, када је Европска комисија спровела јавно истраживање међу 4,6 милиона грађана ЕУ. Резултати су били јасни: 84% испитаника било је за укидање те праксе.

Европски парламент је 2019. године гласао за укидање сезонског померања сата, а коначна промена је планирана за 2021. годину. Али ту је све стало.

Државе чланице нису могле да се договоре око кључног питања: да ли трајно задржати летње или зимско рачунање времена.

Док су неке земље, попут Француске и Пољске, биле за трајно летње рачунање времена, друге, попут Финске и Холандије, преферирале су зимско рачунање времена. Хрватска се, примера ради, залагала за прелазак на летње рачунање времена у принципу.

Због недостатка договора и накнадних глобалних криза попут пандемије, одлука о укидању померања сата је потиснута у други план и стављена "на чекање до даљњег".

Према тренутно важећим директивама ЕУ, пракса ће се наставити најмање до 2026. године. Постоји нада да би се питање могло активирати током пољског председавања Саветом ЕУ 2025. године, али до тада, грађани могу бити сигурни да ће наставити да подешавају сатове два пута годишње. Док се не постигне коначан договор на нивоу Уније, ритуал "губљења" сата у пролеће и "добијања" сата у јесен остаје неизбежан део наше стварности.
Док Европска унија оклева, многе земље широм света су одавно напустиле ову праксу. Русија је трајно прешла на зимско рачунање времена 2014. године, док је Турска одлучила да остане на сталном летњем рачунању времена две године касније.

Ван Европе, гиганти попут Кине, Индије и Јапана одавно су укинули промену сата. Сличне одлуке донели су Бразил, Мексико (са изузетком пограничних подручја са САД), Аргентина, Уругвај и низ других земаља попут Ирана, Јордана, Сирије и Азербејџана.

Чак и унутар Европе постоје изузеци, Исланд и Белорусија не мењају сатове, док у Аустралији неке савезне државе примењују летње рачунање времена, а друге не. Овај глобални тренд напуштања сезонских промена времена врши додатни притисак на ЕУ да коначно донесе одлуку и оконча праксу коју многи стручњаци и грађани сматрају застарелом.

(Вечерњи)

Препоручујемо

Друштво

0 0

ПОЧЕО СА РАДОМ САЈТ "СРПСКОГ НЕДЕЉНИКА КОМПАС"

11. 03. 2026. у 09:20

Друштво

0 0

УТИЦАЈ ПРОМЕНЕ ВРЕМЕНА НА ЗДРАВЉЕ: Ова група грађана је најугроженија

11. 03. 2026. у 09:12

Друштво

0 0

ЈЕДНАН ГРАД У МИНУСУ, У ДРУГОМ ПРОЛЕЋЕ: У Србији јутрос чак 16 степени разлике

11. 03. 2026. у 08:24

Друштво

0 0

ВЕЛИКЕ ИЗМЕНЕ ЗА СРПСКЕ ОСНОВЦЕ: Нови правилници ступају на снагу од 1. септембра, ове новине чекају ђаке

11. 03. 2026. у 08:23

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације