Друштво

СУТРА СЛАВИМО ПРЕПОДОБНУ ЕФРОСИНИЈУ: Ова молитва донеће вам снагу и мир у срцу

В.Н.

07. 10. 2025. у 21:59

СУТРА обележавамо дан Преподобне Ефросиније — жене чије име одјекује кроз векове као симбол вере, одрицања и унутрашње снаге. Њена животна прича нас учи како храброст, смиреност и дубока преданост Богу могу надмашити све спољашње околности и очекивања.

СУТРА СЛАВИМО ПРЕПОДОБНУ ЕФРОСИНИЈУ: Ова молитва донеће вам снагу и мир у срцу

Ефросинија је била кћи богатог и знаменитог Александријца Пафнутија. Рођена од родитеља који дуго нису имали децу, услишана је молитвом и дарована као благословљено дете. Њени родитељи су је васпитавали у вери Христовој, учећи је да је живот изнад свега дар, а вера светионик кроз сваки изазов.

Када је навршила осамнаест година, родитељи су јој пронашли богатог младожењу, желећи да је удају. Међутим, Ефросинија је у свом срцу знала да је њен пут другачији. Не желећи да ступа у брак, одлучила је да сакрије свој идентитет и посвети живот Богу. Преобукла се у мушко одело и под именом Измарагд пријавила се игуману једног манастира као евнух цара Теодосија. Игуман је прихватио њен долазак и предао је духовнику Агипиту, који ју је упутио у молитву, пост и духовни живот.

Тих 38 година живота у манастиру Ефросинија, као Измарагд, посветила је молитви, посту и покајању. Њени подвизи и светост надмашили су све монахе у манастиру, али њен идентитет остао је скривен. Светост, понизност и истрајност у вери учиниле су је истинским светитељем, а њена душа је расла у миру и светлости.

Судбина је желела да њен отац, Пафнутије, посети исти манастир. Игуман га је упутио на Измарагда по утеху и молитву. Ефросинија је препознала оца, али он њу није. Када је Пафнутије изразио своју тугу за изгубљеном кћерком, Измарагд га је утешио речима да не губи наду и замолио га да дође поново кроз три дана. Када се Пафнутије вратио, затекао је Измарагда на самртној постељи. Тада је Ефросинија открила своју истину: била је његова кћерка. Отац је био преплављен изненађењем и тугом, а у том тренутку блажена Ефросинија издахнула је мирно, одлазећи Богу.

Након што је сахранио ћерку, Пафнутије је и сам одлучио да остане у манастиру, у келији у којој је она живела, и кроз молитву провео остатак свог живота. Десет година касније, придружио јој се у вечном миру, и тако се и сам упокојио у Господу.

Прича Преподобне Ефросиније није само прича о прошлости. Она нас учи да вера надмашује страх, да смиреност и тишина доносе унутрашњу снагу и да је љубав — чак и између родитеља и детета — вечна и светла. Њена посвећеност и жртва подсећају нас да у животу постоји пут који води кроз духовно ослобођење, а не кроз спољашње признање или богатство.

Сутра, на њен дан, молимо јој се са вером и надом: да нас учи смирености, вери, чистоти мисли и снази да увек следимо пут светлости, без обзира на изазове.

Тропар (глас 8):

У теби се, мати, сигурно спасе боголикост, јер си примивши Крст, следила Господа Христа. Делима си учила презирати тело, желећи више за душу ствари бесмртне, зато и са Анђелима, Света Ефросинијо, радује се дух твој.

(Она.рс)